Policija čuva identitet osumnjičenih policajaca

Počeli su da nas tuku pendrecima i pesnicama čim su nas uveli u stanicu. Jedan od njih, koji nas je najviše tukao, potegao je i pištolj, uperio ga u mene i zatražio da priznam da sam ukrao nekakve vodomere. Nakon višesatne tuče, morali smo da priznamo da smo počinili krađu iako to nije istina – kazao je Toni Jovanović.

Dačić naredio istragu o postupanju policajaca u Kuršumliji

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naložio je juče da budu ispitane sve okolnosti o „navodnom prekoračenju ovlašćenja“ pripadnika MUP-a u Kuršumliji, kada su „pretučena dva Roma“, saopštio je MUP. U saopštenju se navodi da je Dačić naložio ispitivanje svih okolnosti „navodnog incidenta“ i da će MUP obavestiti javnost po utvrđivanju svih činjenica o ishodu istrage.

Policija je braću Jovanović pustila oko ponoći, nakon četiri sata zadržavanja. U međuvremenu je policijskom istragom utvrđeno da su druge osobe ukrale vodomere za koje su najpre bili osumnjičeni Jovanovići. S tim slučajem upoznato je i Udruženje Roma u Kuršumliji u čijem prisustvu su braća Jovanović podnela prijavu protiv trojice kuršumlijskih policajaca.
U kuršumlijskoj policiji potvrđeno je da je podneta prijava protiv tri policajca, kao i da će biti sprovedena istraga. Tamo nisu želeli da saopšte identitet osumnjičenih policajaca za to delo.
U Centru za prava manjina za Danas kažu da je tokom devet meseci, od avgusta 2007. do aprila 2008, dokumentovano sedam slučajeva u kojima je u nekom obliku policija maltretirala Rome. U dva slučaja podnete su krivične prijave protiv radnika MUP-a za krivično delo zlostavljanja i mučenja (član 137 KZ).
Dok se slučajevi policijske torture ipak ređe dešavaju nego proteklih godina, nepotrebno maltretiranje i vređanje na nacionalnoj osnovi česta su pojava, međutim tada se argumentuje da policija nije izašla iz okvira svojih ovlašćenja. Slučaj kao ovaj što se desio u Kuršumliji jeste tipičan jer se Romi a priori sumnjiče kao počinioci nekog krivičnog dela, obično krađe, a pogotovo je takvo postupanje karakteristično za manje sredine, kažu u Centru za prava manjina.
Aleksandar Olenik, advokat koji se uglavnom bavi zastupanjem prava manjina, kaže za Danas da slučajevi torture i maltretiranja pripadnika manjinskih zajednica, pre svega Roma, čekaju sudski epilog u proseku šest godina. On naglašava da se takvi slučajevi događaju uglavnom u manjim mestima, dok je trend napada na Rome u velikim gradovima u Srbiji u značajnom padu od 2000.
– Kada je reč o sudskom sistemu, ima i tu pomaka ali, pre svega, jer nevladine organizacije finansiraju edukaciju i pomažu manjine da se izbore za svoja prava pred sudovima – kaže naš sagovornik.
Olenik naglašava da kada neki državni službenik počini takvo delo i u svojstvu policajca maltretira pripadnike manjina, pogotovo Rome, nakon sudske presude koja to potvrdi, iz budžeta se isplaćuje odšteta žrtvi torture.
– Problem je što država još nijednom u takvim slučajevima nije iskoristila pravo da nakon što iz budžeta isplati odšetetu, taj novac nadoknadi od službenika koji je počinio krivično delo. Sve se završi suspenzijom ili promenom radnog mesta, a građani Srbije, poreski obveznici, na kraju iz svog džepa plaćaju za njegovo krivično delo – zaključuje Olenik.
Prema rečima Rajka Đurića, predsednika Unije Roma, iako su slučajevi torture pripadnika te manjinske zajednice bili u padu od 2000, ponovo je primećen trend njihovog porasta i to od 2004.
– Romi su najčešće žrtve ultradesničarskih organizacija i policije – kaže Đurić za Danas.
On najavljuje da će od ministra za ljudska i manjinska prava tražiti da zabrani rad organizacijama poput Obraza i Dveri.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava juče nismo uspeli da dobijemo komentar na slučaj torture i mogućnost zabrane delovanja fašističkih organizacija.
Podsetimo, Srbija je preuzela jednogodišnje predsedavanje „Dekadi Roma“, a resorni ministar Svetozar Čiplić najavio je da će rešavanje problema ove manjinske zajednice biti prioritet u radu Ministarstva. On je naveo četiri prioriteta: rešavanje problema stanovanja, suzbijanje diskriminacije u obrazovanju, izgradnja sistema za praćenje, evaluacija i izrada evropske romske politike i dostupnost fondova Evropske unije za programe namenjene unapređivanju položaja Roma.