Kinezi žele da što više rudno-mineralnog bogatstva u Srbiji kontrolišu oni: Kako levica vidi politički uticaj Kine na našu zemlju?

Svaka politička i ekonomska saradnja sa Pekingom i drugim državama koja doprinosi boljitku građana je dobrodošla. Ipak, pokazalo se da je saradnja sa Kinom gotovo isključivo u službi samog režima sa jedne strane i profita kineskih investitora.

Tako ekonomske odnose i politički uticaj komunističke Kine, u kojoj interes kapitala dominira, a o narodu se sve manje brine, komentarišu neki od predstavnika levice u ovoj zemlji.

Iako je prisustvo Kine na domaćoj politčkoj sceni odavno primetno, najviše u liku predsedika Si Đipinga, stavove Pekinga o unutrašnjim političkim problemima Srbije vrlo retko smo mogli da čujemo i uglavnom su to bile suzdržane izjave o podršci stava Beograda oko Kosova.

Međutim, sada je Srbija prva evropska zemlja sa kojom Kina gradi zajednicu sa zajedničkom budućnošću, kako je Si Đinping naveo tokom posete Beogradu 8. maja. Uz to, baš sada, tabloidi su preneli, a vlast preuzela narativ dokumenta kineskog ministarstva spoljnih poslova da američka nevladina organizacija ima veze sa protetsima u Srbiji prošlih godina.

Sociolog Jovo Bakić najpre konstatuje da je Kina velika sila.

– Ona ima višak kapitala koji izvozi i time utiče na razvoj malih zemalja kojima nedostaje kapital. Tako se postepeno stvara privredna i politička zavisnost potonjih. Srbija je mala zemlja na novom „putu svile“ pomoću kojeg Kina pokušava da prodre u dubinu Evrope i postane najmoćnija evroazijska sila – objašnjava on za danas.

Kako navodi, ova privredna zavisnost lako se pretvara u političku, ali je Srbija ipak u ovom trenutku zavisnija od Nemačke, nego od Kine.

– Litijum je trenutno moneta kojom se igra ova privredno-politička utakmica. Nemačkoj auto-industriji je potreban, a zavisna je u velikoj meri od litijuma koji dolazi iz Kine, pa želi da dobavljači budu raznovrsniji. Kinezi pak žele da što više rudno-mineralnog bogatstva u Srbiji kontrolišu oni. Tako je Srbija, mala zemlja siromašnih i starih ljudi, razapeta između imperijalnih interesa (u meri u kojoj im ne odgovaraju interesi Kine, SAD podržavaju Nemačku). Sve ove interese Srbija ne može izbeći, ali može da utvrdi šta je interes njenih građana i u kojoj meri je uskladiv s interesima velikih sila, te kako da se bori kada interesima njenih građana ne odgovara usklađivanje s imperijalističkim ciljevima bilo koje imperije – ukazuje Bakić.

I prestavnici takozvanih levih partija Zeleno-levi front i Zajedno slažu se da je interes građana u odnosima sa Kinom i ostalim silama iznad svega.

Nebojša Zelenović, kopredsednik Zajedno, kaže da ne postoji veliki brat koji će se potući protiv nekoga da bi Srbija ostvarila ciljeve svojih nacionalista.

– Kina, kao i Rusija uostalom, gleda svoja posla. U tome im, s vremena na vreme, dobro dođe da nacionalisti u Srbiji, naročito ovi na vlasti, populističkim lagnjem gurnu jedan deo građana u antizapadno raspoloženje. Ali, sve je to pozorište, koje troši našu društvenu energiju i prikriva užasnu vladavinu. Propuštamo šanse da rešimo svoja velika politička pitanja i da se, istovremeno, oslobodimo neverovatnog kriminala koji se zapatio u našoj politici – smatra Zelenović.

I dodaje da se sve to vidi i na pitanju kopanja litijuma.

– Kinezi žele da rudare jadarit isto koliko i Zapad. Rusi žele da naša vlast prestane da prodaje oružje Ukrajini. E, onda je pozorišna predstava kada ovdašnji vlastodržci počnu da mašu obaveštajnim dojavama Kineza i Rusa o tome da zapadne službe organizuju proteste protiv otvaranja rudnika koje treba da izvede jedna zapadna kompanija – navodi on.

Ističe da litijum neće u Srbiji kopati niko.

– Ako ne može drugačije, Srbija će ući u generalni štrajk da bi bio ostvaren zahtev dve traćine građana ove zemlje da bude donet zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora. A što se tiče drugih velikih političkih pitanja, o tom potom. U Srbiji može da se živi dobro i slobodno.

Građani Srbije će doneti odluku kako da do toga dođemo, na slobodnim izborima, kada završimo sa ovim nesrećnim litijumom – najavljuje on.

Bogdan Radovanović, poslanik Zeleno-levog fronta, ukazuje na to da se politički uticaj Kine najočiglednije može videti kroz posetu kineskog predsednika od pre tri meseca i celokupni folklor koji je pratio taj hepening, kao i neprijatno snishodljiv i ulizivački odnos režima prema Si Đinpingu.

– Da budem jasan, važno je održavati odnose i sa Pekingom – svaka politička i ekonomska saradnja sa drugim državama koja doprinosi boljitku građana Srbije je dobrodošla. Ipak, za vreme Vučićeve vlasti se pokazalo da je saradnja sa Kinom gotovo isključivo u službi samog režima sa jedne strane i, sa druge strane, profita kineskih investitora – skreće pažnju Radovanović.

I navodi primere, poput odnosa kompanije Linglong u Zrenjaninu prema radnicima ali i životnoj sredini, koji je veoma sporan, i neregulisanog poslovanja Ziđina u istočnoj Srbiji koji nanosi veliku štetu životnoj sredini i zdravlju ljudi.

– Vučićev odnos sa Kinom je istovetan njegovom odnosu prema drugim velikim silama – rasprodaja naših prirodnih i javnih dobara u zamenu za geopolitičku podrsku njegovom ličnom režimu i očuvanju autoritarne i kriminalne vlasti. Bez obzira da li se radi o Kini, Rusiji ili uticaju neke zapadne države ili firme (kao što je to slučaj sa Rio Tintom), na prvom mestu uvek mora biti interes građanki i građana Srbije i očuvanje naših prirodnih resursa – naglašava on.

Ali sumnja da se sa ovakvom vlašću može izbeći potpuno servilan odnos Srbije kako prema Kini, tako i prema svim drugim globalnim geopolitičkim akterima. Jer, kako zaključuje, Vučiću je jedino bitna podrška njegovoj stabilokratiji i pokušava to da obezbedi po svaku cenu i na svim meridijanima, što je pogubno za Srbiju.