Politikolog Ognjen Gogić: Srpska lista daje legitimitet Kurtijevom „teroru nad Srbima“, a ima mogućnost da izazove ustavnu krizu

Da iz insititucija ne izađu ove godine ih je „sprečio“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predstavnici Srpske liste su u martu zbog „terora kroz koji prolaze“ Vučiću rekli da će napustiti sve insitiucije. Kurtijeva Vlada tada ja najavljivala zabranu održavanja parlamentarnih izbora Srbije na biračkim mestima na KiM. Vučić je tada, nakon što se sastao sa srpskim predstavnicima u Beogradu, rekao da su oni od njega “ne samo jednoglasno tražili da istupe iz institucija odmah, već i da 435 policajaca na severu ostavi oružje i napusti regionalnu policiju”.

U oktobru prošle godine SL je takođe govorila da će napustiti insititucije. Tada je su upozorili da će izaći iz institucija ako se do kraja 2021. godine ne započne sa formiranjem Zajednice srpskih opština. U međuvremenu nije formirana ni ZSO niti je Srpska lista napustila institucije, navodi Gogić.

Najave je bilo i u decembru, maju i februaru 2019. godine. U decembru zbog presude poslaniku Ivanu Todosijeviću koji je negirao zločin u Račku, dok je u martu napuštanje bilo jedan od zaključaka sastanka tadašnjeg direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marka Đurića i SL. Scenario iz marta ove godine je zapravo ponovljeni scenario iz februara 2019. kada je SL od Vučića takođe tražila da napusti Vladu, ali im je on tražio da se strpe 45 dana, „sprečivši“ tako njihovu nameru.

I godinu dana ranije, 2018. godine, Srpska lista je pretila istom pričom, takođe zbog formiranja ZSO, nakon hapšenja Đurića u Mitrovici, što je ujedno predstavljalo i prvu ovakvu pretnju predstavnika Srpske liste.

– Srpska lista je tokom prethodnih godina nekoliko puta preduzimala mere koje bi se mogle podvesti pod „izlazak iz institucija“. U nekoliko navrata je proglašavala „bojkot“ Skupštine Kosova u čijem radu potom nije učestvovala, a obrala je i lokalne vlasti u opštinama sa srpskom većinom. Međutim, svi ti potezi su uvek bili veoma kontrolisani. Srpska lista nikada nije napuštala Vladu Kosova i odricala se ministarstava koja je držala, napominje naš sagovornik.

On dodaje da se SL vrlo brzo putem prevremenih izbora vraćala u lokalne institucije koje je prethodno napuštala.

-Jednostavno, Srpska lista nikada nije bila rada da se odrekne institucija koje imaju svoje budžete, kao što su ministarstva i opštine. Pretnje napuštanjem institucija su se pokazale kao jeftin politički blef za kojim Srpska lista povremeno poseže, a na koji retko ko više i obraća pažnju, podvlači Gogić.

Ako je validan razlog da Srpska lista napusti Vladu Kosova ikada postojao, onda su to svakako već pomenuti navodi o novoj „Oluji“. Od zvaničnika iz Beograda se uporno čuju ocene da Priština svojim odlukama o srpskim registarskim tablicama i ličnim kartama ne samo da krši briselske sporazume već i da preti ratom protiv Srba na severu Kosova. Srpska lista je na sličan način ovonedeljnu akcije kosovske policije u Štrpcu okarakterisala kao „maltretiranje“ Srba.

– Ako je to zaista tako, onda Srpska lista svojim prisustvom u institucijama daje legitimitet agresivnim postupcima Aljbina Kurtija. Međunarodna zajednica, koju stalno pozivaju da reaguje, nema razlog da se zabrine za situaciju ukoliko politički predstavnici srpske zajednice najnormalnije sede u institucijama koje im navodno rade o glavi, smatra Gogić.

Naš sagovornik napominje i da bi efektan način da se skrene pažnja međunarodne zajednice na položaj Srba bilo upravo napuštanje insititucija, te ja to poluga kojom ova stranka može uticati na dešavanja Kosovu.

– Pritom, Srpska lista bi trebalo da se povuče iz svih institucija po dubini, od Vlade i Skupštine Kosova do opštinskih institucija. Ako već nije u stanju da svojim radom u institucijama „osujeti“ namere Aljbina Kurtija da maltretira Srbe na Kosovu, onda bi to trebalo da proba bojkotom, navodi Gogić.

Poluga je pritom moćnija jer bi taj izlazak Srpske liste, kao jedine parlamentarne srpske stranke u kosovskoj Skupštini doveo do izbijanja insitiucionalne i ustavne krize.

Naime, po Ustavu Kosova predstavnicima srpske zajednice zagarantovano je najmanje jedno mesto u Vladi. Prostije govoreći bez stranaka srpske zajednice Vlada ne bi mogla da bude formirana. To mesto pripada srpskih predstavnicima čak i onda kada nisu deo vladajuće većine. Ni tokom prve ni tokom aktuelne druge Vlade Aljbina Kurtija, Srpska lista nije deo vladajuće koalicije. Poslanici Srpske liste nisu ni glasali za ovu Vladu, ali im je ministarsko pripalo po sili Ustava. Za neke druge Vlade u prošlosti, Srpska lista je obezbedila potrebnu većinu, objašnjava naš sagovornik.

– Prvi put kada je Aljbin Kurti došao na vlast 2020. godine, njegova namera je bila da „preskoči“ Srpsku listu i da ministra iz srpske zajednice izabere na drugi način. Ubrzo je shvatio da nije izvodivo pa je postignut „džentlmenski dogovor“ sa Srpskom listom o njenom učešću Vladi. Ista situacija postoji i sada, pojašnjava ovaj politikolog.

Iako Kurtijeva Vlada ima većinu i bez poslanika Srpske liste, ona ima način da svojim napuštanjem Vlade izazove institucionalnu krizu koja ne bi mogla da se razreši bez uključivanja Ustavnog suda zbog pravnih praznika. Ustavni sud bi morao da odgovori da li Vlada uopšte može da bude izabrana ukoliko poslanici iz srpske zajednice odbijaju da imenuju ministra. Dok Ustavni sud razmatra ovo pitanje barem bi se odložila navodna namera Kurtija da sprovede „Oluju“ na Kosovu, poručuje Gogić.