Poglavlje 31 „u fioci“ Berlina

Prema rečima naših sagovornika sa nemačke političke scene, „takvo pitanje (otvaranja Poglavlja 31) nije na dnevnom redu“, čime je indirektno potvrđeno nedavno saznanje portala European Western Balkans da se Izveštaj o skriningu za Poglavlje 31 nalazi u fioci „nekog moćnog ministarstva spoljnih poslova jedne od država članica EU“, a ne Litvanije, uprkos široko rasprostranjenom gledištu da Litvanci „koče“ otvaranje Poglavlja 31.

S druge strane, jasno je da Litvanija ima ozbiljne primedbe na račun usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom unijom. U Ministarstvu spoljnih poslova Litvanije za Danas ističu da „Litvanija čvrsto zastupa politiku proširenja EU, utemeljenu na jasnim kriterijumima i zaslugama“.

„EU će ostati otvorena za sve države koje pokažu nedvosmislenu evropsku orijentaciju u političkom smislu i koje sprovode nužne reforme. Pridruživanje Evropskoj uniji je strateški izbor država koje teže članstvu. To zahteva doslednost i postepeno usklađivanje spoljne politike sa EU. Što se tiče Poglavlja 31, priklanjanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU demonstrira vrednosti i principe spoljne politike države kandidata. Litvanija i druge države članice su zabrinute zbog smanjenog stepena usklađivanja Srbije sa zajedničkim pozicijama EU u domenu spoljne i bezbednosne politike – trenutno je stepen usklađivanja 49 odsto“, navode u litvanskom MSP za naš list.

Kao jedan od razloga za zabrinutost, sagovornici Danasa u Viljnusu ukazuju da „Srbija ostaje država kandidat za članstvo u EU koja nije uskladila svoju poziciju sa dugotrajnim stavom EU o ruskoj agresiji u Ukrajini“.

„Litvanski zvaničnici su izrazili svoje bojazni u više navrata tokom sastanaka sa srpskim liderima. Sve države članice EU saglasne su da postoji opadajući trend u usklađivanju sa spoljnim i bezbednosnim gledištima EU – to je jasno navedeno u Zaključcima Saveta EU za spoljne poslove u junu. Litvanija i neke druge države članice EU su, takođe, zabrinute zbog učešća Srbije u godišnjim vojnim vežbama sa Rusijom u blizini granica EU i NATO. Litvanija će nastaviti da pažljivo prati stavove srpske spoljne politike i na osnovu toga će reagovati“, napominju u Litvanskom ministarstvu spoljnih poslova.

U Ministarstvu spoljnih poslova Estonije, države koja je takođe u bliskoj prošlosti izražavala nezadovoljstvo zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, za Danas povodom (ne)otvaranja Poglavlja 31 kažu: „Estonija podržava proširenje EU, utemeljeno na principima striktnih, ali fer pravila, kao i na osnovu sopstvenih zasluga država kandidata“.

„Vladavina prava, osnovna prava i usklađivanje sa zajedničkim spoljnopolitičkim i bezbednosnim gledištima EU, ostaju veoma važni. Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja donosi se na osnovu konsenzusa svih država članica EU“, ukazuju u Talinu za naš list.

Dačić: EU čeka sporazum s Prištinom

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je, pak, za TV N1 izjavio povodom Poglavlja 31 da „EU čeka sporazum sa Prištinom, ne krije ništa u fioci“. „Nije tačno da stoji u fioci jedne članice, već se zapravo razmišlja i razmatra kada je najbolje da se to poglavlje uopšte otvori. Logično je da mi ne možemo da povećavamo procenat usaglašenosti spoljne politike dok nemamo napredak u dijalogu Beograda i Prištine“, tvrdi Dačić.