Foto: BETAPHOTO/European Commission/Etienne Ansotte/MO Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne očekuje da će sporazumi sa premijerkom Kosova Aljbinom Kurtijem, postignuti u Briselu i Ohridu u februaru i martu, u celini postati deo poglavlja 35 u pristupnim pregovorima Srbije i EU koje se odnosi na rešavanje kosovskog problema.
Ta njegova izjava otvorila je pitanje, šta se u međuvremenu u promenilo, budući da mu je odavno bilo jasno i sam je upozoravao na to da će pregovarački okvir biti izmenjen.
Podsetimo to je najpre rekao u januaru posle susreta sa takozvanom „velikom petorkom“ (predstavnicima EU, SAD, Francuske, Italije i Nemačke) a zatim i pred sastanak u Ohridu.
Kada su mu predstavnici najvažnijih zemalja EU i SAD predstavili takozvani francusko-nemački plan, koji je zatim prihvatila i EU, on je naglasio da je evropski plan postao de fakto novi pregovarački okvir za Srbiju, te da nema napretka za državu i ka EU, ukoliko ne sarađuje.
Vučić je tada u više navrata kazao da ga je nešto u zahtevima sa zapada zabrinulo i što može da se dogodi u narednim mesecima do godinu dana, ali bez otkrivanja i šta je to.
A uoči prihvatanja Ohridskog sporazuma on je sredinom marta rekao da će se u vezi odnosa Beograda i Prištine „dogoditi proces koji nije jednokratan“.
– To će biti proces u kojem će i nama i Albancima staviti do znanja da je sve što predlažu u implementacionom sporazumu deo pregovaračkog okvira na putu ka EU i ne smemo da kažemo da nećemo ništa da uradimo zato što bi to bilo katastrofalno za nas – rekao je Vučić.
A nakon postizanja sporazuma sa Kurtijem u Ohridu Vučić je, između ostalog, izjavio da nekav dogovor postignut.
– Ovih nekoliko tačaka koje smo dogovorili postaće deo pregovaračkog okvira za obe strane i za Beograd i za Prištinu. Važno je da je ključna tačka da će Evropski savet procenjivati koliko je ko uradio iz implementacionog plana koji će biti verovatno proširen. U implemetacionom planu stoji da smo primili k znanju činjenicu da će EU to staviti kao deo pregovaračkog procesa – rekao je Vučić.
Sad kada prema nacrtu zaključaka za decembarski samit Evropskog saveta u koji je Radio slobodna Evropa imao uvid, Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, Vučić kaže da ne misli da je moguće da Ohridski sporazum u celini postane deo poglavlja 35 u pregovorima Beograda i EU, jer bi Unija na taj način zatvorila vrata za Srbiju.
– Ako stavite da je članstvo Kosova u UN deo tog poglavlja, onda je jasno da ne želite Srbiju.. Ne verujem da je to moguće i ne verujem da će takvu odluku doneti – kazao je Vučić u petak uveče posle učešća na međunarodnoj konferenciji o klimi COP28.
On je rekao i da je stav o izuzimanju tačaka iz poglavlja 35 koje Srbija ne može da ispuni izneo još tada svim predstavnicima međunarodne zajednice koji su učestvovali u pregovorima.
Sagovornici Danasa ukazuju na to da je ubacivanje sporazuma u poglavlje 35 predviđeno samim aneksom iz Ohrida, ali da diplomatski izvori iz Brisela javljaju da Mađarska već neko vreme blokira usvajanje novog pregovaračkog okvira za Poglavlje 35.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, upitan kojilo je realno da se u poglavlje o Kosovu uvrste sporazumi, za Danas karatko kaže da jeste realno.
– To poglavlje je napravljeno za praćenje napretka u ispunjavanju dogovorenog u dijalogu. Vućič je prihvatio dogovor iz Brisela i Ohrida. Ovo je sledeći korak – kaže on.
On skreće pažnju na deo aneksa iz Ohrida koji glasi: „Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pridruživanja Kosova i Srbije EU. Strane primaju k znanju da će EU posrednik odmah nakon usvajanja Sporazuma i ovog Aneksa započeti proces izmena merila za Poglavlje 35 za Srbiju zbog obaveza koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa. Agenda kosovske Specijalne grupe za normalizaciju će podjednako odražavati nove obaveze koje ima Kosovo, a koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa“.
Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, za Danas takođe pojašnjava da je nakon prihvatanja, ali bez potpisivanja, drugog briselskog sporazuma (Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije) i Ohridskog aneksa o implementaciji, ideja bila da se ovi dokumenti ugrade u pristupni proces Srbije i Kosova.
– Za Srbiju to znači da Sporazum i Aneks postanu deo Poglavlja 35, kao i da se obaveza iz ovih dokumenata uvrste u prelazna merila za ovo poglavlje. Za promenu pregovaračkog okvira neophodna je jednoglasna odluka Saveta EU, što u trenutnim okolnostima u ukviru same EU postaje sve teže postići, ne samo po pitanju Srbije, već i drugih država i politika EU – navodi on.
Ali kako dodaje, diplomatski izvori iz Brisela javljaju da Mađarska već neko vreme blokira usvajanje novog pregovaračkog okvira za Poglavlje 35.
– Imajući u vidu izjavu predsednika Vučića da je nemoguće uvrstiti ceo Sporazum o normalizaciji u pregovaračko pogavlje jasno je da Srbija traži partnere u okviru EU koji će blokirati ažuriranje pregovaračkog okvira – kaže on.
Kako zaključuje, u ovom trenutku ne deluje da će se Sporazum o normalizaciji i prateći aneks (Ohrid) naći u pregovaračkom okviru, bar ne kratkoročno.
– S obzirom da nas očekuju izbori za Evropski parlament u junu, a nakon toga i izbor nove briselske administracije, vreme za formalno usvajanje novog pregovaračkog okvira ubrzano curi imajući u vidu mađarsku blokadu, a samim tim i proces normalizacije odnosa stagnira – zaključuje Pavković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
