Foto: EPA-EFE/Virginia Mayo Potencijalna tužba Kosova protiv Srbije za genocid, čak i kada bi je podnela Albanija, koristi se za politički obračun i nije potez koji nužno vodi ka ujedinjenju Kosova i Albanije, kako je to juče protumačio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer međunarodno pravna praksa nije tako jednostavna kako je Vučić predstavlja, objašnjavaju sagovornici Danasa.
Najave kosovskih vlasti da će podneti tužbu za genocid protiv Srbije Međunarodnom sudu pravde (MSP) pre kraja sledeće godine, komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je tokom jučerašnjeg gostovanja u jutarnjem programu na TV Pink rekao da takvu tužbu Kosovo ne može podneti samostalno već da to mora da uradi država članica Ujedinjenih nacija, a to bi mogla biti Albanija.
„Vi da pretite Srbiji tužbama za genocid? Da to izvedete možete samo preko neke druge države, dakle preko Albanije – to označava ujedinjenje sa Albanijom. Ja molim Albance sa Kosova da to ne čine“, rekao je Vučić.
Ipak, stručnjaci za međunarodno pravo i odnose u regionu za Danas ističu da procedure i sudska praksa nisu ovako jednostavne kao što ih Vučić predstavlja.
Docent na Fakultetu političkih nauka Miloš Hrnjaz objašnjava za Danas da procedure omogućavaju da Albanija podnese tužbu protiv Srbije za genocid, ali da se to ne može okarakterisati kao „ujedinjenje“, kako ga predsednik Vučić vidi.
– Države ugovornice Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, pa i Albanija, bi pod određenim uslovima mogle da podnesu tužbu protiv Srbije pred MSP-om i to, makar formalno, ne bi predstavljalo ujedinjenje Kosova sa Albanijom. Pred MSP-om se upravo odvija spor po tužbi Gambije protiv Mjanmara za navodni genocid koji se dogodio na teritoriji Mjanmara. U ovom slučaju je MSP već konstatovao da zbog prirode pomenute Konvencije bilo koja država ugovornica može da podnese tužbu protiv druge države ugovornice i ukoliko se zločin nije dogodio na njenoj teritoriji ili nad njenim državljanima, ističe Hrnjaz.
On dodaje da ovakav scenario u slučaju Kosova i Albanije nije previše realističan, da su šanse za dobijanje tužbe minimalne, te da se sve svodi na interese političara u regionu.
– Postoje, ipak, ozbiljne prepreke da MSP utvrdi nadležnost u slučaju Albanije protiv Srbije i još važnije: s obzirom da MKSJ (Haški tribunal, prim. aut.) nije ni u jednom slučaju utvrdio postojanje zločina genocida na Kosovu šanse za uspeh takve tužbe bi bile minimalne. Drugim rečima, potencijalna tužba bi mogla da pogorša odnose u regionu, a jedini rezultat najverovatnije ne bi bio uspeh u pravnom sporu već eventualno podizanje rejtinga političara na Kosovu i u Albaniji, naveo je Hrnjaz.
Iz dosadašnje prakse za rešavanje optužbi za genocid, na koju podseća Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, u razgovoru za Danas, nije toliko bitno ko će podneti tužbu.
Postoji prostor da i Kosovo to samostalno učini pa da neka država kasnije stane iza toga, kao što je bio primer tužbi za genocid nad Kurdima i Jermenima, ili da se to izvede kao u slučaju Holokausta, jednom širokom kampanjom, smatra Janjić.
– Nije bitno ko će tu ideju da iznese na MSP, u praksi je marginalno pitanje da li će neka država da podrži Kosovo u tužbi protiv Srbije zato što Kosovo nema pun identitet, mogu oni i sami to da učine, pa da im tužba bude odbačena. Ovde se pre svega radi o jednoj politici među Albancima sa Kosova, u ovom slučaju vladajućim, gde oni treba da pokažu da njihovi protivnici ništa nisu uradili za punu istinu o događajima na Kosovu, to je prvi problem iz njihove perspektive, navodi Janjić.
Navode o genocidu, smatra Janjić, kosovska strana teško da može da dokaže, jer je sa stanovišta UN to „završena priča“ odnosno građanski ili untrašnji rat koji je „tretiran“ bombardovanjem, upravo kao prevencija genocida, a tužba će se koristiti u političke svrhe.
– To je još jedna politička priča koja verovatno treba da pojača pozicije Kosova u razgovorima o međusobnim potraživanjima, uključujući i ratnu odštetu, tako ja to vidim, završava Janjić.
Da su pretnje tužbom za genocid „oruđe“ koje ima veću težinu dok se njime preti nego kad se upotrebi, smatra Mladen Lišanin, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, dodajući da bi izgledi za uspeh u takvom procesu bili prilično skromni.
– Drugim rečima, Kurtiju je ovo pitanje politički dragocenije dok nije rešeno, smatra Lišanin.
Navode predsednika Vučića o ujedinjenju Kosova i Albanije on takođe posmatra u svetlu aktuelnih političkih odnosa podsećajući da je pokret Samoopredeljenje, koji je na vlasti na Kosovu, postao i formalni akter u politici Albanije, doduše uz neuspešne prve korake, kako ističe Lišanin.
– Pitanje je da li će se, i na koji način, politička mapa Albanije transformisati nakon nedavne izborne pobede Raminih socijalista i da li će svrstavanje uz Kurtijev radikalizam biti smatrano racionalnom odlukom, zaključuje Lišanin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
