Foto: BetaUredba o uslovima, načinu i postupku za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe, koju je u petak usvojila Vlada, otvoriće mogućnost da svaka opština dobije svoju agrobiznis zonu, izjavio je za portal Biznis.rs ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Uredba stupa na snagu naredne nedelje.
Novi propis primenjuje se na zemljište koje je u katastru nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda upisano kao poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.
Izuzete su one parcele koje mogu biti predmet restitucije.
Zakupac može biti fizičko ili pravno lice, a korišćenje državnog zemljišta može se ugovoriti na rok do 30 godina.
Tako se državno poljoprivredno zemljište može dati na korišćenje za proizvodnju energije korišćenjem obnovljivih izvora energije vetra i sunca izgradnjom elektrana na energiju vetra sa pratećom infrastrukturom.
Poljoprivredno zemljište će biti moguće zakupiti i radi izgradnje elektrana na sunčevu energiju sa pratećom infrastrukturom.
Tu se, pre svega, misli na objekte solarnih panela, dalekovode, kao i druge objekte u funkciji elektrane i opreme za proizvodnju struje korišćenjem sunčeve energije.
Takođe, državno poljoprivredno zemljište moći će da se zakupi i za izvođenje geoloških istražnih radova ili eksploataciju mineralnih sirovina ili izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme, uz dostavljanje neophodnih odobrenja nadležnih organa.
Opštine grupišu državno poljoprivredno zemljište koje se može koristiti u ove svrhe.
Svako ko je zainteresovan za zakup ove vrste opštini podnosi pismo o namerama koje mora da sadrži sve detalje vezane za projekat.
Odluku da li će se neko zemljište dati u zakup za ove svrhe donosi opština, ali uz saglasnost ministra poljoprivrede.
Godišnja naknada za korišćenje državne zemlje može biti minimum petostruki iznos prosečne cene zakupa po hektaru državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Srbije, pa do tridesetostrukog iznosa prosečne cene zakupa.
Ovaj, značajno viši iznos plaća se u slučaju da se zemljište koristi za izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme.
Visina naknade se usklađuje svake tri godine.
U državni budžet ide 60 odsto ovog iznosa, dok 40 odsto ostaje lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se plac koji se daje u zakup nalazi.
Novčana sredstva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta u pređašnje stanje u iznosu od 30 odsto troškova predviđenih projektom rekultivacije i sanacije, korisnik deponuje na račun Ministarstva poljoprivrede, pre zaključenja ugovora o korišćenju.
Ostatak od 70 odsto uplaćuje na račun Ministarstva najkasnije pet godina pre isteka ugovora o korišćenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
