foto FoNetBiće veliki pritisci da se kosovsko pitanje reši ove godine, ali ne deluje da su javnosti u Beogradu i Prištini i političke elite spremne, pa će se možda koristiti različite vrste opstrukcija da se to izbegne, od sukoba do vanrednih izbora, rečeno je danas na konferenciji „U susret sporazumu“ Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU).
Direktor Instituta za regionalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe NKEU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić istakao je da će biti veliki pritisci da se kosovsko pitanje reši ove godine zbog izbora u SAD i za Evropski parlament naredne godine.
Ceo proces dijaloga Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije (EU), transparentan je u meri u kojoj može biti, kao što to kaže specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak, objasnio je Mijačić.
Francusko-nemački papir je kao „slon u sobi“, niko ga nije video i pročitao, a o njemu se puno razgovara, rekao je Mijačić i napomenuo to nije konačan predlog sporazuma već predlog za diskusiju.
Sporazum treba da nam donese mir u eri Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, rekao je on, dodajući da je Briselski sporazum doneo mir u eri Vučića i Hašima Tačija.
Mijačić ukazuje da bez obzira na verziju koja se pojavila u medijima, šest tačaka su konstanta, a to su da Srbija prizna neku vrstu pravnog subjektivititeta Kosova, da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim institucijama, odnosno da nema formalnog priznanja makar do ulaska Srbije u EU.
Prema njegovim rečima, radi se i o pitanjima zaštite Srba na Kosovu odnosno pravu na samoupravu i statusu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i investicijama i regionalnih integracija.
Svima je jasno da Srbija neće i ne može da prizna nezavisnost Kosova, ali se traže modeli normalizacije i to je ovaj okvir sa kojim je međunarodna zajednica izašla, rekao je Mijačić.
To je ono što će biti, ne postoji alternativa ovom okviru. Postoji mogućnost da se jezički preformuliše, ali realno i izvesno – to je to, smatra Mijačić.
Da bi se došlo do dijaloga, naveo je Mijačić, potrebno je uspostaviti bezbednost na severu i zaustaviti jednostrane akte, potreban je povratak Srba u institucije, a preduslov za to je formiranje Zajednice srpskih opština.
Sve su to uslovi da bi se došlo do pomaka u pregovorima, rekao je on i ponovio da će ovo biti izazovna godina, jer se u njoj moraju rešiti neke stvari zbog izbora koji očekuju naredne godine SAD i Evropski parlament.
Mijačić je napomenuo da javnosti u Beogradu i Prištini nisu pripremljene za bilo kakve sporazume i da država Srbija nije spremna da govori u širem kapacitetu o takvom predlogu.
Sve je to na nivou velikih političkih izjava, manifestacija, a kada se uđe u tehničke delove, nemate više šta da vidite, predočio je on i naveo primer sporazuma o registarskim tablicama.
To pitanje je ostalo kao bezbednosni rizik, kapisla koja može da izazove incidente i tek onda će se angažovati međunarodna zajednica, rekao je Mijačić.
Zamrznuti konflikt nije isti za one koji sede u Beogradu i Orahovcu, ukazao je on, zbog čega je potrebna doza odgovornosti političke elite.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković naglasila je da je Srbija „ta koja želi u klub – EU“, gde postoje pravila.
Ta pravila se nisu suštinski mnogo promenila, samo su postala „fluidnija u smislu dinamike“ imajući u vidu globalnu situaciju rata u Ukrajini, smatra ona.
Jedino trajno, održivo rešenje odnosa Beograda i Prištine je članstvo u EU. Jedino ako se integrišemo zajedno, ako ne postoji svest o podelama na taj način, možemo na duži vremenski period da stabilizujemo sitaciju, ocenila je Selaković.
On je dodala i da je izostanak predstavnika države na ovakvom skupu dobra ilustracija odnosa prema civilnom sektoru.
Nemamo suštinski uspostavljen iskren odnos i partnerstvo države i civilnog društva i na osnovu konkretnih tema procenjuju se rizik i šteta i onda se reaguje na ono što stiže od civilnog društva, istakla je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
