Pomirenje radi budućnosti

„To ne znači da će ti ljudi dozvoliti da se gazi njihovo dostojanstvo“, rekao je on i dodao da samo istina i pravda mogu smiriti savest čovečastva. Silajdžić je podsetio da je Srbija usvojila rezoluciju o Srebrenici i da je Evropski parlament proglasio 11. jul kao dan sećanja na genocid. „Samo u BiH se poriče genocid koji je počinjen“, rekao je Silajdžić.

Nekoliko desetina prisutnih u Memorijalnom centru u Potočarima negodovalo je kad se pojavio predsednik Srbije Boris Tadić i uzvikivali su „Zašto niste uhapsili Mladića“. Tadić je izjavio pre početka kolektivne sahrane žrtava Srebrenice da izražava žaljenje zbog zločina koji su se desili. Tadić je novinarima rekao da „Srbija neće odustati od traganja za počiniocima ratnih zločina, posebno za Ratkom Mladićem“, kako bi ljudi nastavili da žive zajedno.

Komemoraciji su prisustvovali predstavnici Turske, Malezije, Francuske, Holandije, Belgije, Saveta Evrope, američki ambasador za pitanje ratnih zločina Stiven Rap i drugi evropski i svetski zvaničnici, kao i lideri iz regiona Ivo Josipović, Jadranka Kosor, Đorđe Ivanov i Filip Vujanović.

U Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno je 775 identifikovanih žrtava. Najmlađe žrtve su Rijad Gabeljić i Mehmed Varnica koji su imali 14 godina kad su ubijeni. Na zahtev porodice, uz druge stradale, po katoličkom verskom obredu sahranjen je i Rudolf Hren, koji je takođe ubijen u julu 1995. godine u Srebrenici. Međunarodna komisija za nestale je analizom DNK do sada utvrdila identitet ukupno 6.481 osobe nestale u Srebrenici u julu 1995. godine. Do sada je u Potočarima ukupno sahranjeno 3.749 identifikovanih žrtava.

– Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš pročitao je u memorijalnom centru u Potočarima ličnu poruku predsednika SAD Baraka Obame. „Užas Srebrenice je mrlja na našoj kolektivnoj savesti. Ubijeni su ljudi koji su hteli da žive i koji su verovali u obećanja međunarodne zajednice da će ih zaštititi, ali bili su prepušteni samima sebi“, rekao je Ingliš. Ovaj zločin je naterao međunarodnu zajednicu da reaguje i zaustavi masakr nad civilima u BiH, navedeno je u poruci uz poruku da trajnog mira ne može biti bez pravde za srebreničke žrtve. Obama je pozvao sve zemlje da učine dodatne napore kako bi Ratko Mladić i ostali počinioci ratnih zločina bili uhapšeni, rekao je američki ambasador.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko je u govoru izrazio nadu da će „časni ljudi pobediti mržnju“ i poručio onima „koji negiraju genocid“ da nisu deo ove civilizacije. „Naša dužnost je da ustanovimo pravdu, nađemo istinu i kaznimo sve one koji su učestvovali u ratnim zločinima“, dodao je Incko.

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner istakao je da treba da budu uhapšeni svi oni koji su učestvovali u zločinima. „Osveta nam ne treba, već tolerancija i politika koja će omogućiti BiH i regionu da idu za Evropom“, dodao je Kušner.

Predsednik Slovenije Danilo Tirk je rekao da poštovanje prema žrtvama genocida predstavlja moralni imperativ za čovečanstvo. „To je naša obaveza prema žrtvama, a samo međunarodno uspostavljanje trajnog mira i instrumenata za mir jeste način da se izbegne genocid. Nasilje nad ljudima bez zaštite je najveći zločin, a svi preživeli moraju razumeti da praštanje ne znači zaborav“, rekao je Tirk.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je izrazio podršku porodicama žrtava da „izdrže tugu i bol“. „Srebrenica je postala veliki udarac za međunarodnu zajednicu i mirovne snage“, rekao je Erdogan i pozvao svet da više „nikad ne dozvoli da se ponovi Srebrenica“. Prema njegovim rečima, Turska će nastaviti s naporima u cilju jačanja mira i prosperiteta u regionu – BiH, Srbiji i Hrvatskoj.

