Za Šefata navijaju i Albanci i Srbi. Foto:V.Ristić/DanasMeđuetnički suživot Srba i Albanaca na primeru sela Veliki Trnovac koje je i ove godine bilo u centru domaće i svetske javnosti izuzetno je interesantan.
Na primer, bokserski prvak sveta u poluteškoj kategoriji u verziji WBF Šefat Isufi (32) je još letos bio za Albance na jugu Srbije Deda Mraz koji nije morao da kači bradu, niti da oblači crvenu odoru da bi doneo najlepše poklone.
Možda nekome ko nije Albanac ili ko ne živi zajedno sa njima kao komšijama u Velikom Trnovcu, Bujanovcu ili Preševu to izgleda kao sasvim obična stvar. Za žitelje Velikog Trnovca, odakle je kao fizički radnik Isufi otišao u Nemačku, a tamo postao planetarni bokserski mag, titula svetskog prvaka je kolektivni i individualni ponos u odnosu na sve priče i loše vesti koje se godinama vezuju za ovo selo i njegove stanovnike. U centru sela na elektro stanici ne bledi njegov kolorni mural.
-Nismo imali bolji prostor u centru Trnovca da se zahvalimo našem šampionu – kaže Isuf Haliti.
Istovremeno, ni krivi ni dužni Albanci iz Velikog Trnovca našli su se u političkom ringu, četvorostrukog ponavljanja glasanja na biračkom mestu baš u njihovom selu.
Cela Srbija je još jednom čula za to „famozno“ albansko selo. U četiri runde, sevali su krošei, aperkati, nokdauni, između naprednjaka, socijalista i Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija koji se „tukao“ za svoj drugi poslanički mandat u srpskom parlamentu.
Makijavelistički, političari zainteresovani za glasanje na biračkom mestu u OŠ „Muharem Kadriju“ računali su na odanost birača, koji su odavno prestali kako sami priznaju da kroz politiku „vide boljitak za sebe i sredinu u kojoj žive“, bilo da je reč o Albancima ili Srbima u vlasti.
-Primer sa slavljem koje je priređeno kada je Isufi došao u rodno selo, pokazuje koliko su i Albanci siti politike i koliko im treba jedna ovakva vrsta katarze, koja im neće smanjiti siromaštvo, ali će ih bar neko vreme „anestezirati“ od svakodnevnih briga i problema – objašnjava Baki Redžepi, dopisnik Radio televizije Kosova (RTK) sa juga Srbije.
Priznaje da i sam ima probleme sa pojedinim političarima Albancima koji ponašaju „ispod svakog nivoa političke tolerancije“.
Redžepi radi i kao profesor fizike u školi, kako bi uspeo da „normalno živi“, mada u perspektivi ima nameru da ode u Nemačku gde je već njegov sin. Dok se nalazi na višegodišnjem „privremenom radu“ u novinarstvu on je uspeo i da u Beogradu odbrani doktorski rad na Ekonomskom fakultetu.
Njegovu diplomu međutim ne priznaju vlasti u Prištini, gde je pokušao da se zaposli. Sa doktoratom za njega nema posla ni na Ekonomskom fakultetu iz Subotice koje ima svoje odeljenje u Bujanovcu i gde je sedamdeset odsto studenata iz albanske nacionalne zajednice.
Stojanče Arsić, lekar po profesiji, ali višegodišnji predsednik Opštine Bujanovac, a sada odbornik u lokalnom parlamentu priznaje da „politika svađa ljude na lokalu“.
-Ljudi na vlasti su željni ličnih privilegija i to znaju i Srbi i Albanci u Bujanovcu. Oni koji imaju žele još više, a običan svet gleda kako da preživi. Siromasi su i Srbi i Albanci, i to je glavna odrednica ovdašnjeg života. I jedni i drugi gledaju kako da odu odavde i sebi obezbede koliko toliko pristojan život – ocenjuje Arsić.
Po njegovom mišljenju, „teško je i Srbima i Albancima podjednako sa ovkvim predstavnicima u lokalnoj vlasti, ali i šire“.
Aktuelni predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) sociolog po profesiji Ragmi Mustafa navodi da je „lako manipulisati siromašnim ljudima“. On smatra da je ekonomska besperspektivnost, diskriminacija u zapošljavanju Albanaca „opasno gorivo“ za mehanizam nasilja i netolerancije.
-Ono što je simptomatično to je da se situacija godinama ovde ne menja. I Srbi i Albanci ovde su na istoj strani. Onoj gubitničkoj i njih može samo da posvađa nemaština. Ne vidim perspektivu za boljitak i to je ono što me plaši u svetlu aktuelnih pregovora oko statusa Kosova, koji ima svoje refleksije i na Albance u Preševskoj dolini – kaže Mustafa.
Od 2001.godine kada su okončani med]uetnički sukobi na ovom području nije zabeležen ni jedan ozbiljniji incident. Srbima više ne smeta to što Albanci svakog 28.novembra obeležavaju Dan zastave praznik Republike Albanije. Iritira ih to što vlast u Beogradu „sa političke daljine vodi brigu o jugu Srbije bez konkretnih efekata“.
– Rođen sam i živim u Bujanovcu. Sa Albancima imamo iste probleme. Pričamo o besparici, zdravlju, ekonomskim problemima. Ne pamtim kada se desio neki međuetnički incident. Možda to neko i želi, ali taj svakako ne živi ovde sa nama u Bujanovcu ili Velikom Trnovcu. Srbi kritikuju svoje političare, a isto to čujem i od Albanaca za njihove predstavnike u vlasti. Jednostavno, zajednički suživot izgubio je bitku protiv pohlepe i ličnih interesa pojedinaca, bilo oni da su Srbi ili Albanci na nekim važnim pozicijama – kaže Rade Matić, radnik pošte u Bujanovcu.
U Veliki Trnovac i ove godine dolazili su Srbi. Kod lokalnog hodže koji ima „isceliteljsku moć“ za razne bolesti. Albanci odlaze u privatne ordinacije kod lekara Srba u Vranje. Velikih priča nema. Samo onih običnih.
-U Velikom Trnovcu nema velike Albanije, ali ima velike limunade, velikog salepa, a može i velika rakija – kaže Biljalj, konobar u lokalnom kafiću u ovom selu, u kome prema poslednjem popisu živi 10.496 stanovnika, što je za blizu 2.000 više u odnosu na 2002. godinu, kada su Albanci bojktovali da se popišu.
Ovih dana kuće su zatvorene jer njihovi domaćini će sačekati leto kada će doći da u vreme Ramazana obiđu svoja domaćinstva. U selu žive mahom stariji stanovnici i oni koji su poslom vezani za Bujanovac.
Fudbaleri FK Trnovac koji se takmiči u Zoni jug, četvrtoj ligi Srbije su na zimskom odmoru. Glas hodže sa džamije oglašava se dva puta dnevno, da podseti da ovde ima ljudi.
Život u Velikom Trnovcu ove godine dobio je za Albance novu dimenziju nade ili potrošnje obične ljudske nemoći u liku Šefata Isufija, bokserskog prvaka sveta.
To je neka vrsta „oduška“ koji je ovim ljudima bio potreban nikada više nego u ova globalno licemerna vremena. Političkih igara biće još i ko zna kakavih u kojima će i Srbi i njihove komšije Albanci biti jedni pored drugih, ali ne i jedni protiv drugih. I jedne i druge život je ovde odavno naučio na ćutljivost i trpeljivu magiju opstanka.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
