Pominjanje De Gola je znakovito jer je upravo on omogućio nezavisnost Alžira: Sagovornici Danasa o Vučićevom Božićnom govoru o Kosovu

Vučić je kritikujući one koji smatraju da je Kosovo objektivno nezavisno i da bi na taj problem trebalo staviti konačno tačku, kritikovao i one koji smatraju da bi ga trebalo braniti. To je izrazio tako što je naveo njegov navodni sukob sa nekima u Vladi Srbije.

Predsednik Srbije je sebe postavio kao svojevrsnu žrtvu, odnosno tako da nije sasvim jasno na koji način će se javno odnositi prema kosovskom čvoru, osim što je u praksi, evidentno je, prionuo na primenu Ohridskog sporazuma, odnosno evropskog plana za rešenje tog pitanja.

I to baš u vreme kada još nije poznato da li će EU priznati nedavno okončane izbore, preciznije legitimisati izborne neregularnosti – krađu.

Govoreći o Kosovu, predsednik Srbije je citirao bivšeg predsednika Francuske Šarla De Gola, koji je ostao upamćen tako što je tokom njegovog mandata Alžir dobio pravo na samoopredeljenje, odnosno nezavisnost od Francuske.

„U demokratskim zemljama je nemoguće da ne izgubite gotovo sve – od popularnosti… Ali za mene je ključno pitanje – šta želimo od naše zemlje“, naveo je Vučić pa govorio o francuskom predsedniku De Golu, navodeći njegov citat da „Francuzi nemaju više ciljeva“.

„Mi građani Srbije, mi Srbi, moramo da pitamo šta želimo od naše zemlje, kako ćemo to da uradimo, sa oduševljenjem ili ćemo da zvocamo i plačemo za svojom sudbinom“, rekao je Vučić.

Nastavio je da govori o Kosovu, navodeći da je to kamen spoticanja u unutrašnjosti zemlje ali i da postoje pritisci spolja.

„Evropa nam traži da priznamo nezavisno Kosovo, nemoj da se lažemo da to nije tačno, to suštinski traži“, rekao je predsednik Srbije.

Banjska je ogolila dvoličnost Srbije pred Zapadom

– Slučaj Banjska je dramatično promenio atmosferu i odnos zapadne međunarodne zajednice prema Zapadnom Balkanu i posebno, prema Srbiji. Promptna reakcija Zapada na teroristički akt u selu Banjska ogolila je dvoličnu politiku Srbije, ali i neuspeh zapadne politike podilaženja i tolerisanja Srbije. Na neki način, taj događaj delovao je otrežnjujuće na EU, SAD i NATO – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Prema njenim rečima, kako bezbednost ima prioritet u aktuelnim međunarodnim okolnostima, posebno imajući u vidu da je Rusija u više navrata stajala iza destabilizirajućih pokušaja na Balkanu (i još uvek je tu), promptna reakcija Zapada je bila očekivana, s obzirom da je to bila crvena linija i opomena da se više ne mogu tolerisati manipluacije i laži Beograda.

Vučić zna da Zapad neće odustati od svojih zahteva

– Zapad je zaoštrio svoje zahteve, pre svega zbog mogućnosti da se napad, sličan onom u Banjskoj, ponovi i svesti o mogućim posledicama koje bi takav razvoj imao po region. To se odražava u svakoj novoj izjavi o Zapadnom Balkanu. Upad na severu Kosova pokazao je fragilnost regiona i destruktivni potencijal Srbije za destabilizaciju regiona ali i Evrope – smatra naša sagovornica.

Predsedniku je sasvim jasno da zapadna zajednica neće odustati od svojih zahteva, dodaje.

Pored Kosova, napominje dalje, Beograd je po pritiskom i zbog sve dublje saradnje sa Rusijom posebno u bezbednosnom smslu (javno su se zahvalili ruskim bezbednosnim službama koje su avodno ukazale na mogućnost srpskog Majdana), ali i na preispitivanju navoda u vezi s neregularnošću izbora (posebno Nemačke).

– Beograd mora popustiti bar na jednom od tih pitanja a najverovatnije je to Kosovo, koje je de facto završena priča. S obzirom da proevropska opozicija nije jasna u pogledu Kosova, stiče se utisak da Zapada smatra da je Vučić jedini koji može biti delotvoran – kaže Sonja Biserko.

Vučić je u međuvremenu najavio slobodan prolaz kosovskih tablica kroz Srbiju, podseća naša sagovornica, što je prethodno dugo bio povod za tenzije i brojne incidente, uključujući oružane.

– Ovim gestom je ponovo stavio Zapad u nedoumicu, jer, kao što je poznato, u datim geopolitičkim okolnostima zatvaranje kosovskog pitanja je njihov prioritet, a ne demokratija u Srbiji – ukazuje Biserko.

Dakle, ističe, Vučić u svom nastupu na Pinku jutros pre svega ukazuje na neslaganja unutar vlade i svoje partije u pogledu buduće orijentacije Srbije.

-To će mu biti neka vrsta izgovora za eventualne odluke. Pominjanje De Gola je takođe indikativno jer je on stavio tačku na francusku agoniju oko Alžira. Treba svakako imati u vidu i obiman paket pomoći koji je EU spremila za zapadni Balkan upravo nakon Banjske. Srbija se ne može toga odreći. Vučić će i dalje pokušavati da balansira ali taj prostor se smanjuje, posebno oko Kosova – kaže naša sagovornica.

Pravo pitanje je šta Srbija hoće, zaključuje Sonja Biserko: demokratiju i prosperitet ili autoritarni režim koji je sve bliži Putinu ili Orbanu. Pitanje za sve nas je – ko smo mi?

