Šta je politička poruka vraćanja obaveznog služenja vojske?

Međutim, prema mišljenju naših sagovornika, ova inicijativa više je usmerena ka prikrivanju političkih i diplomatskih neuspeha vlasti.

Odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka često se koristi kao alat za jačanje političke moći i uticaja vladajuće stranke ili lidera. U aktuelnom političkom kontekstu, ona se može shvatiti kao pokušaj da se pažnja javnosti skrene s gorućih pitanja, poput situacije na Kosovu.

Fokusiranjem na „nacionalni interes“ i bezbednost, vlasti potencijalno marginalizuju ključne probleme.

Ovaj potez bi, takođe, mogao biti shvaćen kao populistički gest namenjen povećanju rejtinga vladajuće partije.

Isticanje patriotskih vrednosti i pozivanje na „nacionalno jedinstvo“ može služiti za prikupljanje podrške, bez stvarne namere da se poboljša bezbednost države.

Naši sagovornici saglasni su da je ovo pokušaj vlasti da ponovnim uvđenjem vojne obaveze prikriju neuspehe srpske diplomatije u svetlu skorašnjih dešavanja na Kosovu.

Anđelković: Lažni patriotizam

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da je uvođenje vojnog roka deo “Vučićeve lažne patriotske propagande”.

– Kosovsku veleizdaju koju je počinio, Vučić prikriva pričama o tome kako mudro priprema Srbiju za buduću borbu za zaštitu nacionalnih interesa, koji su sada navodno ugroženi – naglašava Anđelković.

On dodaje da Srbi, po tradiciji, vole vojsku, pa se teme poput nabavke oružja i uvođenja vojnog roka koriste za manipulaciju javnim mnjenjem. Ističe i da će vlast obavezni vojni rok iskoristiti kao alat za pritisak na političke protivnike.

– Roditelji čija će deca biti regrutovana, ili oni koji su deo rezervnog sastava, biće izloženi strahu i pritiscima.
Autoritarni režim je spreman na ucenjivanje i zastrašivanje, te je ovakva odluka veoma opasna – zaključuje Anđelković.

Milivojević: I u Evropi se služi vojska

Cvijetin Milivojević, politikolog, ukazuje da mnoge evropske zemlje, članice i nečlanice NATO-a, imaju obavezan vojni rok. On odbacuje interpretacije koje najavu uvođenja vojnog roka tumače kao znak pretnje bilo kojoj od zemalja regiona

– U regionu nema zemlje sa kojom bi Srbija mogla da ratuje. Samo Bosna i Hercegovina nije članica NATO-a – ocenjuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, Srbija se ovim potezom svrstava među “normalne” zemlje, dodajući da obaveza služenja vojnog roka postoji i u državama koje nisu članice vojnih saveza, poput Švajcarske i Austrije.

Milivojević dodaje da se ova odluka može posmatrati kao „pumpanje nacionalnih mišića“, posebno u svetlu političke krize koju vlast ima sa svojim biračima zbog Kosova i Rio Tinta.

– Vlast uvek pokreće ovakve teme kada joj rejting pada – naglašava on.

Milivojević dalje komentariše da se retorika vraćanja tradiciji i veličanja vojske oslanja na istorijske narative, te da trenutak uvođenja ovakve odluke nije slučajan.

Smatra da vlast time pokušava da zamagli neuspehe u spoljnoj politici i neuspehe srpske diplomatije. Ističe da u proteklome priodu svedočimo sprovođenju odrednica Ohridskog sporazuma, o kojem se narodu od janura 2023. godine predočava da „ništa nije potpisano“, te da ništa još ne može biti ni sprovedeno.

Cvijetin Milivojević podvlači da se, kada je u pitanju uvođenje obaveznog vojnog roka, radi o instituciji koja uživa veliko poštovanje građana, te da nije iznenađujuće što vlast povremeno obećava ponovno uvođenje vojnog roka radi pridobijanja simpatija. Takođe, dovodi u pitanje da li 75 dana predstavlja dovoljno vremena za kvalitetnu obuku.

– Dobro je što ljudi koji izađu iz vojske uglavnom žele da nikad više ne vide oružje – zaključuje Milivojević.

Ova odluka, iako formalno opravdana, ostavlja prostor za spekulacije o njenoj pravoj svrsi i motivima vlasti.

Podsećamo, premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, izjavio je 14. septembra da će obavezno služenje vojnog roka, u trajanju od 75 dana, biti implementirano sredinom sledeće godine. Vučević je najavio da očekuje da Vlada do kraja naredne nedelje usvoji predlog izmena zakona kojim se ukida suspenzija obaveznog vojnog roka.