Foto: Beta/Branislav BožićIako je Josip Broz Tito umro pre skoro 44 godine, on je i dalje predmet sporenja, pa čak i predizbornih programa. U žižu javnosti ovoga puta vratio ga je Pokret za obnovu kraljevine Srbije i to ni ni manje ni više, nego svojim predizbornim programom za predstojeće beogradske izbore.
Pored predizborih tačaka, borbe protiv korupcije, ukidanje izvršitelja, izmeštanja kladionica, zabrane istopolnih zajednica, našla se i jedna nimalo orginalna ideja – izmeštanje Kuće cveća, ili kako stoji na predizborim flajerima POKS-a -„izmeštanje kuće cveća (smeća) austrougarskog podnarednika „vražje divizije“ koji je pucao na Srbe“.
Na pitanje kako je moguće da od silnih problema koje muče žitelje glavnog grada, izmeštanje Kuće cveća zauzme udarno peto mesto u predizbornom programu, lider POKS-a Vojislav Mihailović kaže za Danas da je proces uklanjanja spomen obeležja i monumentalnih spomenika i grobnica osvedočenih diktatora i tirana normalna pojava svuda u demokratskom svetu.
„Tako bi trebalo da bude i kod nas. Posmrtni ostaci Josipa Broza Tita treba da budu preneti u njegovo rodno mesto Kumrovec u Hrvatskoj, gde i dan danas hiljade ljudi dolaze da mu odaju počast i zahvale se što danas postoji hrvatska država u granicama koje je on odredio. I što je Jugoslavija prestala praktično da postoji još od 1974.godine, kada je novim ustavom republikama dato pravo na otcepljenje“, objašnjava Mihailović.
Prema njegovim rečima to, naravno, nije POKS-ov najvažniji deo programa, nego pitanje koje treba otvoriti u našem društvu.
Na pitanje zbog čega je neophodno otvranje tog pitanja baš predizbornim programom za gradske izbore, sagovornik Danasa odgovara da je to stoga kako bi se zalečile stare rane.
„Kako bi se zalečile stare rane, treba učiniti sve da se pronađu posmrtni ostaci moga dede đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića i da se on dostojno sahrani u porodičnoj grobnici. To nas svakako čeka jednom da rešimo, ali nije najvažnije. Najvažnije za Beograd je da se reši problem saobraćajnih gužvi i parking mesta, prekomerno zagađenje i da se zaustavi urbanistička mafija“, navodi Mihailović.
U trenucima kada opozicija bije bitku za pravednije izborne uslove pitali smo i koalicione partnere iz Novog DSS-a kako gledaju na petu tačku izbornog programa POKS-a o izmeštanju Kuće cveća, ali smo dobili odgovor da to sada nije tema.
„O tim i sličnim stvarima treba da odlučuju istoričari i stručnjaci, a ne političari. Čini mi se da to sad nije tema, već su tema izborni uslovi“, ističe Marko Sarić, gradski odbornik Novog DSS.
I Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da sada nije pravo vreme za takve teme koje POKS želi da nametne.
„Opozicija bi sada trebalo da se objedini oko onoga što je najpogodnije za što šire pridobijanje građana. Stoga težište treba staviti na borbu protiv Vučićevog autokratskog režima, a ne na ono što građane opozicione orijentacije deli. U prvom planu treba da bude uspostavljanje demokratije i vladavine prava od Beograda do Republike, a posle toga na red će doći sve drugo“, navodi Anđelković.
Dodaje da i on lično smatra da bi Kuća cveća trebalo da bude pretvorena u Muzej komunističkih zločina, kakvi postoje od Nemačke do Češke. Navodi i da se u tom pogledu načelno slaže sa predlogom POKS-a, ali da smatra da sada nije vreme za to.
„Očigledna je namera Vučića da beogradske izbore uokviri kao nacionalno pitanje, i uspostavi faktički referendumsko glasanje za, ili protiv njega. Ako uzmemo u obzir njegovu dominaciju medijima, to mu neće biti teško da sprovede, pa će posledično sve druge teme biti mnogo manje relevantne. U tom smislu, opozicija nema luksuz da zadire dalje od nekoliko osnovnih beogradskih problema: saobraćaj, cene osnovnih životnih potreba, gradnja i korupcija, da pomenem samo neke“, ističe za Danas politikolog Dušan Milenković.
Prema njegovim rečuma mnogo učinkovitije je fokusirati se na par tema, nego se rasplinjavati na pojedinačna rešenja kao što je izmeštanje Kuće cveća.
Ideja POKS-a o protervanju posmrtnih ostataka nekadašnjg doživotnog predsednika Jugoslavije nije naročito originalna.
Pre skoro tri decenije lider radikala, Vojsilav Šešelj pošao je sa glogovim kocem put objekta, poznatog kao Kuća cveća. Rekao je da je pošao da vidi šta ima tamo i da u eliminaciji vampira iskoristi „koc”.
U protekle tri decenije bilo je i sijaset sličnih predloga sa desnice, pokretane su peticije da se Kuća cveća iseli iz Srbije, pljuštale su kreativne ideje kako da se Titovi posmrtni ostaci ekshumiraju i unište, ili da se deložiraju u Hrvatsku.
Na sličnu ideju došao je i lider Dveri Boško Obradović pre tri i po godine. I on se zalagao za vraćanje Titovih kostiju u zemlju porekla, te za pretvaranje Kuće cveća u “Muzej žrtava komunističkog terora posle Drugog svetskog rata”.
Za nešto slično zalagao se i lider Uspravne Srbije Dragan Dobrašinović, koji je takođe hteo da na mestu Kuće cveća sagradi Muzej žrtava komunističkih zločina nad srpskim narodom, a njegov predlog bio je i da se Titovi ostaci daju Hrvatskoj , ili možda Sarajevu i Skoplju, jer bi to bile primerenije lokacije od Srbije.
Priča o raseljavanju spomenika inspirisala je ne tako davno i dr Mišu Đurkovića, direktora Instituta za evropske studije, da i on predloži objekat za postizborno uklanjanje. Tvrdio je da je uklanjanje Tita sa Dedinja, preduslov za ozdravljenje našeg društva. POKS petom tačkom predizbornog programa za beogradske izbore smatra da je uklanjanje spomenika diktatorima normalna pojava svuda u svetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
