Polemika o statusu krajiških Srba

Poslanik SNS Miodrag Linta rekao je, obrazlažući amandman, da je došlo vreme da se na sistemski način reši položaj stotina hiljada građana Srbije, koji su učestvovali u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.

On je i zahvalio ministru Zoranu Đorđeviću koji je nedavno najavio da će biti donet nov Zakon o pravima boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih žrtava rata i članova njihovih porodica.

Apelovao je da u taj zakon budu uključeni i građani Srbije koji su bili pripadnici vojske i policije bivše RepublikeSrpske Krajine.

“Radi se o preko 50.000 Krajišnika kojima su priznata prava boraca samo do 27. aprila 1992. godine, odnosno do formiranja SRJ. Krajišnici se godinama osećaju diskriminisano, jer smatraju da se nisu borili za sebe, nego za Jugoslaviju, Srbiju i za svoj narod”, rekao je Linta.

On je rekao da bi novim zakonom trebalo da se svim Krajišnicima, pripadnicima vojske i policije, prizna ratni staž u periodu od 1991. do 1995. godine, kao i da im se priznaju sva prava koja nisu ostvarili.

Poslanik SRS Vjerica Radeta rekla je da je ovo što je izjavio Linta “propagandna priča, čista demagogija” koju slušaju godinama, “a koja nema nikakvog efekta”.

Ona je rekla da je “licemerno” što se Linta, koji je godinama poslanik vladajuće većine, “povremeno, samo u komentarima, seti boraca Krajišnika”.

Radeta je rekla da sadašanja vlast, ali i one prethodne, ništa nisu učinile da se poboljša status Srba iz Krajine, na šta joj je Linta odgovorio da je “vlast koja je došla na čelo Srbije 2012. godine učinila jednu istorijsku stvar”, navodeći da su “konačno krajiški Srbi priznati kao žrtve i da je konačno država na najvišem nivou počela da obeležava tragediju krajiških Srba”.

U raspravu se uključio i šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović koji je naveo da o tome koliko SRS iskreno brine o Srbima iz Krajine govori i to što je 2012. godine „predsednika Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu Milorada Buhu stavila na 49. mesto na izbornoj listi za Skupštinu Srbije, a 2016. godine Dušana Munikravića, zvanog Munja na 43. mesto“.

Vi da se iskreno brinete o tim ljudima, valjda biste ih stavili na neka prolazna mesta, rekao je Martinović.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je govorila iz skupštinske klupe u svojstvu poslanika, navela je da je Lintin amandman u redu.

“Zbog osetljive teme i zbog položaja srpskog naroda van teritorija granice Republike Srbije nije ovde mesto da jedni drugima zadajemo niske udarce ispod ili iznad pazuha, nego barem ta tema da bude nešto što će poslanike Skupštine Srbije ujediniti. Naša obaveza je da predstavljamo građane Srbije, bez obzira kom narodu pripadaju, ali naša je obaveza da brinemo o položaju srpskog naroda u zemljama u okruženju”, rekla je ona.

Gojković je rekla da je danas predložila da se osnuje istražna komisija parlamenta koja će se baviti utvrđivanjem posledica NATO bombardovanja na zdravlje građana Srbije i životnu sredinu.

Poslanik Demokratske stranke Gordana Čomić rekla je da će podržati predlog Gojković.

Čomić je dodala da se ona kandiduje za predsednicu te komisije, jer, kako je navela, “za razliku od većine onih koji u javnosti lupetaju o osiromašenom uranijumu” ona zna o čemu se tu radi.

“Imate moj glas i za stavljanje na dnevni red i moj predlog da me izaberete za predsednicu buduće istražne komisije koja će dati javnosti sve podatke o bombardovanju osiromašenim uranijumom, a ako treba i nekonvencionalnim kasetnim naoružanjem, mada znam da je to nezgodno jer mi nismo potpisnici konvencije, niti ćemo biti”, rekla je Čomić.