Političari u Srbiji se teško odriču funkcija

Svetski primeri znaju da nas ostave bez teksta – jer vlast tamo nije svetinja, tako da funkcioneri neretko podnose ostavke zbog zloupotrebe državnih para, vožnje u alkoholisanom stanju, skupih poklona, seks afera, bezbednosnih propusta…

Nedavno je recimo francuski ministar za zaštitu životne sredine Nikola Ilo podneo ostavku navodeći kao razlog odsustvo napretka u realizaciji klimatskih i drugih ekoloških ciljeva. Njegova odluka, kako je naveo, rezultat je „nagomilanog razočaranja“ zbog neadekvatnih koraka u borbi protiv klimatskih promena, odbrane biodiverziteta i rešavanja drugih pretnji po životnu sredinu.

Za potonje slučajeve iz Srbije – poput rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 iznad mesta gde se gradi desna traka novog autoputa –  još niko nije preuzeo odgovornost.

Javnost je, takođe, upirala prstom i očekivala trunku odgovornosti nakon sramnog ispada Vjerice Radete, potpredsednice Skupštine i narodne poslanice Srpske radikalne stranke, od kada je napisala tvit „Čitam, umrla Hatidža Mehmedović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?!“ Ova ogavna izjava, govor mržnje, izazvala je gnušanja, osude… Ne, ostavku nije podnela. Jedino je obrisala svoju objavu na Tviteru.

Ni pogibija čak trojice pilota za poslednjih godinu dana nisu bili dovoljno jak razlog da ministar odbrane Aleksandar Vulin podnese ostavku na funkciju. Taj nivo moralnog integriteta, kojeg su politički funkcioneri čini se lišeni ovde, u svetu ima širu, jaču dimenziju.

Za mnogo „sitnije“ stvari u svetu će odgovorni podneti ostavku. Zbog greške u državnom računu od svega 1,2 australijska dolara, ministar finansija Australije podneo je ostavku pre nepunih desetak godina.

U Srbiji smo svedočili i da se oni sa vlasti sastaju sa osobama sa poternice. Javnost pamti slučaj kada je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić kafenisao Bogoljubom Karićem u Moskvi za kojim je u to vreme bila raspisana poternica. Nije tako u uređenim državama Evrope i sveta, ne čekaju tamošnji zvaničnici da se javnost uzdigne pa podnesu ostavku. Možda politika tamo nije unosan biznis. Ili su to ljudi jakog moralnog intergiteta? Imaju jaku političku kulturu?

Ostavke u Srbiji se podnose najčešće po unapred priremljenom scenariju. Znao je dobro bivši ministar finansija Dušan Vujović da će ga Siniša Mali zameniti na funkciju, pa je na vreme dao ostavku.

Na pitanje zašto je toliko teško odreći se funkcije naročito usled skandala, zašto je teško preuzeti odgovornost umesto staviti kapuljaču na glavu i praviti se lud, stručnjaci se slažu da je teško dati odgovor. Jer, kako je jednom prilikom profesor Predrag Simić odgovorio novinaru: „Jedan od odgovora je da ljudi koji su kod nas u upravljačkom sloju, kad izađu iz njega, nemaju alternativu. Gube moć, prestiž i novac, a toga se lako ne odričete“.

Ili pak, kako kaže cenjeni kulturolog Ratko Božović,  da političari u Srbiji imaju potrebu da se drže svoje fotelje i da deluju nedodirljivo, dok neki drugi imaju taj moralni treptaj ili kulturu i preseku kad ocene da su pogrešili.