„Setite se šta se desilo sa Miloševićem“: „Politico“ piše da je u toku smak sveta kakvog poznajemo

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je u petak otvorio Minhensku bezbednosnu konferenciju iz Kijeva, pozvao je svet da pošalje više pomoći – i to brzo.

Potpredsednica SAD Kamala Haris optužila je Rusiju za „zločine protiv čovečnosti“.

„Svi se slažemo. U ime svih žrtava, i poznatih i nepoznatih, pravda mora biti zadovoljena“, rekla je ona.

Drugim rečima, ruski lideri bi mogli da gledaju u Nirnberg 2.0.

Kako navodi Politiko, to će unervoziti neke ljude u Moskvi, posebno one koji su dovoljno stari da se sete šta se desilo sa jugoslovenskim moćnikom Slobodanom Miloševićem i njegovom pratnjom.

Situacija u Aziji nije mnogo bolja. Tajvan je i dalje na ivici dok pokušava da pogodi sledeći korak Kine.

Vest iz Minhena ni ovde nije bila umirujuća.

„Ono što se danas dešava u Evropi moglo bi da se dogodi sutra u Aziji“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nije učinio ništa što bi suprotstavilo tom narativu.

„Dozvolite mi da uverim publiku da je Tajvan deo kineske teritorije“, rekao je Vang na konferenciji. Tajvan nikada nije bio država i nikada neće biti zemlja u budućnosti“, dodao je on.

Atmosfera u prepunom hotelu Baierischer Hof u kojem se održava skup je za neke prisutne odisala 1938. Te godine je bavarska prestonica bila domaćin konferencije koja je rezultirala zloglasnim Minhenskim sporazumom, kojim su evropske sile predale Sudete Nemačkoj u pogrešni stav za koji su verovali da može održati mir.

„Svi znamo da se napolju sprema oluja, ali ovde u Bajerišer hofu sve izgleda normalno“, napisao je Endru Mihta, dekan Visoke škole za međunarodne i bezbednosne studije u nemačkom Maršal centru.

„Sve deluje tako rutinski, a ipak se sve iznenada menja kada ukrajinski parlamentarac oštro kaže publici da ne delujemo dovoljno brzo“, dodao je on.

Jedini ljudi koji se smeju na ovogodišnjoj bezbednosnoj konferenciji su trgovci oružjem. Prodaja oružja očigledno cveta.

Čak je i Nemačka, koja je poslednjih godina usavršila veštinu objašnjavanja svog neuspeha da ispuni obaveze NATO-a u pogledu troškova odbrane, obećala da će promeniti kurs.

Zaista, izgleda da nemački zvaničnici pokušavaju da nadmaše jedni druge kako bi dokazali koliko su hrabri postali.

Kancelar Olaf Šolc obećao je da će „trajno“ ispuniti cilj NATO-a o potrošnji za odbranu za pojedinačne članice od dva odsto BDP-a.

Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, socijaldemokrata poput Šolca, zahteva još više, rekavši da „zadatke koji su pred nama neće biti moguće ispuniti sa jedva dva odsto”.

Imajte na umu da su početkom prošle godine vodeće socijaldemokrate još uvek pozivale SAD da uklone sve svoje nuklearne bojeve glave sa nemačkog tla.

Drugim rečima, ako su se čak i Nemci probudili u opasnosti od trenutnog geopolitičkog stanja u svetu, ovo bi mogao biti trenutak da zaista počnu da brinu.