Miroslav Milojević, foto: Natalija JakovljevićPredsednik odborničke grupe Pokreta građanske Subotice (PGS) Miroslav Milojević izjavio je danas da u budžetu grada za sledeću godinu, od 250 pristiglih predloga, nije uvršten nijedan predlog koji su građani poslali na poziv lokalne samouprave.
„Novina u ovogodišnjem budžetu je bio pokušaj primene participativnog budžetiranja što je predstavljalo uključivanje građana u donošenje odluka o načinu trošenja novca. Pristigli predlozi su se odnosili mahom na komunalnu infrastrukturu. Umesto da se održi javna rasprava, izgovor je bio korona. Sve drugo može, ali javna rasprava ne može“, rekao je Milojević na konferenciji za novinare.
Kako je naveo, postojala je nada da neki od postojećih šest predloga PGS-a uđu u budžet za sledeću godinu – da se komandna zgrada prilagodi za potrebe Istorijskog arhiva, da se u Bajmoku izgradi vrtić i obdanište, da se proširi Kireška ulica i da se izgradi Katastar voda i drva na teritoriji grada Subotice.
„Čim je jedna opoziciona grupa to predložila, to je izgleda bilo automatski eliminisano“, smatra Milojević.
Dodao je da u budžetu grada ne postoji nijedna strateška investicija i da budžeti nisu razvojni nego potrošački – 80 odsto budžeta odlazi na potrošnju, a manje 20 odsto odlazi na razvoj.
„Ova vlast je bez vizije i plana u kom strateškom pravcu treba da se razvija grad, dok SNS i SVM žive u paralelnim svetovima koji ne razumeju jedni druge. To vidimo i na primeru da je svaka nacionalna zajednica podigla u centru grada spomenike koji su postavljeni po etno – nacionalnom principu, a koji u potpunosti zanemaruju kulturnu matricu ovoga grada – multikulturalnost i multikonfesionalnost“, kaže Milojević.
On smatra da je „vlast isključivo okrenuta sebi i svojim interesima i partijskom zapošljavanju“, a da su im građani na drugom mestu.
Član Predsedništva Pokreta građanske Subotice Jene Maglai rekao je da je opozicija u Subotici gotovo nestala sa političke scene, pa je tako PGS u poslednjih šest godina jedina opoziciona snaga u gradu, kao i u Skupštini grada Subotice.
„Mi smo godinama satanizovani kako bušimo budućnost Subotice, iako smo u proteklih šest godina upozoravali na mnoge pogrešne odluke koje je grad donosio i na političare koji su vodili i koji danas vode ovaj grad, jer nemaju kapaciteta da pokrenu razvoj Subotice“, kazao je Maglai.
Prema njegovim rečima, sve se svelo na jednu endemsku korupciju koja prožima sve i u takvom sistemu ne može biti nikakve budućnosti.
On je podsetio da je svojevremeno Demokratska stranka napravila mnoge greške, ali da su „kadrovi DS-a bile male mace u odnosu na ono što sada radi Srpska napredna stranka, a da je mađarski nacionalni korpus, takođe, postao taoc te politike, koja ništa dobro neće doneti na lokalu, kao ni u državi“.
Prigradska naselja su totalno devastirana i u još goroj su situaciji nego Subotica, kaže Maglai i dodaje da u njima nema više privrede, i da čitave generacije napuštaju ova naselja.
„Čantavir i Bajmok su izgubili oko 40 odsto svog stanovništva, a ništa se ne radi na tome da se to zaustavi i da ljudi ostanu ovde“, smatra Maglai.
On je kritikovao i većinu lokalnih medija u Subotici za koje je rekao da su odustali da kvalitetno rade svoj posao.
„Lokalni mediji su postali servisi partija na vlasti. Vidimo, kao da je sve u redu, da živimo u zlatnom dobu, a sve se teže živi, cene su otišle gore, dok su plate niske“, ocenjuje Maglai.
PGS je podržao proteste građana koji su u proteklim nedeljama blokirali saobraćajnice u centru Subotice i u državi.
„Najveći broj građana koji su izašli na proteste nezadovoljni su opštim stanjem u društvu. Ne može se jednostavno više prećutati rasprodaja svih prirodnih bogatstava države, korupcija i pranje mozgova naroda koje se vrši preko režimskih medija“, kazao je Maglai.
Novi predsednik Pokreta građanske Subotice Ljuben Hristov rekao je da građani ne žive ni dobro, ni lagodno i da je zbog toga, u periodu od 2010. do 2020. godine, oko 20 hiljada ljudi napustilo Suboticu.
„A najveći broj njih čine mladi i aktivno sposobni, radni ljudi. Sela se polako prazne i devastiraju, a jedan deo stanovništva odlazi u grad, što se odražava na ekonomsku moć pojedinaca, kao i celih porodica“, navodi Hristov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
