Politikom pomirenja do evrointegracije

Nakon sastanka u Beloj vili na Brionima koji je trajao oko tri sata, Josipović je istakao da se na ovakve trilateralne susrete predugo čekalo, pre svega zbog međuzavisnosti tri zemlje koje povezuju mnoga pitanja – od granica, preko ljudi, do kulture, umetnosti i tradicije. Josipović je ukazao da tri zemlje povezuju i teška pitanja iz proteklog rata, kao i svest da se ona moraju rešiti pravedno i pošteno, na dobrobit sve tri zemlje i poručio da Hrvatska može i želi pomoći susedima na putu približavanja EU.

Tadić je, ističući važnost ovakvih sastanaka, ocenio da ih ranije nije bilo zbog nedostatka političke volje i izrazio nadu da će ovakvi susreti postati redovni. Ocenivši da su odnosi tri zemlje odlični, on je rekao da postoji ogroman potencijal za rešavanje otvorenih pitanja. Tadić je naglasio da su završetak saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu i suđenje ratnim zločincima uslovi za pomirenje i da je njegov posao da svi koji su osumnjičeni odgovaraju. Na pitanje o odnosu Hrvatske i Srbije prema BiH, Tadić je istakao da nijedna zemlja ne može biti u poziciji lidera, hegemona.

On je dodao da Hrvatska i Srbija jesu potpisnice Dejtonskog sporazuma, ali da ni jedna ni druga ne mogu da se mešaju u unutrašnje stvari BiH. „Srbija i Hrvatska ohrabruju politički dijalog u BiH i sve što je dogovoreno demokratskim dijalogom prihvatljivo je i za Srbiju”, ukazao je Tadić.

Predsednik Srbije je preneo i to da su se svi učesnici sastanka saglasili da Srbija treba što pre da dobije datum početka pregovora o članstvu u EU. „Želimo da svi uđu u EU, zato što i Hrvati i Bošnjaci i Srbi žive u našim zemljama“, rekao je Tadić i dodao da je potrebno stvoriti ambijent koji je pospešujući i obećavajući.

Predsedavajući tročlanog Predsedništva BiH Željko Komšić izrazio je zadovoljstvo iskrenim razgovorima „u kojima je pokazano uzajamno razumevanje”. Komšić je potvrdio da je integracija u EU bila tema susreta i da nikom nije u interesu da zaostaje na tom putu. „Razmotreni su infrastrukturni projekti, kao što su transportni i energetski koridori”, rekao je Komšić.

Aleksandra Joksimović, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije, ocenjuje za Danas da je jedan od kriterijuma za uspešnu evrointegraciju upravo regionalna saradnja, i da su zbog toga susreti, poput ovog na Brionima, veoma važni. Kako kaže, još postoji veliki broj otvorenih pitanja, „ali ukoliko se konstantno bude vodio dijalog, pogotovo u vezi s evrointegracijama, odnosi među zemljama u regionu će se stabilizovati”. „Kada ekonomske teme postanu bitnije od političkih, to će biti znak da su međususedske veze na zadovoljavajućem nivou. Sada, razgovori o ulasku Zapadnog Balkana u EU, mogu da doprinesu normalizaciji odnosa i u drugim oblastima”, ukazuje Joksimovićeva.

U zajedničkom saopštenju sa sastanka navodi se da su predsednici odlučni da nastave politiku pomirenja i rešavanja brojnih otvorenih pitanja koja su nastala kao posledica raspada bivše zajedničke države. Razgovarano je o potrebi zajedničkog definisanja regionalne mreže infrastrukturnih sistema i njihovog kandidovanja, kao regionalnih projekata za fondove EU, kaže se u saopštenju objavljenom na sajtu predsednika Srbije.

Navodi se i to da predsednici podržavaju napore svojih vlada da uspostave saradnju, i da u duhu dobrosusedskih odnosa rešavaju probleme. Posebno su razgovarali o saradnji u području bezbednosti i pravosuđa, pozdravljajući sve dosadašnje dogovore resornih ministarstava i tužilaštava, kao što su sporazumi o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim postupcima, ugovori o izručenju, kao i sve bolja saradnja policija i tužilaštava u predistražnim postupcima.

Predsednici pozivaju nadležna državna tela u svojim zemljama da nastave sa postignutom dinamikom dogovora i saradnje i da stvore zakonske uslove za celovito rešavanje svih pravosudnih pitanja u međusobnom poverenju i saradnji. Posebno je istaknuta važnost saradnje na pitanjima progona organizovanog kriminala i odgovornih za ratne zločine, pridržavanjem osnovnih načela međunarodnog prava.

Predsednici su ponovili svoju snažnu podršku procesu povratka izbeglica i interno raseljenih, kao i održavanju Međunarodne donatorske konferencije, koja bi pomogla rešavanje problema stambenog zbrinjavanja izbeglih. Takođe, lideri Srbije, Hrvatske i BiH su se posebno osvrnuli i na budućnost zemalja regiona kao punopravnih članica EU.

Završetak pristupnih pregovora Hrvatske dokaz je kredibiliteta i vitalnosti politike proširenja, i snažan signal zemljama u regionu da nastave reforme i prilagođavanje standardima Unije. Kao buduća punopravna članica, ali i kao najbliža susedna država, Hrvatska je spremna da BiH i Srbiji pruži svu političku i tehničku pomoć i podršku u njihovom procesu pregovora i integracija u EU”, piše u saopštenju.

Usaglašeno je i to da je potreban zajednički institucionalni fokus na razvoj infrastrukture, dok će u oblasti transporta biti predloženo planiranje regionalne mreže autoputeva, brzih puteva, železničkih pruga, logističkih centara i razvoja luka na Jadranskom moru i rekama Savi i Dunavu.

Predsednici očekuju da bi ovakva inicijativa doprinela razvoju dobrosusedstva u regionu, definisanju transportne i politike u zajedničkim interesima, rešavanju transportne izolovanosti prostora u regionu i jadranskih luka, kao i ukupnom rastu konkurentnosti svih zemalja regiona. Zbog neometanog i ubrzanog protoka ljudi i roba predsednici su predložili da se razmotri mogućnost osiguravanja većeg broja graničnih prelaza, kako međusobno tako i prema zemljama EU.

Ovo je već treći susret Tadića sa članovima Predsedništva BiH u četiri meseca. Poslednji sastanak je održan 6. jula, kada je srpski predsednik boravio u zvaničnoj poseti Sarajevu. Takođe, za nepunih godinu i po dana, predsednik Srbije se tri puta susreo s Ivom Josipovićem.

Dodik: U pravcu stabilizacije regiona

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, povodom neformalnog sastanka predsednika Hrvatske, Srbije i tročlanog Predsedništva BiH, rekao da su prihvatljivi i dobrodošli svi kontakti koji doprinose stabilizaciji i normalizaciji stanja u regionu.