"Politička braća Grim bez odgovornosti za katastrofalnu politiku prema KiM": Opozicija povodom desetogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma 1Foto: printscreen/TV Pink

Predstavnici opozicionih opcija u Srbiji nemaju reči hvale za Briselski sporazum i one koji su ga pre deset godina 19. aprila prihvatili, tadašnjeg premijera Ivicu Dačića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandar Vučića, koji je sada predsednik države.

Kako kažu, to je bila prva isporuka u ostvarivanju Vučićevih obećanja da će rešiti Kosovo, jer je tada bilo i onih koji su verovali da je SNS zaista obukao drugačije ruho od radikala, a ustvari je najgori pregovarač u dugoj istoriji Srbije bez odgovora na pitanje šta je Srbija dobila od briselskih nagodbi.

Lider pokreta Srbije centar Zdravko Ponoš navodi da Srbi i Albanci nisu bliže nego su bili pre 10 godina, dok je Kosovo sve dalje od Srbije.

– Briselski sporazum je bila prva isporuka u ostvarivanju Vučićevih obećanja da će rešiti Kosovo. To ga je kvalifikovalo da mu zapad gleda kroz prste za sve ostalo što je kasnije radio gušeći demokratiju u Srbiji o odvlačeći je od puta evropskih integracija – kaže Ponoš za Danas.

Kako dodaje, od tada do danas isporučio je sve što mu je traženo, ponekad sa zadrškom, ali redovno uz melodramske zaplete, zveckanje oružjem, pozivanje na kosovski zavet i uz prinošenje lične žrtve.

"Politička braća Grim bez odgovornosti za katastrofalnu politiku prema KiM": Opozicija povodom desetogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma 2
foto FoNet Aleksandar Barda

– Za uzvrat Srbija i Srbi na Kosovu nisu dobili ništa. Srbi na severu Kosova su stavljeni u geto pod upravom kriminalizovane SNS filijale. Sever Kosova ja postalo toplo skrovište za organizovani kriminal, svakojaki šverc, ilegalno rudarenje kripto valuta o trošku svih građana Srbije koji su plaćali utrošenu električnu energiju. Srbi južno od Ibra prepušteni su sebi i hirovima prištinskih vlasti – opisuje on.

Prema njegovim rečima, Vučićeva kosovska politika podrazumevala je i ogromne finansijske izdatke za Srbiju, ali sa slabim efektom na kvalitet života Srba na Kosovu.

– Netransparentnost, nepravičnost, koruptivnost i kupovina lojalnosti je glavno obeležje trošenja tih sredstava. Kosovo je danas mnogo dalje od Srbije nego što je bilo 2012. odnosno pre dolaska Vučića i SNS na vlast. Ta razlika je rezultat Vučićeve kosovske politike koja je doživela debakl – kaže on.

Kako ističe, Srbi nisu dobili ni taj provizorijum iz Briselskog sporazuma koji se zove ZSO.

– Pre ili kasnije moraće da se postavi pitanje odgovornosti i to ne samo političke. Najnovijim sporazumom iz Ohrida Vučić je napravio nemerljivu štetu procesu evrointegracija Srbije prihvatajući da se napredak na tom putu uslovljava kooperativnošću Srbije oko Kosova.

Pokazalo se da je ova vlast u stanju da uz Kosovo gubi i ono što je tek trebalo da dođe. Ne treba sumnjati u njihovu sposobnost da nastave u istom smeru, ali još pogubnije. Zato je rušenje Vučićevog režima na sledećim izborima patriotski čin i stvar građanske odgovornosti – poručuje Ponoš.

Dok Milica Đurđević Stamenkovski, liderka Zavetnika za Danas kaže da su tih dana kada je potpisan Briselski sporazum naslovnice provladinih medija poručivale da je ostvarena velika pobeda, da je vlast izvela istorijski manevar i odbranila državne interese.

– Patriotske i državotvorne snage mesecima su upozoravale na obmanu koju je Brisel pripremio za Srbiju i katastrofalne posledice koje nas očekuju ukoliko Dačić i Vučić pristanu na takav scenario. Na nas je tada ispaljivan sličan retorički arsenal koji i danas imamo prilike da slušamo kritikujući francusko-nemački plan – seća se ona.

Kako dodaje, braneći ono što su učinili u Briselu pustili su mašti na volju.

"Politička braća Grim bez odgovornosti za katastrofalnu politiku prema KiM": Opozicija povodom desetogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma 3
Foto Milica Đurđević Stamenkovski

– Obećavali su rajske vrtove, visoke prosečne plate, Zajednicu srpskih opština, procvat privrede i zagarantovanu budućnost u EU. Međutim, ni deset godina kasnije, politička braća Grim nisu podnela odgovornost za katastrofalnu politiku prema KiM. Naprotiv, nastavili su da nas uveravaju da je za naše dobro bilo da ukinemo srpske institucije u pokrajini, raspustimo Civilnu zaštitu, integrišemo sudije u pravosuđe „Republike Kosovo“, omogućimo im pozivni broj, s zauzvrat dobijemo intenziviranje terora nad Srbima i upade ROSU jedinica na teren na kome nikada ranije nisu kročili, a kamoli komotno patrolirali – navodi ona.

Prema njenim rečima, desetu godišnjicu od briselskih (ne)sporazuma EU je proslavila ukidanjem viza za tzv. Republiku Kosovo, Kurti je nagrađen za svakodnevno nasilje nad Srbima i promovisanje Velike Albanije, a odnos prema Srbiji je još potvrđen.