Zvaničnici Evropske unije Ketrin Ešton i Štefan File poručili su iz Brisela da žrtve masakra u Srebrenici moraju dobiti pravdu na sudu, a svi na Balkanu kroz pomirenje evropsku budućnost. Oni su predočili da su u Srebrenici počinjeni „strašni zločini mrlja na vrednostima, načelima i temeljnim pravima Evrope i našoj čovečnosti“. Ketrin Ešton i File su podvukli da će „tuga i bol zauvek ostati onima koji su preživeli Srebrenicu“. „Ali pomirenje radi budućnosti je obećanje na kojem moramo i dalje raditi za buduće pokolenje“, dodali su evropski visoki zvaničnici. Beta

Protestno stajanje Žena u crnom

Beograd – Nevladina organizacija Žene u crnom organizovala je u subotu uveče u Beogradu protestno stajanje u crnini, povodom 15. godišnjice genocida u Srebrenici. Oko 30 građana i aktivista te NVO držali su na Trgu Republike u Beogradu transparente sa natpisima „Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici“, „Solidarnost“ i „Odgovornost“. Predstavnica NVO Žene u crnom Zorica Trifunović rekla je novinarima da je cilj akcije, koju ta NVO organizuje od 1996. godine, da se pokaže da „znaju šta se dogodilo u Srebrenici“.

Bez minuta ćutanja na Svetskom prvenstvu

Beograd – Svetska fudbalska federacija (Fifa) izvinila se međunarodnom Društvu za ugrožene narode zato što nije u mogućnosti da ispuni njihovu molbu da se pre početka finalne utakmice na Svetskom prvenstvu u fudbalu održi minut ćutanja za žrtve genocida u Srebrenici. Fifa je odgovorila da taj dan koincidira s hapšenjem i izricanjem kazne na doživotnu robiju Nelsona Mandele i njegovih saboraca pre 50 godina. „Kako možete i pretpostaviti, taj dan ima veliki značaj za celi afrički kontinent, a posebno za Južnu Afriku. Zato se nadamo da ćete imati razumevanja za to da nijedan od tih užasnih događaja neće biti posebno istaknut u Južnoj Africi na završnoj utakmici Svetskog prvenstva“, navodi se u odgovoru Fife.

Počast optuženima za ratne zločine

Sarajevo, Banjaluka – Srpska demokratska stranka dodelila je u subotu na svečanosti povodom obeležavanja 20 godina postojanja stranke „Petrovdansku povelju“ optuženima za ratne zločine Radovanu Karadžiću i Momčilu Krajišniku. Odlikovanje je uručeno Karadžićevoj supruzi Ljiljani Zelen-Karadžić i bratu Momčila Krajišnika – Mirku Krajišniku. U mestu Piskavica kod Banjaluke otkrivena je spomen-bista nekadašnjem načelniku Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Momiru Taliću, koji je pred Haškim tribunalom bio osuđen za ratne zločine, a preminuo je nakon kraće teške bolesti 2003. godine u Beogradu. Bistu Taliću otkrio je premijer RS Milorad Dodik, ocenjujući da je „Talić dao nemerljiv doprinos slobodi srpskog naroda i stvaranju RS“.

Skup desničarskih organizacija nije održan

Beograd – Skup koji su za 13 sati na Terazijama u Beogradu najavile ultradesničarske organizacije Naši i Srpski narodni pokret 1389 nije održan, jer policija nije dozvolila okupljanje. U noći između 10. i 11. jula predstavnici Srpskog narodnog pokreta 1389 oblepili su centralne beogradske ulice plakatima sa natpisom „Srećan vam 11. jul, dan oslobođenja srpskog grada Srebrenice“.