Poljska neće blokirati poglavlje 31

… tokom posete Varšavi u organizaciji poljske ambasade u Beogradu, zaključak koji se može izvući je da se od Beograda očekuje da svoj strateški put ne menja pod uticajem Moskve, tačnije Rusije pod vlašću Vladimira Putina. Međutim, prema procenama Ivone Višnievske, ekspertkinje za Rusiju Centra za istočne studije, Balkan nije prioritet za Rusiju, ali Rusija kao supersila svakako da ima uticaja i upliva u regionu, što se najbolje vidi u energetskom sektoru.

Uticaj u regionu zapravo je alat za pokazivanje mogućnosti ruske politike, koja ima tri strateška cilja. Jedan je da sadašnji režim u Kremlju želi da se prihvati da su sve obijene revolucije organizovane na Zapadu, da se prizna i prihvati uticaj Moskve na sve postsovjetske zemlje, posebno Ukrajinu, kao i da joj ostale supersile priznaju taj status.

Upravo tih dana posete Varšavi novinara Danasa, Vitold Vaščikovski, poljski ministar spoljnih poslova u konzervativnoj vladi, izazvao je lavinu kritika zbog izjave da su krvavi raspad Jugoslavije i ratovi na Balkanu 90-ih godina bili samo marginalni.

„EU nije klub altruista. EU je izgrađena zato da u Evropi ne bude rata i 70 godina ga nema. Izuzev marginalnih ratova na Balkanu ili u ovom trenutku važnog, možda ne marginalnog, rusko-ukrajinskog rata. I to cenimo, to je veliki doprinos EU“, rekao je Vaščikovski poljskoj televiziji N24. Ocena ministra da je najkrvaviji rat u Evropi od Drugog svetskog rata bio samo marginalan, izazvala je lavinu ogorčenja na internetu u Poljskoj, a na Tviteru i drugim društvenim mrežama mnogi su počeli da postavljaju fotografije posledica ratnih razaranja koje su vidljive i danas.

Do običnih građana, s prosečnim primanjima koja ležu na račun od oko 700 evra i oko 10 odsto stope nezaposlenosti, vesti iz Srbije slabo i da dolaze na dnevnom nivou. Osim onih koje se odnose na Rusiju, pa je tako poslednje što se iz Srbije i regiona moglo čuti je slanje voza iz Beograda za Kosovo i pokušaj državnog udara u Crnoj Gori.

„Više znamo jer imamo više informacija o Ukrajini i Belorusiji. Ali interesantno je da je gledanost dostizala sam vrh kada smo izveštavali o dešavanjima u Crnoj Gori“, rekla nam je Maria Przelomiec, novinarka „Studio East“ i poljske nacionalne televizije.

Ona je zabrinuta za razvoj situacije u regionu, pogotovo u Makedoniji i Crnoj Gori, a tu je i Srbija, koja nabavlja ruske avione. Prema njenoj oceni, Putin će morati svojim građanima da ponudi nešto, da li će to biti Balkan ili Belorusija, ostaje da se vidi. Ona kaže da se s pažnjom prati i najava o formiranju vojske Kosova.

Ana Sočanjska, direktorka zadužena za evropsku politiku u odeljenju za Istočnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Poljske, navela je na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova da su za Poljsku važna dva pitanja vezana za Beograd, bilateralne veze i napredak Srbije na evropskom putu.

Na pitanje novinara kako ocenjuje napredak Srbije na tom putu, ona konstatuje da je Beograd još na početku pregovora i da je teško proceniti koliki je napredak napravljen. Ipak, ona ističe da je za Poljsku veoma važno strateško opredeljenje Srbije u tom pravcu kao i rad na reformama, pogotovo unapređenje u poštovanju ljudski prava ali i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ona je istakla da građani Srbije treba da shvate da su reformisanje društva i svi koraci i napori koji se u tom pravcu prave važni za njih.  

Upitana kolika je zabrinutost kada je reč o odnosima Srbije i Rusije, ona kaže da doza zabrinutosti postoji ali ponavlja da je strateški izbor Beograda i dalje EU. Ona razume specifičan položaj Srbije u odnosu na Rusiju, odnosno istorijsku i ekonomsku vezanost Beograda i Moskve. Ipak, ona navodi primer Crne Gore, kao male zemlje, koja uspeva da se izvuče iz ruskog zagrljaja. Naša sagovornica ističe da bi volela da vidi da Srbija ide u pravcu drugih zemalja kandidata. Kako dodaje, zabrinutost Poljske se mora razumeti ako se ima u vidu sadašnji kontekst iz kojeg Varšava gleda na ponašanje i odnose Srbije i Rusije, jer se Poljska graniči sa Ukrajinom.

Njen zamenik Rafal Poborski kaže da Poljska želi dobre i pragmatske odnose Moskvom koji moraju biti zasnovani na poštovanju međunarodnog prava. Međutim, kako kaže, Moskva je pogazila međunarodno pravo i zato su joj uvedene sankcije zbog kojih ni Poljskoj nije lako.

Kada je reč o problemu koji Srbija ima sa Kosovom, Sočanjska navodi da je vrlo teško predvideti kakav će biti završetak pregovora u poglavlju 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom. Ona podseća da je Poljska priznala kosovsku nezavisnost, ali da nisu uspostavljeni politički odnosi. Prema njenim rečima, niko Srbiju ne može da natera da prizna nezavisnost Kosova, ali da, kada se govori o kraju pregovora, priča dolazi do sporazuma sa Kosovom koji ne mora da znači njegovo priznanje.

Kada je reč o daljem proširenju EU i spekulacijama da postoji mogućnost da će zemlje Zapadnog Balkana možda u paketu biti primljene u EU, odnosno da će čekati jedna drugu, ona kaže da nije za taj pristup već da treba pratiti reforme u svakoj zemlji pojedinačno. Kaže da Poljska neće blokirati pregovore Srbije u poglavlju 31, koje se odnosi na evropsku zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Kako je navela, Varšava neće blokirati napredak, ali će pomno nadgledati šta se u tom poglavlju radi.

Evropa u dve brzine nije prihvatljiva za Poljsku. To su crvene linije Poljske, pogotovo, kako kaže, što bi to moglo da ima negativan uticaj na pojedine zemlje u samoj EU, a pogotovo na zemlje kandidate. „Nećemo da budemo u toj grupi zemalja, a ni vama to ne želimo“, kaže naša sagovornica.

Tomaš Žornacuk, rukovodilac programa za Centralnu Evropu uključujući i Zapadni Balkan u Poljskom instituta za spoljne poslove, na pitanje do kada će Srbija moći da sedi na dve stolice kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, kaže da nije siguran. „Da ste me to pitali pre dve godine, rekao bih vam ne još dugo. Sada ne mogu da procenim“, kaže on i dodaje da u poglavlju 31 nema eksplicitnog stava o politici prema trećim zemljama, kao i da odnos prema uvođenju ili neuvođenju sankcija za neke zemlje članice može a i ne mora da bude problem. On je optimista i kaže da bi Srbija mogla da uđe u EU čak za nekoliko godina, ali da je pitanje kako će zemlje Zapadne Evrope gledati na odnose sa Kosovom, odnosno šta će za njih podrazumevati normalizacija odnosa Prištine i Beograda.