"Poljubac" nije seksizam

Posebno je loše kada dolazi od javnih ličnosti jer one utiru društvene trendove. Za onog ko se bavi ljudskim pravima, ovo je deo azbuke. Ima li onda bivšem ombudsmanu, a svežem „političaru“ i pored javno izraženog kajanja, oprosta za seksističku izjavu „…ako Vam kažem, moram da Vas… poljubim“? Ne nudeći odgovor, skrenuću pažnju na jedno „malo“ prethodno pitanje: je li moja izjava zaista bila seksistička?

Podsetiću, seksizam je vid rodno zasnovanog nasilja kroz umetanje aspekta polnosti u stvari, pitanja, ljudske odnose u kojima pol suštinski nije bitan. Proističe iz, i produbljuje diskriminaciju, predrasude, rodne stereotipe. Štetu od njega najčešće direktno trpe žene, a posredno celo društvo.

Sporna izjava je jasno bila parafraza iskaza „ako ti kažem moraću da te ubijem“, koji se široko koristi u prenosnom značenju – „ne, to ti neću reći“. U čuvenom romanu Artura Konana Dojla „Baskervilski pas“, koji je posthumno izdat 1901. godine, doktor Frenklin na pitanje Šerloka Holmsa odgovara: „Oh, gospodine Holms, voleo bih da Vam to kažem, ali onda bih morao da Vas ubijem.“ (Šerlok duhovito odgovara: „to bi Vam bila jako ambiciozna zamisao“.) Niko nikad taj dijalog nije tumačio seksistički. Bezbroj je reinkarnacija te rečenice u filmovima, knjigama i životu.

Ipak, ja nisam rekao „ubijem“ već, tražeći prigodniju reč da bih istakao da se nešto zasigurno NEĆE desiti, rekao – „poljubim“. Razmotrimo šta moje odstupanje od originala izjavu čini seksističkom? Dakle, nisam pretio da hoću da poljubim, što bi bilo nasilje, već suprotno – (pre)slikovito iskazao koliko bi glupo i neprimereno od mene bilo da javno kažem kako će se zvati pokret pre nego što je ime registrovano, a sekund ranije upitan sam kako se desilo da je prethodno odabranu verziju imena jedan advokat registrovao pre Pokreta. Problem je, dakle, u samoj reči „poljubac“. Samo, poljubac se ne tiče obavezno muško-ženskih odnosa, niti seksualnosti jer svi znamo da postoji i prijateljski, običajni, roditeljski, bratski i sestrinski, kurtoazni, obredni, Judin… Poljubac, dakle, nije rezervisan za partnere-ljubavnike, jer bi se momenti u novogodišnjoj noći imali smatrati grupnim seksom, a skaradnost rođendanskih proslava bila bi nezamisliva. Preostaje samo okolnost da je tu reč izgovorio muškarac – ženi. Tu je izvor problema. Dakle, izjava koja sama po sebi nije rodno diskriminatorska, čija ključna reč nije seksistička, prilikom koje nije bilo konkludentnih seksualnih nagoveštaja – postaje seksistička jer je jedan sagovornik muškarac, a drugi žena?

Ali pogledajmo ponovo definiciju seksizma i videćemo da je seksista upravo onaj ko u neki odnos, stvar, pitanje, situaciju koja objektivno nije rodno, polno, seksualno determinisana – veštački, tendenciozno ili iz predrasude, te odrednice unosi. Da li bih isto rekao da je preko puta mene sedeo novinar, a ne novinarka? Da. Ako ste pomislili da bi to još jače istaklo da nešto NEĆU da uradim, pravite istu grešku seksizma, verovatno sa dodatkom homofobije. Razmislite.

Zašto onda moje javno kajanje? Zato što sam izložio svoju sagovornicu neprijatnosti. Nisam smeo da zaboravim da živimo u diskriminatorskom, seksističkom društvu i da će tu izjavu neke žene, koje je zmija seksizma sto puta ujela, zaista shvatiti uvredljivo. S druge strane, seksistima će biti kvaziopravdanje za prave seksizme. Neki će kritikom, osudom, naglašeno dokazivati svoju objektivnost. Poneki će izjavu zloupotrebiti da bi skrenuli pažnju sa stvarnih društvenih i državnih problema. Biće i podosta političke i lične zluradosti…

Sve u svemu, svako će u nju učitavati sebe. Svestan svega toga, nije trebalo da sagovornicu dovodim u situaciju da se društvo o seksizmu, ali ni o ljudskim slabostima, uči i na njenom primeru. Moj primer je već odavno za primer, za mene su u javnosti nametnuta neka druga pravila. Jednom ombudsman – uvek ombudsman. A moj nedavni konkurent slobodno neka nastavi da otpozdravlja sa – „ljubi čika Beli“. I treba. Iskren poljubac je lep, lekovit; kamo sreće da ih u našem ranjenom, zbunjenom, od nevolje zgrčenom društvu ima više.

Demanti

Demanti povodom teksta pod naslovom „Aida Ćorović: Nemam objašnjenje za Jankovićev nastup“ objavljenog u listu Danas u petak, 26. maja 2017: Obraćam se povodom pogrešnog tumačenja mojih reči u naslovu i uvodnom delu navedenog teksta. Verujem da je reč o nesporazumu ili nenamernoj omašci, ali vas ipak molim da objavite moje pojašnjenje. Apsolutno nije tačno da sam izjavila kako nemam objašnjenje za Jankovićev nastup, kao i da sam njegovu izjavu ocenila kao vrlo neodgovoran potez.

Objašnjenje postoji, reč je o nenamernoj omašci čoveka koji svakako nije seksista i čije prethodno delovanje to dokazuje. Zato smatram da objašnjenje nije ni potrebno, posebno ne nakon što se i sam Janković izvinio zbog svoje omaške.

Nije reč ni o neodgovornom, već o nesmotrenom potezu koji je najviše štete naneo njemu samom, u društvu u kojem se sa svih strana očekuje i najmanja greška čoveka koji je najveća pretnja režimu. Verujem da je zato ova tema dobila ovoliko pažnje u medijima i da je vreme da ovu priču zaključimo. Imamo i dramatičnijih i većih problema u Srbiji.

Aida Ćorović