Policija postaje redovna pratnja na izložbama i promocijama knjiga

Incidenti poput onog od protekle subote, kada je grupa mladića skandirala Ratku Mladiću i pevala nacionalističke pesme uz nacističke pozdrave, ispred prostora u Dobračinoj ulici, gde je upravo otpočinjalo otvaranje izložbe fotografija „Duša Srebrenice“ sarajevskog autora Midhata Poturovića, očekivano će, u takvoj atmosferi, biti samo češći.

Veliki deo javnosti mišljenja je da takve događaje treba ignorisati, jer se u suprotnom anulira ne samo trud i aktivizam samih umetnika i poruke njihovih dela, čije se izložbe i promocije knjiga zatrpavaju vestima o grupicama nacionalista koji su nešto skandirali, već se i zamagljuje najbitnije, kontekst i okvir srebreničkih i drugih zločina, kao i pitanja osude zločinačkih poduhvata pojedinih pripadnika naroda i mirenja sa prošlošću.

– Mislim da nije osnovni problem što je u subotu bilo okupljeno petnaest desničara, kako ih mediji obično nazivaju, a to su zapravo klasični fašisti koji slave genocid. Problem je što je postalo uobičajeno da se izložbe, festivali, projekcije filmova, knjiga koje imaju veze sa suočavanjem sa prošlošću uvek održavaju pod policijskim obezbeđenje. Problem nije u tih 15 ljudi već to što je javni diskurs u Srbiji natopljen apsolutnim nacionalizmom i da u takozvanim društvenim elitama, sem časnih izuzetaka, gotovo da ne postoji kritika užasnog nasleđa Miloševićeve politike krvi i tla, koja Srbiju drži u prošlosti, kaže za danas novinar Dinko Gruhonjić.

On napominje da „mi galimo iluzije da tome postoji društvena alternativa“.

– Preneražen sam kako pojedini mediji gotovo romansirano izveštavaju o glavnim Miloševićevim ljudima, izvršiocima užasa koje su činili. U antiratnom i antinacionalističkom smislu, daleko hrabrija i artikulisanija je bila alternativa nego danas. Ona je danas mnogo tiša i neprimetnija nego 90-ih, a reč je o bilologiji. Ljudi koji su tada dizali glas su ostarili, umorili se ili prosto umrli, a odraste su generacije koje smo pažljivo gajili u nacionalističkom duhu, kroz obrazovanje, medije i politiku, dodaje Gruhonjić i ocenjuje da će „biti sve gore“.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ističe da su sve učestaliji ovakvi incidenti ne samo izoluju Srbiju od Balkana već i od orijentacije ka Evropskoj uniji.

– Trenutno kulminira i radikalizuje se do kraja taj odnos prema prošlosti, u smislu negiranja, poricanja i ubeđenosti u srpsku nedužnost. Važni događaji proteklih nedelja, poput nove rezolucije u Evropskom parlamentu, koja je vrlo znakovita, najave novih politika iz Amerike i Nemačke u pogledu Balkana, u pogledu uređivanja Bosne i njenog ustava, kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, zatim i najave o ubrzavanju procesa pridruživanja Kosova i Bosne NATO-u, takođe su nešto na šta desničari nemaju odgovor, pa je sve ovo zapravo reakcija na to, kaže Biserko.

Ona ističe da se zbog toga desničarske grupe osećaju „ugroženo“, kao da „gube ratni plen“.

– Ne radi se samo o genocidu u Srebrenici već procesu koji je do ovoga doveo. Ostvarivanje etnički čistog prostora duž Drine je počelo 1992, tada je ustvari i dolazilo do najstrašnijih zločina, da bi došlo do Srebrenice. Oni se sada osećaju kao da je došlo do gubitaka te teritorije, koju su oni doživljavali kao jedini ratni dobitak i plen, koji se sada dovodi u pitanje. Zato su sve učestalija delovanja tih navodno spontanih desničarskih grupa, a zapravo veoma organizovanih, koje izjavljuju i eksponiraju mišljenja i reakcije, zaključuje Biserko.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenjuje za Danas da državni organi, pre svega BIA, koriste ekstremne desničare da naprave kakofoniju u procesu suočavanja s prošlošću, „koja ne odgovara upravo onima koji sede u Ulici kraljice Ane bb, a organizovali su, podstrekivali i izvršavali naređenja za sprovođenje genocida u Srebrenici“.

