Mrdalj: Jovanović osveženje za srpsku političku scenu

Politički analitičar Dejan Bursać kaže da je evidentno da ekološke teme u određenom delu srpske javnosti u poslednjih nekoliko meseci dobijaju veliki značaj i zamah. Prema njegovoj oceni, to je tako s jedne strane iz objektivnih razloga, zbog nagomilanih ekoloških problema, od zagađenog vazduha, seče šuma, Rio Tinta , Linglonga, mini hidroelektrana i sličnih stvari.

– Imamo tu i drugi razlog, a to je da je generalno u većini značajnih političkih pitanja koja bi predstavljala polje za društveni rascep i iz toga proizilazeći politički konflikt, Srpska napredna stranka prilično suzbila opoziciju, ponajviše medijski, u pokušaju da dođe do građana, a onda i na druge načine. Onda opozicione stranke, pokreti i aktivisti pronalaze u ovoj ekološkoj temi polje za delovanje. Mi vidimo u sferama ekonomije, korupcije, Kosova, nacionalnih tema, EU, spoljna politike i slično, da tu postoji prilično jaka dominacija SNS-a i da su oni prilično medijski agresivni kada se druge stranke, pokreti i ličnosti mešaju u ta pitanja. Logično da se politički sukob seli u neke nove teme – zaključuje Bursać.

Prema njegovom viđenju, ekologija je definitivno jedna od takvih tema. Bursać navodi da sada vidimo da postoji određeni broj građana koji je zaista zainteresovan za ekologiju, dok sa druge strane i značajan broj političkih pokreta i organizacija nalazi te teme kao svoje potencijalno polje gde bi mogli da dobiju neki glas više, odnosno da okupe glasače.

– U Beogradu dominaciju na tim temama ima pokret Ne davimo Beograd, ali mi vidimo da se i druge političke stranke uključuju, a sigurno će biti i novih pokreta. Tako da me ne čudi ova najava. To su ljudi iz Odbranimo reke Stare planine, mada nisam siguran koliko oni uopšte mogu da imaju podrške na terenu u Beogradu. Sigurno je da će probati da uđu u taj deo javnosti koji je zainteresovan za te teme. Ja sam skeptičan povodom toga koliki je to deo javnosti i da li, ako imamo pet lista koje se bave ekologijom, da li one sve mogu očekivati uspeh. Da postoji jedna lista, recimo, koja bi objedinila ta pitanja i te aktiviste, ja bih rekao „da, svakako, oni će verovatno i preći cenzus, i verovatno bi postigli određeni uspeh na izborima“. Ovako, kad se to usitni da veći broj izbornih lista i aktivista koji će verovatno da se sukobljavaju tokom kampanje, meni nije izvesno da će iko od njih ostvariti neki veliki i značajniji uspeh na toj strani spektra – zaključuje Bursać.

On dodaje da je to tema koja, iako je aktuelna, zanima jedan fragment biračkog tela, koji se opredeljuje isključivo na osnovu ekologije.

Politikolog Mladen Mrdalj smatra da bi najava kandidature jednog ekološkog pokreta mogla biti osveženje za srpsku politiku, jer se radi o pokretu koji je iznikao iz višegodišnjeg dokazivanja na terenu da je otpor moguć.

– Jedini problem je da li će oni uspeti da organizuju dobru kampanju: da li će ih njihove pristalice prepoznati na glasačkom listicu. Ne verujem u veliko razvlačenje glasova između pristalica “Ne davimo Beograd” i ORSP, jer su se prvi profilisali kao urbana dobra deca sa izrazitim građanskim usmerenjem, dok ORSP deluje radikalnije i ima jake simpatije i među nacionalno orjentisanim biračima. Tu će se lomiti i budućnost ORSP, jer bi uspeh na beogradskim izborima bio podsticaj za skupštinske izbore, a tu već treba zauzeti stav o širim političkim pitanjima i ponuditi neki ideološki okvir koji nužno nadilazi pitanje ekologije – objašnjava Mrdalj.

Podsetimo, aktivista pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ Aleksandar Jovanović Ćuta u emisiji Utisak nedelje najavio je stvaranje političkog pokreta i izlazak na beogradske izbore.