Ko čini Pokret „Otete bebe“ koji je dobio ulogu u Tadićevom i Radulovićevom zajedničkom filmu?

Nakon što su propali pregovori Tadićeve Socijaldemokratske stranke s grupacijom „Srbija protiv nasilja“, a stranke „Dosta je bilo“ Saše Radulovića sa nizom desničarskih stranaka, oko zajedničkog nastupa – SDS i DJB odlučile su se za zajednički nastup na izborima 17. decembra.

Sa njima će u na listi nastupiti i široj javnosti manje poznato udruženje građana „Otete bebe“, koje je samostalno nastupalo na prethodnim izborima. Na to su se tada odlučili nakon neuspelih razgovora o izlasku sa širokim spektrom političara – od desničara Srđana Noga, do novinara Srđana Škora, a na kraju izlaze na listi sa, kako su rekli, “najobičnijim ljudima“ – penzionerima, studentima, konflekcionarima, mahom iz nekoliko udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta i nestala, dece sa autizmom, gluvih osoba, naučnika, kao i udruženjem za “lekalizaciju“ kanabisa.

Osvajaju 0,82 odsto glasova.

Po natpisima na mrežama i ove godine su krenuli u samostalnu kampanju, ali su imali problema sa zakazivanjem notara, pa su se odlučili na širi koalicioni nastup. Koalicija će poneti naziv „Dobro jutro Srbijo“.

Šta je bebi-afera?

Već po nazivu se otkriva šta je glavna tema delovanja ovog pokreta, odnosno razotkrivanje “bebi-afere“ nestalih beba.

Nosilac liste ovog pokreta na prošlim izborima Ana Pejić, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, govorila je tada za Danas, i tom prilikom istakla da afera nestalih beba datira još, kako je rekla, od 1945. godine.

“Bebi-afera datira od 45. godine otkada su se deca oduzimala od majki, po rođenju prijavljivala da su umrla i nestajala u nepoznatom pravcu, a mi imamo dokaze da su mahom odlazila u inostranstvo. Među tom decom je i Ljiljin (Ljiljana Stevanović, predsednica pokreta „Otete bebe“, prim. nov) sin, i moja ćerka, to su naša deca“, objašnjavala je Pejić njihov problem uz napomenu da to nije teorija zavere, već njihovo iskustvo, te da imaju dokaze za svoje tvrdnje.

Dodala je da se o “krađi beba“ počelo da se govori neposredno nakon petooktobarskih promena, dok se ona sama u to uključila 2015. godine. Aferu su započeli ljudi koji su učestvovali u prodaji dece, tvrdila je Pejić, a to su “odmetnuti delovi službe“.

Do 80-ih godina je, nastavlja, oduzimanje dece rađeno po principu političke podobnosti, kako bi se pravilo podobno društvo, a nakon smrti Tita, važan je bio samo novac, tvrdi, podsećajući na slučaj Marka Ivića iz nemačkog Landshuta, kojem je u Beogradu 1988. ponuđeno da kupi bebu.

Pejić navodi i da su majke bile “prokužene od sredine kao loše jer nisu mogle da rode zdravo dete“. “Nisam išla ispred prodivnicu sa odećom za decu, nikom nisam išla na babine. To je bio naš beleg, koji sam ja gutala do 2015. godine“. Te godine je suprug ubeđuje da zatraže uvid u dokumenta, kako bi našla mir, iz kojih su kasnije utvrdili da je Pejić “rodila ćerku, a da joj je umro dečak“.

“U borbi ću biti dok se priča ne završi, ili dok se ja ne završim“, poručivala je tada.

Aktivni na protestima

Aktivisti „Otetih beba“ mogli su se videti s obeležjima na protestima „Srbija protiv nasilja“, a sama Pejić se mahom oglašavala na svom Jutjub kanalu, gde je objavljivala i različite recepte.

Koalicija DJB-a, koji poslednjih godina svoje mesto na političkoj sceni pokušava da izgradi potenciranjem na antiglobalizmu i temama koje nisu deo političkog mejnstrima, pa često i teorijama zavere, kao što je to slučaj bio sa koronavirusom i vakcinama, i „Otetih beba“ ne bi mnogo čudila. Ipak, pojavljivanje ove grupacije na listi sa bivšim, u dva mandata, predsednikom Srbije svakako je iznenađenje.