Politiko: Hrvati ruše jedinstvo Evropske unije

Kako se navodi, zvanični Zagreb je tražio od Brisela da se kroz pregovore omogući Hrvatima da žive i rade u Britaniji od sledećeg leta i da time steknu beneficije koje će imati državljani zemalja članica Evropske unije, kada Britanci napuste taj blok, veruje se 2019. godine.

“Za razliku od građana preostalih 26 država EU, Hrvati nemaju automatsko pravo da žive i rade u Britaniji, zbog privremenih restrikcija koje su uvedene posle ulaska Hrvatske u EU 2013. godine. One su na snazi do 30. juna 2018. godine, a London bi mogao da ih produži za dve godine“, navodi Politiko.

Ukoliko se to dogodi, dodaje se, Hrvati ne bi mogli da imaju korist od ponude britanske premijerke Tereze Mej za “rešenim statusom građana EU“, posle Bregzita.

“Prava građana su veoma važna za Hrvatsku, kao i specifična pozicija u odnosu na slobodu kretanja radnika“, navela je savetnica premijera Andreja Plenkovića Maja Bogdan.

Ta tema je bila na stolu i kada je prošle jeseni glavni pregovarač EU u slučaju Bregzit Mišel Barnije posetio Zagreb, ali je pitanje doseglo dramatičan nivo u kasnijim konsultacijama.

“Hrvatski demarš, za sada limitiran na diplomatske razgovore iza zatvorenih vrata, rani je signal da specifični zahtevi pojedinih država članica izlaze na površinu i tokom ranih pregovora i dodatno komplikuju sve. To sugeriše da tražena kohezija u EU možda neće potrajati. Na papiru, Hrvatska ne može da blokira dogovor sa Britanijom jer je za postizanje konačnog dogovora neophodna kvalifikovana većina država članica, a ne konsenzus. Za sada, Zagreb ne preti Briselu, ali nesaglasje u EU nosi politički problem i mogao bi Londonu da da vetar u leđa da iznese nove zahteve“, dodaje Politiko.

Ističe se i da je Barnije insistirao da bi bilo kakav dogovor o Bregzitu morao jednako da tretira sve građane Evropske unije, ali mu je Plenković rekao da je to nemoguće, sve dok London ne ukine restrikcije Hrvatskoj.