Politički „cirkus“ u Hrvatskoj dobro dođe režimu u Srbiji

Predstojeći hrvatski izbori se mlako prate u Srbiji. Mejnstrim mediji povremeno objavljuju suvoparne informacije o tamošnjim izborima, ali pored toga nešto više pažnje izazivaju politički sukobi koji prate predizbornu kampanju.

„Politički cirkus u Hrvatskoj“, kako se naziva u medijima, srpski tabloidi prate već nešto detaljnije, i on služi kao melem na ranu srpskog političkog cirkusa.

Ako se ima u vidu da je za predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatska omiljena zemlja za poređenje sa Srbijom, sukob Milanović-Plenković očito služi kao neka vrsta utehe tragikomičnoj srpskoj političkoj sceni.

Vidite da ni u Hrvatskoj, članici Evropske unije, nije ništa bolje, likuju srpski tabloidi bliski režimu.

Slični potezi vlasti

Reakcija Ustavnog suda Hrvatske, koji je blagovremeno upozorio predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da ne može biti kandidat za poslanika i premijera dok ne podnese ostavku, pokazala je da razlike ipak postoje.

Žaliti se Ustavnom sudu Srbije je uzaludan posao, i kako za DW primećuje Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, „uzaludno je takođe obraćati se bilo kojim sudovima i tužilaštvu na svim nivoima“.

„Mislim da je u Hrvatskoj ipak nešto drugačija priča jer su deo EU. Institucije tamo funkcionišu, ali ipak se i tamo vidi da smo deo istog prostora. Postavljenje Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca pokazuje da vlast pokušava da minira neke stvari, i da stavi pod svoju kontrolu institucije koje bi morale da budu nezavisne“, ocenjuje Popov.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić primećuje „da taj slučaj ipak pokazuje velike razlike u stepenu demokratije u Hrvatskoj i Srbiji“.

„Ovde ne postoji ni zakonodavna, ni izvršna, ni sudska vlast. Postoji samo predsednik države Vučić i to je dramatičan dokaz da se u Hrvatskoj gradi demokratija, a u Srbiji se razgrađuje i ono malo demokratije što je ostvareno nakon Petog oktobra 2000 godine“, kaže Jakšić za DW.

Neizbežan ruski faktor

Izbori u Hrvatskoj takođe ne prolaze bez prisustva ruskog faktora, jer su na adresu predsednika Zorana Milanovića upućene optužbe da je ruski čovek.

„Ruski uticaj je u ovom regionu pod stalnom pažnjom Zapada. Uz ove zemlje koje jesu pod njihovim uticajem, poput Srbije, Republike Srpske, ili dela Crne Gore i Makedonije, sada vidimo da se to provlači i u Hrvatskoj, što jeste neobično za zemlju članicu EU i NATO. Milanović jeste zaista davao neke zbunjujuće izjave u tom smislu, dok se Vlada Hrvatske držala evropskog stava“, smatra Popov.

Optužbe o ruskom uticaju Boško Jakšić vidi kao „deo šire slike o ruskom uticaju u Evropi, zbog čega Evropa strahuje da bi izbori za Evropski parlament mogli otvoriti vrata za prodor krajnje desnice. Front koji predvodi Viktor Orban dobio je svog saveznika u Slovačkoj, i ako vidimo bliskost Milanovića i Dodika, vidimo tu nastanak te neke desne, proruske internacionale.“

„Ipak je čudno da Milanović ima toliku podršku hrvatske javnost, što može samo biti potvrda da ruska propaganda ozbiljno radi u regionu“, navodi naš sagovornik.

Populizam – recept za uspeh

Zanimljiva paralela se može povući između vladajućih stranaka u Srbiji i Hrvatskoj. Poput Srbije, i u Hrvatskoj je vladajući HDZ stranka čiju vladavinu su obeležile brojne afere, ali ta partija i dalje dobija izbore.

Sličnu frustraciju ima i opozicija u Srbiji, kojoj ni brojne afere SNS nisu pomogle da svrgnu Naprednjake sa vlasti.

Populizam i relativna ekonomska stabilnost na ovim prostorima obezbeđuju dugotrajniju vladavinu, smatra Aleksandar Popov, i dodaje „da je u Hrvatskoj nešto drugačiji problem, jer da Milanović nije istrčao sa svojom kandidaturom za premijera to bi bila jedna dosadna kampanja i predvidljiv rezultat izbora. Sada je Milanović ipak uplašio HDZ i tamo sada imamo nešto drugačiju dinamiku“, napominje Popov.

Nacionalizam ili nacionalistički populizam je veoma prisutan u regionalnim politikama, skreće pažnju Boško Jakšić, i kaže „da se to uvek rasplamsa u vreme izbora, što donosi ličnu korist pojedinim političarima ali nanosi štetu čitavom Balkanu“.

„Imamo tu i neko takmičenje u ekonomiji, koje se sada prenelo i na vojni plan. I pošto je Hrvatska kupila francuske avione Rafal, Srbija je odmah požurila da i ona kupi iste avione, i pri tome se hvali kako ona kupuje nove avione, a Hrvatska polovne. To je sve jedna otužna igra za liderstvo u regionu“, naglašava Jakšić.

Nove etikete za stare probleme

Tema regionalnih odnosa Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije nije bila previše prisutna u ovoj kampanji, primećuje Aleksandar Popov. Direktor Centra za regionalizam ipak kaže „da je na srpskoj strani sada postalo moderno optuživati svakoga ko je kritičar vlasti da je ‘ustaša’“.

„Više nije dovoljno da za nekoga kažete da je izdajnik i strani plaćenik, već je morao da se izgleda nađe jači termin, a to je ‘ustaša’. To je zaista neuobičajeno kako se kroz reči srpskih zvaničnika etiketiraju njihovi politički protivnici.“

Desnica se uglavnom bolje međusobno sporazumeva kada je reč o rešavanju problema, ali Hrvatska i Srbija su izuzetak u tom smislu, ocenjuje Boško Jakšić.

„To je meni zbunjujuće, jer vidimo elementarni nedostatak dobre volje da se ti odnosi poboljšaju. Ukoliko se desi očekivana pobeda HDZ-a, imaćemo samo nastavak tog trenda. Imaćemo na jednoj strani HDZ, na drugoj SNS, koji će odnose držati maltene na predratnom periodu“, kaže ovaj spoljnopolitički analitičar.

Koruptivni haos

Korupcija je jedna od gorućih tema i u Hrvatskoj, ali i tu naši sagovornici primećuje bitne razlike između Hrvatske i Srbije. Aleksandar Popov tako naglašava da je „prisustvo tela EU ipak dovelo do toga da je Plenković potrošio celu jednu vladu zbog korupcije. U Srbiji, sa znatno većim stepenom korupcije, niko ne snosi nikakvu odgovornost jer nema nikoga ko će to sankcionisati“, kaže Popov.

Boško Jakšić dodaje „kako je dovoljno samo pogledati spisak uhapšenih političara u Hrvatskoj zbog korupcije, pa ustanoviti da se korupcija u Srbiji praktično podržava i to na vrlo visokom nivou“.