– U Srebrenici je u julu 1995. unapred osmišljenom i organizovanom akcijom korišćen državni aparat da se pomognu oružane snage bosanskih Srba u nameri da očiste teritoriju Republike Srpske od bosanskih Muslimana. Više od osam hiljada muškaraca, žene i dece, civila ubijeno je samo zato što su druge etničke pripadnosti i vere, podseća Beširi.

On dodaje da odgovorni za organizaciju i sprovođenje genocida imaju imena, te da su mnogi od njih zločine i priznali.

– Dražen Erdemović tokom priznanja svedoči da ne bi ni voleo da zna koliko je on lično civila ubio, dok dokazi pokazuju da je samo on ubio oko 100 civila pre nego što su ih zakopali u jednoj od grobnica – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kakofonija predvođena državnim vrhom podupire se „i sa tih petnaestak izgubljenih duša“ koje oslikavaju problem suočavanja s dešavanjima o ratu u Bosni.

– Nažalost, od demokratskih promena i pada Miloševića pokazali smo, kao društvo, da nemamo kapacitet da izaberemo one koji će jednom za svagda raskrstiti sa ratnom prošlošću, suočiti se s posledicama pogrešne nacionalističke politike koja za rezultat ima tri izgubljena rata. Zatim je potrebno da razumemo šta se i zašto dogodilo, da se izvinimo i probamo da se iskupimo. Samo tako možemo postati jako društvo u kome je važnije kakvu državu imamo, a ne koliku. Tada će ova petnaestorica biti samo sprdnja, zaključuje Beširi.

Ilustratorka Jelena Jaćimović, koja naredne nedelje izlaže svoje radove u Memorijalnom centru Potočari, ne želi da se toliko pažnje poklanja ekstremistima koji su došli na „tamo neku izložbu“, jer se time umanjuje trud umetnika, ali i ceo okvir Srebreničkog genocida.

– Nikako neću da dozvolim da glavna tema budu ljudi koji su upali na „neku tamo“ izložbu, ne treba im pridavati toliko značaja, a nije u redu ni to što javnost a i novinari toliko o njima pričaju. Previše se bavimo njima, tako se anulira rad i trud čoveka čija je izložba, a davanje njima na značaju će samo pomoći da se to sve češće dešava, smatra Jaćimović.

Radove na temu Srebrenice, one koje je ranije izlagala u Beogradu i Novom Sadu, ali i neke nove, Jaćimović će predstaviti 8. jula u Memorijalnom centru Potočari. Razgovori i izložba će se održati u fabrici akumulatora, a radove sa izložbe Jaćimović će pokloniti Centru.

Naša sagovornica dodaje da bi bilo „interesantno“ da tamo dođu „neki desničari“.

– Ne plašim se njihovih protesta, kada sam izlagala u CZKD-u, prošle godine, tamo sam provodila svaki dan. Oni koji su danima ranije pisali na društvenim mrežama, pretili, niko od njih se nije pojavio, iako sam im uputila poziv. Isto je bilo i u Novom Sadu, užasno me je iritiralo što je sva tri dana tu bila policija, zaključila je Jaćimović.

Slično mišljenje ima i Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo.

– Petnaestak mladića obučenih u crno ne zavređuje više od 15 reči. To je moj komentar, navodi kratko Antonijević za Danas.

Rašković Ivić: Režimu prijaju ultradesničari

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić ocenjuje za Danas da aktuelnom režimu prijaju ultradesničari sa sve nacističkim pozdravom, jer tako pokazuju da ima nešto i od njih gore.

– Na proteste građana protiv zaključavanja pre godinu dana, režim je poslao policijske snage da tuku, bacaju suzavac i razjuruju, ali i „momke Velje Nevolje“ da provokacijama daju osnov za agresivnu reakciju snaga režima. Možemo se slagati ili ne slagati sa sadržajem izložbe o Srebrenici, ali u demokratskom društvu pravo na izražavanje ne bi smelo da bude osporeno. Samo što režim nema petlju da prizna da ne ceni demokratske vrednosti, pa držeći kripto čvrstorukašku liniju šalje ultradesničarsku ekipu da uradi ono što bi oni najradije učinili – zabranili izložbu, ističe Rašković Ivić.

Bez osude incidenta

Niko od predstavnika vlasti i nadležnih institucija, kao ni najviših funkcionera vlasti, do zaključenja prvog izdanja jučerašnjeg broja Danasa, nije reagovao na incident koji je u subotu obeležio izložbu fotografija Midhata Poturovića „Duša Srebrenice“, niti je osudio ponašanje desničarske skupine ispred Endžio haba u Beogradu, gde se izložba održavala.