Analiza: Kako je podeljena politička scena Srbije?

Analizirajući u autorskom tekstu za nedeljnik Radar podelu po vertikali, Stojiljković izdvaja tih pet kampova na sledeći način: proevropska opozicija, suverenistička opozicija, ove dve grupe su na suprotnim krajevima političkog polja, dok su u sredini, na centralnom delu SNS, SPS i manjinske stranke, tri grupacije koje se opisuju kao evrorealisti.

“Na prvi pogled je vidljivo da je polje podeljeno na pet grupacija ili političkih kampova, pri čemu je opozicioni prostor, sa podrškom trećine birača, podeljen na svoje proevropsko i suverenističko krilo, gurnut na krajnje polove i presečen SNS kartelom, blokom oko SPS i manjinskim političkim blokom koji je gotovo listom u polju aktuelne, već decenijske vlasti. U njega, posle svakih izbora uđe još neko od „opozicionara“. Centralno, dvotrećinsko polje „evrorealista“ oblikuju ključne stranke režima – kamp naprednjaka i kamp socijalista, grupacija koje su i naslednice „Miloševićevog režima“. Ovoga puta većina je čvrsto u rukama reformisanih radikala”, navodi Stojiljković.

“Slab, periferijski položaj opozicije ima i dodatni problem što je fragmentiran, pri čemu svaka od njih ima bar po četiri uže formacije sa jednocifrenim izbornim rezultatom i bez dominantne liderske pozicije i autoriteta”, ukazuje on.

Vertikalnu osu Zoran Stojljković određuje ovako:

“Dominantna, vertikalna osa na čijim su krajnjim polovima evroatlantizam, odnosno politički, kolektivni Zapad i (proruski) suverenizam izraz je dominacije i uticaja, u vremenima poodmakle imperijalne borbe za preraspodelu moći, spoljnih aktera i destinacija na unutrašnje podele. One, preko formirane kolektivne memorije, posebno sećanja na raspad bivše Jugoslavije i bombardovanje i, pre svega pitanje statusa Kosova – oblikuju i aktuelne stavove prema ratu u Ukrajini i uvođenju sankcija Rusiji. Tako se globalne podele prepliću sa podelama koje se baziraju na kulturnim matricama, tradiciji i nacionalnim i konfesionalnim identitetima”, zaključuje Stojiljković.

Kada je reč o horizontalnoj podeli, na levicu i desnicu, on primećuje da se svi guraju u bal pod maskama.

“Zbog siromašne biračke većine i visokog, bar javno proklamovanog, vrednovanja jednakosti i socijalne pravde, svi se guraju, u nekoj vrsti bala pod maskama, na pozicije centra i tik uz njega. Na drugoj strani, ono što se samoidentifikuje sa levicom podeljeno je oštro na svoje prevarno neoliberalno, nacionalprotekcionističko i tek nastalo zeleno-levo krilo”, piše Stojiljković.