Zašto politička pozadina ubistva Đinđića nije rasvetljena ni 22 godine od atentata?

Kako vreme odmiče, sve je izvesnije da to neće ni biti slučaj, imajući u vidu strukture koje su neposredno posle njegovog ubistva došle na čelo države, a koje se time nisu bavile, ili su posedovali i poseduju na savesti ozbiljne sumnje da su politički inspirisali ili bili politički kišobran atentatu.

Kao i političke strukture koje su došle nakon njih, a koje su zapravo bivši radikali, odnosno Srpska napredna stranka, nastala 2008. godine. Četiri pre pre što su preuzele apsolutnu vlast.

Reč je, razume se, o vladavini Srpske napredne stranke, nastale iz Srpske radikalne stranke, čiji je lider Vojislav Šešelj pred odlazak u Hag, gde je optužen i osuđen zbog ranog zločinstva, najavio smrt Zorana Đinđića. Tome se pridružio i Šešeljev naslednik na čelu SRS, Tomislav Nikolić, koji je na velikom mitingu u Beogradu, neposredno pre streljanja, rekao da se prenese Đinđiću da očekuje smrt, poput Tita, kada je imao “problema sa nogom”.

Naznačimo da je u trenutku kada je to Nikolić rekao već bio pokušan atentat na Zorana Đinđića kod Hale Limes na Novom Beogradu.

Međutim, iako su tu smrt najavljivali, za nju verovatno znali, po brojnim medijskim izveštajima i nastupima, nikada ih niko nije pozvao da ih pita odakle im takve informacije.

Kao što niko nije zvao ni Nebojšu Čovića, Velimira Ilića, niti Vojislava Koštunicu…

Krivičnu prijavu protiv političara Nebojše Čovića i Velimira Ilića podneli su Mila Đinđić, majka Zorana Đinđića, i njegova sestra Gordana Filipović Đinđić, preko advokata Srđe Popovića, optužujući ih za umešanost u ubistvo srpskog premijera. To je bilo 2004. godine.

Tužilaštvo je tek sedam godina posle tog čina počelo ozbiljnije da prikuplja podatke o tome, ali i dan danas su podaci i krivične prijave ostali u fiokama, iako je takozvanu “političku volju” nosila velikim delom i Đinđićeva stranka – Demokratska stranka.

Mila Đinđić i Gordana Đinđić Filipović krivičnom prijavom tražile su od tužilaštva da sprovede istragu protiv bivšeg potpredsednika Vlade Nebojše Čovića i lidera Nove Srbije Velimira Ilića, tvrdeći da su krivi za „neprijavljivanje priprema za izvršenje krivičnog dela napada na ustavni poredak“.

Takođe, tužilaštvo nije zakucalo ni na vrata Vojislava Koštunice, Vojislava Šešelja…

Naznačimo, sukob Koštunice i Đinđića zbog njegove namere da optužene za najteže zločine protiv čovečnosti isporuči Hagu, kao i „ekipu“ mrzitelja političke platforme Đinđića. Koštunica je ostao upamćen i kao premijer koji je podrđao pobunu JSO protiv politike Vlade Zorana Đinđića.

“Nikada DS nije pokrenuo to pitanje na ozbiljan način…”

Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji i potpredsednik vlade Zorana Đinđića kaže za Danas da je odgovor na pitanje zbog čega ni dan danas nije rasvetljena politička pozadina ubistva Đinđića – jasan.

– Zato što nije bilo političke volje. I to je tragična činjenica tog zločina. Posle Đinđićeve vlade na vlast dolazi vlada Koštunice, koja za to nije bila zainteresovana. Često se zaboravlja da je ona bila manjinska, zavisila je od podrške nereformisanog SPS, zapravo mu je i omogućila da se ne reformiše. DSS je uporno i cinično preko svog tadašnjeg ministra pravde ali i policije, neprekidno opstruirao započeto suđenje optuženima za pripremu i izvršenje ubistva. Valjda se plašio da se ne otvori pitanje mogućeg učešća svog koalicionog partnera u stvaranju političke klime za ubistvo ali i svog učešća u tome. Ponekada mislim da nije bilo akcije Sablja ti ljudi bi i danas mirno živeli u našoj sredini – podseća Korać.