– Bilans je takav da satima možemo razgovorati o tome šta su ova i prethodna vlast ustupile lažnoj državi, a ostati potpuno nemi pred pitanjem: šta je Srbija dobila od briselskih nagodbi. Deset godina su predavali zemlju da bi sačuvali vlast – ukazuje ona.

A Biljana Đorđević, poslanica Ne davimo Beograd, Zeleno-levog kluba, se seća da je tada kao doktorantkinja učestvovala na međunarodnoj naučnoj konferenciji u Njujorku i hitno je organizovan panel na temu potpisivanja Briselskog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

– Jer je to bila izuzetna vest i očekivanja su bila da će se zaista naći način da se krene put normalizacije odnosa dva društva i dva naroda, a ne samo političkih elita. Tada je bilo i onih koji su verovali da je SNS zaista obukao drugačije ruho od radikala i da niko drugi do baš njih ovu vrstu normalizacije odnosa i neće moći da sprovedu. Mnogi sada uviđaju kakva je to greška bila ali tada ni Prištini a ni međunarodnoj zajednici nije mnogo smetalo kad je Beograd prisiljavao i disciplinovao kosovske Srbe da na kosovske izbore izlaze koristeći kriminogene strukture koje su zadobile ogromnu ekonomsko-političku moć – navodi Đorđević.

Prema njenim rečima, bilo je nekih uspeha kako je ocenjivana integracija Srba u kosovski pravosudni sistem ali je čak i ta hvaljena integracija bila nedovoljna a sada je, nakon izlaska Srba iz institucija, ta integracija poništena.

"Politička braća Grim bez odgovornosti za katastrofalnu politiku prema KiM": Opozicija povodom desetogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma 4
foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)

– ZSO nije formirana i sada se Priština poziva na neučešće Srpske liste na lokalnim izborima kao izgovor da i ne mora da se formira iako je Priština ratifikovala Briselski sporazum u svom parlamentu. Mi, s druge strane, to nismo uradili zbog čega se proces tumačio kao politički od strane Ustavnog suda Srbije. Posledica takvog prikrivanja pravne prirode obaveza i koje su preuzete je da nikada nismo imali suštinsku raspravu ni u Skupštini ni u društvu o Briselskom sporazumu a još manje o stvarnoj normalizaciji – podseća ona.

Njoj se čini da se u izvesnom smislu novi sporazumi i aneks iz Ohrida ponavljaju neke od stvari iz Briselskog sporazuma čime ga zapravo rebrendiraju.

– I za sada samo to imamo, dok smo daleko od normalizacije – zaključuje ona.

"Politička braća Grim bez odgovornosti za katastrofalnu politiku prema KiM": Opozicija povodom desetogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma 5
foto FoNet Božana Pavlica

Da je Briselskim sporazumom Aleksandar Vučić ukinuo sve institucije države Srbije na severu KiM, a u međuvremenu predao i pozivni broj, elektoenergetski sistem, pravosuđe i za uzvrat deset godina kasnije po treći put nam prodaje rog za sveću zvanu ZSO, smatra poslanik Narodne stranke Stefan Jovanović.

– Predao je sve – nismo dobili ništa. Zapravo, najgori pregovarač u dugoj istoriji Srbije. Sada se saglasio sa novim sporazumom, koji ima dalekosežnije posledice. Zbog toga je Narodna stranka pokrenula narodnu inicijativu za raspisivanje referendumu, kako bi se zaustavila ta pogubna politika – zaključuje Jovanović.

Briselski sporazum je bio nagoveštaj da je Srbija spremna da donese odluku da pronađe rešenje za veliki državni problem, koji je i pre deset godina, kao i danas sprečavao uspostavljanje normalnog života u zemlji. Onda smo proćerdali celu deceniju, ocenjuje za Danas Nebojša Zelenović, narodni poslanik i koopredsednik stranke Zajedno Moramo.

Vreme radi protiv nas i svakoga dana je teže odbraniti interese građana nego što je to bilo prethodno, dodaje on.

"Politička braća Grim bez odgovornosti za katastrofalnu politiku prema KiM": Opozicija povodom desetogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma 6
foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)

Danas, u težoj situaciji nego pre deset godina, čekamo da Pristina formira Zajednicu srpskih opstina, koja treba da bude sredstvo za zaštitu životne perspektive nasih građana na Kosovu, ukazuje Zelenović.

– Uveren sam da Srbija treba snažno da se založi da sva otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu budu rešena istovremeno. Zbog toga sam predložio održavanje međunarodne konferencije. Treba da formiramo Ekonomsku zajednicu Zapadnog Balkana i tako obezbedimo nepovredivost postojećih linija razgraničenja, koje, istovremeno, neće biti prepreka da dvadeset miliona ljudi može da se slobodno kreće, nastanjuje, leči, školuje i posluje na teritoriji svih šest političkih entiteta u regionu, navodi Zelenović.

Prema njegovim rečima za velike odluke je potrebno pravo vođstvo i i državničko ponašanje.

– Srbija se danas, kao i celu deceniju unazad, davi u populizmu i borbi za očuvanje glasova. Veliki proboj može da bude napravljen samo ako se građani podignu u borbi za istinski nastavak puta ka punopravnom učlanjenju u EU. Davanje jasne evropske perspektive je zadatak proevropske opozicije i stranka Zajedno sve svoje snage ulaze da se to dogodi, poručuje Nebojša Zelenović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari