„Polovičan pomak ili šansa za istorijski sporazum“: Nemački mediji o „nagoveštaju potpisivanja“ evropskog predloga za Kosovo

Na sajtu najstarije nemačke informativne emisije „Tagesšau“ javnog servisa ARD, može se pročitati izveštaj iz Brisela pod naslovom „Kosovo i Srbija se približavaju“. U tekstu se navodi da su Vučić i Kurti prihvatili plan za normalizaciju odnosa čiji je cilj, prema navodima Brisela, slobodan prekogranični promet i privredna saradnja.

Glavne crte dogovora opisane su ovako: „On predviđa da se ljudi sa svojim pasošima, ličnim kartama i automobilskim tablicama mogu slobodno kretati na Kosovu i u Srbiji. To bi moglo da otvori nove ekonomske mogućnosti i privući dodatne investicije u Srbiju i na Kosovo. Osim toga, to će podstaći trgovinu, jer do sada potrebni certifikati za uvoz i izvoz neće više biti potrebni. Trebalo bi bolje zaštititi prava Srba na Kosovu.“

Po uzoru na ugovor dve Nemačke

I minhenski dnevni list Zidojče cajtung obavestilo je čitaoce svog sajta da se u Briselu stvar između Beograda i Prištine donekle pokrenula s mrtve tačke: Naslov teksta glasi: „EU je postigla mali pomak u kosovskom pitanju“, a u njemu se navodi: „Sama činjenica da su oba političara sedela za istim stolom mogla bi da važi kao uspeh zapadne diplomatije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer komšijskog Kosova Aljbin Kurti donedavno nisu propuštali priliku da javno iskažu svoje uzajamno nepoverenje i podstaknu napetost na granici. Susret u Briselu koji se desio u ponedeljak, bio je rezultat dugog i intenzivnog pritiska pre svega iz Berlina i Pariza. I to je bio uspeh – makar polovičan.“

Nedeljnik Cajt na svom sajtu objavljuje izveštaj pod naslovom: „Srbija i Kosovo žele da ’normalizuju’ svoj odnos“. Autor podseća da je osnova briselskog dogovora ideja slična temeljnom ugovoru između dve Nemačke: „Ideja temeljnog ugovora, kao što je bio onaj između Savezne Republike Nemačke i DDR-a, predviđa da se najpre izdvoje pitanja kao što je međusobno priznanje kako bi dve vlade ipak mogle da razgovaraju. Predviđeno je i otvaranje diplomatskih predstavništava u glavnim gradovima. EU i SAD su Kosovu i Srbiji dali rok do marta da zaključe temeljni ugovor.“

Početak stvarnog smirivanja jedne konfliktne zone?

Dnevne novine Zidojče cajtung donose i komentar pod naslovom „Ništa se ne podrazumeva samo od sebe“ koji potpisuje novinar Tobijas Cik: „Činjenica da ovaj sastanak izaziva toliko uzbuđenja pokazuje već do koje mere su Kosovo i Srbija do sada bili udaljeni od ’normalizacije’ međusobnih odnosa“, primećuje autor.

On podseća da članice Evropske unije dugo nemaju zajedničku politiku u toj oblasti, ali da su Pariz i Berlin sa zajedničkim predlogom sada napravili pomak. Predlog, prema autoru, zahteva mnogo i od Beograda i od Prištine: „Srpska vlada treba da de fakto prizna nezavisnost Kosova i time nužno protiv sebe okrene nacionalističke tvrdolinijaše u zemlji, kao i partnera Moskvu. A kosovska vlada treba da pristane na Zajednicu srpskih opština na severu zemlje, korak kojeg se razumljivo boji, jer bi Beograd mogao da zloupotrebi takvu strukturu za uticaj u susednoj zemlji.“

„Evropljani i Amerikanci, koji su strane u konfliktu više nego blagim pritiskom dovele za pregovarački sto, imaju veliku odgovornost: moraju se pobrinuti za to da se nijedna strana posle ne pokaje zbog svoje spremnosti na kompromis. Ako je neophodno da se Srbija trajno odvoji od Moskve, Srbiji je potrebna konkretna perspektiva pridruživanja Evropskoj uniji. A Kosovu su potrebne garancije da sever Kosova neće postati zona institucionalizovanog srpskog separatizma, poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.“

„Ipak, dogovor bi mogao ući u istoriju kao početak stvarnog smirivanja jedne konfliktne zone u Jugoistočnoj Evropi. Time bi bilo dokazano da, kada je potrebno, onda EU može da vodi spoljnu politiku. Ako se te dve zemlje dogovore, to će tako pomoći i Evropi“, zaključuje Tobijas Cik u Komentaru za Zidojče cajtung.