Politički napredak ali usporavanje reformi

U Srbiji demokratija i vladavina zakona i dalje moraju da jačaju, u primeni evropskih političkih standarda je u protekloj godini ostvaren „izvestan napredak“, ali je „sveukupno došlo do usporavanja reformi“, ocenila je Evropska komisija u Briselu.
U analizi Komisije se navodi da su „oštre podele među političkim partijama“ uticale na usporavanje reformi, pitanje Kosova preovladava u političkim zbivanjima, dok je „nacionalistička retorika i dalje snažna i nepovoljno utiče na političku atmosferu“.

Nužne još neke mere za primenu viznog režima

Evropska komisija smatra da Srbija mora da sprovede još neke važne mere kako bi se od nove godine mogao sprovesti sporazum o viznim olakšicama i readmisiji s EU, mada podvlači da je „u Srbiji ostvaren određen napredak u pravosuđu, slobodama i bezbednosti“. „Zakon o strancima još nije usvojen. Bilo je nekih poboljšanja u kontroli granica, uključujući prenošenje nadzora državne granice sa srpske vojske na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dalji napori su nužni za razvoj integrisanog upravljanja granicama“, navodi se u analizi. U analizi Evropske komisije se dodaje da je „bilo boljih rezultata u hvatanju u koštac sa ilegalnom imigracijom, ali mali napredak je ostvaren u vezi s problemom azila“. „Izvesnog napretka je bilo u borbi protiv organizovanog kriminala i važna suđenja su dovedena do kraja, uključujući optužnice i presude za vinovnike ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđića“. Ali, „organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem za Srbiju“, a „akcioni plan za primenu nacionalnog plana za bitku protiv organizovanog kriminala nije usvojen“. „Specijalizovane policijske službe nemaju nužni kapacitet da u potpunosti obavljaju svoje dužnosti. Odredbe o zapleni dobiti stečene zločinom nisu odgovarajuće primenjene, a nužni su i dodatni zakoni o konfiskaciji imovine“.

U izveštaju o „Strategiji proširivanja“, koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, Evropska komisija ističe da su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) pokazali da „Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka EU“ i da „može dobro da sprovede budući SSP, ako se taj kapacitet valjano iskoristi“. Ovaj izveštaj vrlo sažeto prenosi i ključne procene koje su date u mnogo opširnijim godišnjim izveštajima o svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU, koji će Evropska komisija u utorak objaviti, a u sredu predstaviti i u Beogradu.
Evropska komisija navodi da su „poboljšani uslovi za poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina i Srbija uglavnom dobro napreduje u ispunjavanju obaveza“ na tom polju. Srbija je takođe učinila određen pomak u primeni ključnih evropskih reformi na unutrašnjem tržištu i slobodnom prometu robe, „određen napredak je ostvaren ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede“, a Beograd je „odigrao pozitivnu ulogu u pospešivanju regionalne saradnje“. „Srpska privreda je nastavila snažan rast, ali su rezultati u makroekonomskoj stabilizaciji nejednaki“, „nazadovanje u budžetskoj konsolidaciji je uticalo na opasnosti po budžet i makroekonomsku situaciju“. Kako ocenjuje Evropska komisija, „toliko potrebne strukturne reforme i dalje su spore, a visok stepen nezaposlenosti je i dalje veliki izazov“. Takođe je navedeno da je u maju sastavljena reformska srpska vlada u svom programu stavila naglasak na evropsku integraciju, „ali su rezultati ostali polovični“. Vlada u Beogradu je, kako je navedeno, ostvarila povoljne rezultate u saradnji s Haškim sudom, što je omogućilo obnovu pregovora o pridruživanju s EU. Ali, potpisivanje tog sporazuma uslovljeno je „ispunjavanjem međunarodne obaveze o punoj saradnji s Tribunalom u Hagu“. „Srpska administracija je u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (sa EU) učestvovala na profesionalan način“, a „kapacitet državne uprave je u celini dobar“, dodaje se u analizi izvršnog tela EU. Navodi se da je „poboljšan civilni nadzor nad Vojskom, što je ključni prioritet u Evropskom partnerstvu – programu ključnih reformi za približavanje Srbije EU, „s tim što se na tom polju mora zajamčiti delotvornost skupštinske kontrole i uvid u finansiranje“. „Reforma pravosuđa, što je takođe važan prioritet Partnerstva, kasni a na nove zakone se još čeka“.
„Zasad Ustav i Ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosuđu. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni, a Ustavni sud ne deluje od oktobra 2006“. Evropska komisija navodi da su „dalje zakonske i upravne mere nužne da bi se obezbedila nezavisnost i delotvornost pravosuđa“. I primećuje da je „u sklopu mera za suzbijanje korupcije usvojen akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za bitku protiv korupcije“. „Uspešno su istraženi neki prestupi vezani za korupciju. Korupcija je, međutim, široko prisutna i predstavlja ozbiljan problem“. „Mora biti stvoreno telo za suzbijanje korupcije i potpuno sproveden plan za suzbijanje korupcije“, predočeno je u izveštaju, uz opasku da su u tom cilju nužni finansijska kontrola, uvid u javne nabavke i istinski parlamentarni nadzor.