Pojašnjenje Zorana Ivoševića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. НАПОМЕНА: Обадвојица (Зоран Ивошевић за правне науке а Мирослав б Младеновић Мирац за математиче-методику наставе )- треба да се прво објави послати ЛИЧНИ СТАВ и на педагошки начин са аргументима се покаже младим генерацијама како се води ДИЈАЛОГ-а не само МОНОЛОГ СИЛЕ ЈАЧЕГ!

2. ЛИЧНИ СТАВ:- Видим да уопште написано годинама овде у листу "данас" се не објављују моји коментари -када је у питању ТЕМА или личност бивши Преседник суда удруженог рада Др Зоран Ивошевић, касније и Преседник Врховбог суда Србије-а сада пензионера,

   Чија се "реч" гледа као СВЕТА КРАВА када су у питању многи значајнији друштвено политички ставови који су ШКАКЉИВЕ природе за ову нашу јадну и чемерно колинизирану државу Србију.

   Наравно колико примећујем да сва "западна штампа” орјентисана растурању и ове "скраћене" Србије на БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУК, вични Ивошевић са титулама и звањима, али " са краткоим фитиљом" за осећај да је део Србије;- са слепошћу или УЦЕЊУВАЧА од ВЕЛИКОГ БРАТА, нико му не сме да каже ништа у Србији у јавности.

   Ево његов земљак некада и печалбар у младости због глади и у времену дисиденства, када је и његовом дирекном и индирекном кривицом као Преседник суда удруженог рада, ме избацио због уверења на улици да пуних шест година гладујемо са четворочланом породицом по категорији морално политичке подобности-само зато што сам ЦК СКЈ поставио ЗАГОНЕТНО питање ко је то од "наших" и због чега ликвидирао легендарног шпанског револуционара Ратка ПавловићаЋићка из Топлице (с.Бериље) а и земаљка Ивошевића-изгледа да се и он "омрсио" на тај мој "случај"-да се сачува права истина о Ћићковој погобији .

   Сви сведоци “загонетне погибије Ћићка” су били ућуткајни или су их слали ма Голи Оток, јеј је то тако било по наређењу Јосипа Броза-Тита .

   Имам и каснија сазнања са тонским записима и своје записе из 1975.године од партизана којима није признат радни стаж који су ми испричаки ту причу из аутентичног казивања најближег "тада сарадника Ћићка:Вује(заменика команданта партизанског одреда)-само зато што је у време шпанског грађанског рата, приликом избора генералног секретара СКЈ Ћићко поставио питање:"ко је тај Тито"!

   Очигледно Јосип Броз није био прави Тито (дошао сам до сазнања ко је прави Тито и ко је уопште био Јосип Броз све до почетка Другог светског рата 1941.године).
   Ето моја једна несмотреност приликом бележења казивања и записа из рата у Првом и Другом светском рату ( у родном крају) -сам као дете партиазана и сам постао ЖРТВА од тих истих партизана и једва остао жив.

   Наравно поред припреме 1980 године прогоном у школи, онда се ишло преко директора школа,партиске организације општинског комитета, републичког комитета све до ЦК СКЈ-е. расправљало се о мом "случају" на свим конгресима док није расформиран ЦК СКЈ и Југославија, а ја са њом замало да одем у гроб.

   Наравно те методе застрашивања и сламања иду путем злоупотребе директора школе, намерна организовања деце да ометају наставу, да би се тако створио увид неспосбности, онда када се дође до стадијума(без куће и сиромаштво је ишло на руку прогонитељима). Ступају медиокритети који су жељни каријере у партији и струци.

   Доктори који су уписивали дијагмозе "неурачунљивости"(НЕСПОСБНОСТИ за рад у просвети су били лекари опште праксе-добијали специјализације :разне врсте)-а то "потвеђивали" партиски послушници психијатри чак и са титулама доктора наука, а касније су се укључивали комитетлије, удба, полиција, и све остале обавештајне службе које су радиле на то да се “ не укања дело и лик Јосипа Броза-ТИТА “(у кога сам се клео по идеологији а да нисам ни знао да није био прави Тито).

   Сви који су радили такве прљаве послове ПРОГОНИТЕЉА су добијали комитетске награде:напредовање у каријери до Београда, станови, специјализације, докторати…
   Мени је остала горчина да сам чак(1984-1990) остао био без шест година не уплаћеног радног стажа, из времена Господина Ивошевића -када сам због уверења и критичког ,ишљења и стваралаштва био избачен шест година из просвете.

   Тако сам у 2013.години у радничкој књижици имао уписаних 42 године и 2 месеца а касније добио пензиско РЕШЕЊЕ са 34 године раднога стажа.
   Дакле, оних шест година "које су појели скакавци" нису уплаћиване по основи пензиског осигурања(само уписиване фиктивно са печатом и потписом школе у радничку књижицу)-што значи још један покушај да добијем нервни слом са клиничкомм смрћу и одем у гроб!

   Њихов циљ је био или жив или мртав"(јер су ме чак и из пиштоља ноћу 1987 године покушали ликвидирати , али и заплашивати да пристанем да сам "луд-неурачунљив"-јер је инспекторка рада Србије Нада Ивков (данас покојна) утврдила све злопотребе од директора, преко лекара до судија удруженог рада).

   Ето ко је Господин Зоран Ивошевиће (не)морална величина у струци правној и у нељудској димензији.

   Побожна моја покојна мајка ми је говорила:"Сине Мире, онај одозгор гледа, сви ће си добију на онај свет што си заслужи на овај свет".

   Једино ме тако тешила да би ме оставили у животу од оваквих зверова, због моћи власти, похлепе, сујета, моћи – фотеља и интереса.
   Мирослав Б Младеновић Мирац
   математичар у непотпуној пензији "кажњен" због УВЕРЕЊА и стваралаштва
   Власотинце, Србија

   http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=354198&title=Poja%C5%A1njenje+Zorana+Ivo%C5%A1evi%C4%87a