Predsednik Srbije sebe predstavlja kao političkog Hrista

Novinar Nedim Sejdinović ističe za Danas da kada se razgrnu naslage predsednikovih „solilokvija“, tautologija, pleonazama i grandioznih kontradiktornosti, možemo iščitati koje on zapravo poruke šalje svojim biračima, odnosno šta oni mogu da razumeju u ovoj reci blebetanja koje treba da hini nekakvu prosvećenost, a zapravo je jeftina šljašteća odora.

– Zapravo, u pozadini su opšta mesta mitomanije. Sebe predstavlja kao političkog Hrista koji zarad interesa nacije i države podnosi ogromne napore i nadljudske pritiske. Zašto pritisci? Pa to ne mora da se objašnjava, jer je poznato da su svi protiv Srba. On jedini zna pravi put kao Mojsije, na vezi je direktno sa Bogom, i naravno da tu nailazi i na unutrašnje pritiske: ne samo da ga napadaju opozicija i kritička vlast, levica i desnica, nego i „njegova rođena Vlada“ – komentariše sagovornik Danasa.

Smešno je i pomisliti da se bilo koji član Vlade sme suprotstaviti Vučićevim stavovima

Naravno, dodaje, smešno je i pomisliti da se bilo koji član Vlade sme suprotstaviti Vučićevim stavovima, a pogotovo sa se svađa sa njim, kako on to tvrdi.

– Dakle, spominjanje Vlade je samo u funkciji jačanja sopstvenih žrtvenskih, ali i pozicija „jedinog odabranog“. Sa Zapadom on igra igru Davida i Golijata, ali uvek uspe da – po sopstvenom priznanju – pobedi, da ih nekako – onako naški – zezne. Onda se tu spomene prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, i moderno naoružanje koje vojska ima. I eto, svi elementi su tu – komplet posuđa za svaku prosečnu porodicu. Pozorišna predstava joneskovskog tipa – kaže Nedim Sejdinović.

Kako dodaje, Srbija je sama sebe još pre skoro četiri decenije stavila u poziciju kosovskog taoca.

– Na kosovskoj priči iznikao je, odnosno preporodio se primitivni nacionalizam koji je vodio jedino i samo u ratove, zločine i poraze. Posle političkim promena 2000. pitanje Kosova je sprečavalo demokratizaciju zemlje, a onda smo zbog nesposobnosti da rešimo taj problem „fasovali“ i Aleksandra Vučića. Nije prvi put da moćne zemlje pronađu klovna da sprovede ono što se sprovesti mora. Cena koju će Srbija platiti zbog „kosovskog mita“ i „rešavanja kosovskog problema“ biće ogromna: iza Vučića će ostati jedna primitivna zemlja devetnaestovekovnog tipa, koju će činiti elita prebogatih ignoranata i pauperizovana raja. Dakle, definicija za jednu dugotrajnu nesreću – zaključuje Nedim Sejdinović.

Ne treba sejati iluzije da se međunarodni dogovori mogu bez sankcija ignorisati

Srećko Đukić, bivši diplomata, ocenjuje za Danas da Postoje svi izgledi da 2024. postane, posle niza godina, godina razrešenja kosovskog čvora, u onom domenu u kojem je to moguce, jer su se, po svemu sudeci stekli uslovi za tako nešto.

– Prvo, i najvažnije, postoje dva međusobno usaglašena i dopunjujuća dokumenta između Beograda i Prištine, uz nesporno svedočenje Brisela, budućeg garanta, a moguće još nekih strana kao garanta. Nema nikave sumnje da su to ugaoni Briselski sporazum i Ohridska agenda iz februara i marta 2023. To su ne samo usaglašeni dokumenti nego i redosled poteza koji sledi i ne treba sejati iluzije da se međunarodni dogovoreni mogu proizvoljno i bez sankcija ignorisati, izbegavati ili negirati – ističe naš sagovornik.

Pregovori su vođeni na najvišem nivou, kaže dalje, a Srbija je podvlačila da je ona uvek spremna za njih, što znači da je bila svesna i da je veoma dobro znala šta je čeka na svakim pregovorima, da za glavnog srpskog pregovarač nije bilo iznenađenja, pa nije moglo biti ni u finalu.

– Točak istorije kako neki misle nije moguće vratiti unazad, niti je Srbija odavno u toj poziciji, bar od kraha SFRJ. U interesu je Srbije da svoj deo obaveza izvrši, ali nikako ne u manjoj meri i za Prištinu – ukazuje Đukić.

To što je srpska vlada povlačila nepromisljene poteze na Severu Kosova i sa srpskim narodom na tom delu Kosova, neoprostiva je istorijska greška, čije su posledice nepopravljive, odmah su se manifestovale, ali i do kraja demaskirale srpske namere, dodaje.

I vrapcima na grani je jasno da je vreme nasilja prošlo

– Sve je to u krajnjoj liniji do neverovatno nivoa oslabilo srpske pozicije i u pregovorima, i na terenu, i kao respektabilnog pregovarača. U svakom slucaju, i vrapcima na grani je jasno da je vreme nasilja prošlo. Toga se treba manuti i pregovarti o svakom detalju – objašnjava naš sagovornik.

Koraci koji predstoje da se povuku u nedeljama pred nama, kaže, simplificirano mogu se nazvati uvođenje u život modela dve Nemačke.

– Kosovo neće biti priznato, niti je neka ma koliko relevantna politička snaga spremna na njegovo de jure priznanje. U tome makar postoji konsenzus u Srbiji između vlasti, koja je sve vreme samostalno vodila pregovore, bez imalo namere da u njih uključi opoziciju kao da Srbija nije i njihova pa time i Kosovo. A sada valjda opozicija treba da podeli odgovornost? To tako u politici ne ide – zaključuje Srećko Đukić.