Politiko: EU dvolična prema Zapadnom Balkanu, u sadašnjem obliku ne može da primi nove članice

Tu se „opasnost“ vidi u tome da bi ionako mukotrpni postupci donošenja odluka i zakona u EU postali još mnogo zamršeniji sa novim članicama.

Politiko navodi da „sadašnje rešenje ne ide u prilog nijedne strane, s tim da se tvrdi da su vrata EU otvorena, a nisu“ i da je „zato možda u pravu francuski predsednik Emanuel Makron koji kaže da EU mora da razmisli o nekoj alternativi za punopravno članstvo, što bi bilo od koristi za susede Unije i očuvalo njenu sposobnost delovanja“.

Diplomate EU takođe upozoravaju na to da bi Unija postala još više rastegnuta s novim članicama, jer se već sad „suočava s ogromnim zategnutostima jer i sadašnje članice imaju različita stanovišta o svemu, počev od liberalnih vrednosti, uloge nezavisnog pravosuđa i slobodnih medija, pa do prevlasti zakona EU“.

Prema izvorima Politika, „te podele zadiru u srž onoga što jeste Unija i nedavna istorija je pokazala da EU nije uspela da prevaziđe podele, već da ih samo zamazuje novcem“.

Diplomate u Briselu kažeu da se vidi opasnost u činjenici da „EU nije samo ekonomska i ideološka unija, već i telo koje stvara nove zakone, često činjenički kroz jednoglasnost i pregovore“.

„Tekstovi o kojima se postigne nagodba neretko manje liče na zakone i više na frankenštajnsko čudovište, a šta bi se desilo kad bi EU ubacila nove kuvare u briselsku kuhinju“, primećuju visoki evropski diplomatski zvaničnici.

Politiko navodi da je nemački kancelar Olaf Šolc u parlamentu u Berlinu stavio do znanja da „EU mora izmeniti pravila glasanja i donošenja odluka na ključnim poljima poput spoljne politike pre nego što bi mogla da primi članice poput Ukrajine“, ali da „nije verovatno da bi male članice Unije, pa ni velike poput Francuske, ikad prihvatile da se odreknu prava na veto u spoljnoj politici, što neke diplomate vide kao ‘otrovnu pilulu’ koja će na kraju sprečiti učlanjenje Ukrajine“.