Posle Koštunce na vlast dolazi DS, kaže dalje, a, takođe, ističe, uz podršku SPS.

– I tu se ta priča i završava. Nikada DS nije pokrenuo to pitanje na ozbiljan način iako su čvrsto držali vlast, imali su i premijera i predsednika države. To je neoprostiva činjenica. Čak su potpisali i neki sramni tekst oma “istorijskom pomirenju DS i SPS”. Drugim rečima, sada smo zajedno na vlasti, koga interesuje više mrtav premijer. I zato je za mene vrhunski cinizam kada ta stranka polaže cveće na grob ubijenog premijera svake godine na dan njegovog ubista a nikada nije tražila proširenje optužnice i istragu svih umešanih u to ubistvo. Posle toga, logično je da su na vlast došli oni koju “su se napili” kada je ubijen premijer i oni koji sunnam poručili na mitingu “da je i drug Tito ćopao pred smer” – kaže Korać.

Uostalom, napominje dalje, čim se vratio iz haškog zatvora Šešelj, politički otac pomenute dvojce rekao je da je dobro da je ubijen Đinđić.

– Sve ovo zna Srbija ali se pravi da ne zna. I duboko saosećam sa onima koji oplakuju ubijenog premijera. Njih niko od onih koji su bili na vlasti nije više iskreno zastupao – zaključuje naš sagovornik.

“Aleksandar Vučić koji se napio od sreće kada je ubijen Zoran Đinđić…”

Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, koji je na tu funkciju stupio prošle godine, kaže za Danas da “u postojećim društvenopolitičkim okolnostima, kada Srbijom uz pomoć ogoljenog terora i straha vlada Aleksandar Vučić koji se napio od sreće kada je ubijen Zoran Đinđić, čija se vladavina nezaustavljivo približila svom kraju, naravno da ne postoji nikakva volja a ne samo politička da se ovaj zločin rasvetli”.

– Skoro hapšenje trenutne vladajuće vrhuške, nesumnjivo će doprineti rasvetljavanju političke pozadine ovog i još nekih političkih ubistava koja su inspirisali i verovatno organizovali današnji vlastodršci. Dolazak penzionisanih pripadnika po zlu čuvene Jedinice za specijalne operacije čiji pripadnici su ubili premijera Đinđića, koji su u Pionirski park došli na poziv uzdrmanog Vučića, jasan su pokazatelj da odlazeći režim i dan danas slavi ubice a premijeru Đinđiću se svesno ruga. Jučerašnja demonstracija otelotvorenog zla u službi Vučićevog opstanka na vlasti, samo potvrđuje da Srbiji prestoji važan obračun sa onim koji misle da ovom zemljom treba da upravlja onaj ko ima bolji snjaper, jaču dugu devetku sa prigušivačem, bolji hekler i dužu štanglu, a ne onaj ko sr ne boji zla i otkrivanja istine o posledicama delovanja tog zla. Samo u slobodnoj Srbiji, oslobođenoj od stega diskreditovanih bezbednosnih službi, možemo doći do pune istine o ovom zločinu. A vreme te istine nezaustavljivo dolazi – zaključuje Srđan Milivojević.

“Članovi Zemunskog klana su bili članovi SRS”

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši premijer Vojvodine iz redova DS, kaže za Danas da su svi članovi Zemunskog klana su bili članovi Srpske radikalne stranke.

– Šešelj je znao da će Zoran biti ubijen. Vučić je priznao da se napio od sreće nakon atentata na Đinđića, a uoči godišnjice ubistva dovukao je penzionisane pripadnike JSO iz vremena Legije i Zvezdana Jovanovića da budu počasni gosti ispred Predsedništva Srbije. Ne znam šta više nije jasno oko političke pozadine ubistva – zaključuje Pajtić.