Političare u regionu da pritiska Brisel, ali i građani

Važno je ostvariti jaču „ekonomsku konvergenciju“ EU i zemalja regiona u narednim godinama, kazao je Varheji. On je podsetio da je EU usvojila paket pomoći od 3,3 milijarde evra zemljama Zapadnog Balkana za borbu protiv posledica pandemije virusa korona.

Politika proširenja Evropske unije dobila je novi zamah tokom predsedavanja Hrvatske u prvoj polovini ove godine, ocenila je na konferenciji Andrea Metelko Zgombić, državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, podsetivši da su u tom periodu počeli pregovori o članstvu sa Severnom Makedonijom i da je Crna Gora u svojim pregovorima zatvorila poslednje poglavlje.

Metelko Zgombić je rekla da proces približavanja zemalja regiona Uniji treba da bude „vidljiviji na političkom nivou“, odnosno u javnosti. Direktnije je o tome – da, na primer, javnosti u zemljama Zapadnog Balkana treba češće predočavati da je EU u njima investirala više od 10 milijardi evra – govorio je Željko Trkanjec, urednik portala euractiv.hr.

Nova metodologija proširenja, dodao je Trkanjec, dobra je jer će omogućiti da se o takvim stvarima priča. „Kad Srbija kaže ‘mi smo mogli otvoriti pet poglavlja, ali Evropska komisija nije htjela’, EK ne sme šutjeti“, rekao je Trkanjec. On je ocenio da je šef delegacije EU u Srbiji nedavno tvitovao da je Srbija podržala stav Unije o Belorusiji „jer Srbija nije“ (objavila vest), već se Ana Brnabić izvinjavala Lukašenku.

Predstavnik ambasade Mađarske u publici na konferenciji reagovao je na negativne ocene pojedinih panelista – kao i Evropske komisije – o stanju vladavine prava u njegovoj zemlji, rekavši da odnos Brisela prema Budimpešti nema veze sa vladavinom prava.

„Želja za odlaskom“, rekla je Senada Šelo Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose, „karcinom je ovih društava“, u koje je ubrojala i hrvatsko. „Šta će nam autoceste ako odlaze ljudi“, dodala je, ocenivši da su „mediji neslobodni, a umetnici depresivni“. Šelo Šabić nadu polaže, kako je rekla, u mlade preduzetnike kojima bi političari, kako je rekla, trebalo da se okrenu.

Građani u regionu nisu shvatili kolika je njihova moć, rekao je Domagoj Hajduković, predsednik Odbora za evropska poslove u Hrvatskom saboru. Pritisak na vlade Zapadnog Balkana, dodao je, treba da ide „od zločestog Brisela“, ali i „odozdo, od građana“, bez kojih „neće biti pomaka“.

Odbojnost prema LGBT i Srbima

U Zagrebu 50 odsto srednjoškolaca smatra da je homoseksualnost bolest, rekao je Ivan Novosel iz Kuće ljudskih prava, i dodao da je raširena distanca prema mogućnosti da suprug ili supruga bude srpskog porekla. Mladi su mnogo konzervativniji nego ranije, rekao je Novosel.