Pompezni polazak i tihi povratak

– Pompezno najavljivan, voz, ukrašen motivima srpske kulturne baštine na Kosovu pod zaštitom Uneska, i sa spolja ispisanom porukom „Kosovo je Srbija“, na 21 jeziku, krenuo je u subotu ujutro sa glavne železničke stanice u Beogradu, a državni i funkcioneri železnice napustili su ga već u Topčideru.

Voz je u Topčideru napustio i dobar deo novinarskih ekipa, tako da su prema Kosovskoj Mitrovici krenuli predstavnici desetak medija, predstavnici Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, predvođeni zamenikom direktora Dušanom Kozarevim, „jeste – nije“ savetnikom direktora Mišom Vacićem, kao i predstavnicima Srbija voza. Bili su tu još i razni zaposleni na železnici i državnim institucijama, policija u uniformi i civilu, nedefinisani predstavnici „službi“, kao i domaćini voza, koji su se trudili da novinarima izađu u susret, a bio je i jedan obični putnik, stariji gospodin koji, kako je rekao, prvi put od 1998. godine odlazi na Kosovo, odakle je rodom. Voz je, po polasku, stajao u Topčideru, Rakovici, Resniku, Mladenovcu, a onda je do Lapova saobraćao kao „brzi“, što podrazumeva da se ne zaustavlja na svim stanicama, i išao je brzinom od „čak“ 50 kilometara na sat. Pušenje je zabranjeno u vozu, koji je u decembru isporučen iz Rusije i to mu je bila prva vožnja.

Voz je do Lapova stigao za dva sata i 45 minuta, i od te stanice prestajao je da bude „brzi“ i postao putnički, sa stajanjem na svakoj stanici i stajalištu. U Lapovu su ušli i prvi putnici, koji su uglavnom putovali do Kragujevca, i tu je kondukter naplatio i prvu kartu, a cena na toj relaciji je 128 dinara, dosta jeftinije nego za autobus. Putnici su ulazili i na ostalim usputnim stanicama, i svi su uglavnom izašli u Kragujevcu, u koji je voz stigao u 12.15, posle tri sata i 45 minuta vožnje, a gde se ponovo napunio putnicima koji idu za Kraljevo. U železničku stanicu u Kraljevu, gde mu je priređen doček, voz je stigao u 14.25, i tu je napravljeno 25 minuta pauze, zamenile su se i posade – mašinovođa, kondukteri i vozovođa, kao i policijska pratnja.

Od Kraljeva do Raške voz, koji se poprilično napunio putnicima, ukupno je, kako su kondukteri rekli, bilo 50 putnika sa kupljenom kartom.

Među novinarima, funkcionerima i drugim zaposlenim u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, kao i predstavnicima železnice, od početka puta odvijala se polemika da li će voz biti pušten da pređe na Kosovo. Većina zaposlenih u državnim službama bili su optimisti, i onim novinarima koji su „tipovali“ da od prelaska nema ništa, predbacivali da su defetisti i da sve vide negativno.

Po dolasku u Rašku, oko 16.30 časova, u voz ulazi kulturno umetničko društvo iz Leposavića, igra i peva, a zahvaljujući društvenim mrežama, to izaziva popriličnu pažnju javnosti, isto kao i vizit karta Vacića, objavljena nekoliko sati ranije, na kojoj stoji da je savetnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Dok je voz stajao u Raški, u nekim medijima se pojavila vest da je pruga minirana, kao i snimak nečega što su navodno bile mine, i to je bio jasan znak da od prelaska na Kosovo nema ništa.

Najnezahvalniji zadatak u tom trenutku imao je Kozarev, koji je morao da novinarima objasni zašto se ne ide dalje, koji je razlog, i ko je doneo odluku. Moleći da se ne uključuju kamere, on je objašnjavao da je voz stao zato što „postoje bezbednosne pretnje i smetnje“ na deonici od Jarinja (prvo mesto sa kosovske strane) do Kosovske Mitrovice, pominjao „mine, tromblone, bacače raznih kalibara…“.

Na uporna insistiranja novinara da da zvaničnu izjavu i pojavi se pred kamerama, Kozarev je, posle telefonskih konsultacija sa nekim, ipak pristao, ali nije hteo da precizira o kojim „bezbednosnim smetnjama“ je reč, tvrdeći da će to sve u 18.30 reći premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare. Premijerovu konferenciju novinari i Kozarev su odgledali zajedno, u zgradi železničke stanice Raška, i onda je glavna „zvezda“ postao mašinovođa Jelenko Stevanović, jer je Vučić rekao da voz ne ide dalje zbog toga što su dobijene informacije da kosovska policija želi da uhapsi mašinovođu. I sam Stevanović je bio u čudu, otkud njega da uhapse kad je toliko puta odvezao voz u Kosovsku Mitrovicu, poslednji put pre četiri dana. On, naravno, nije smeo da govori za medije dok ne dobije dozvolu nadležnih iz Srbija voza, a znajući da je to procedura koja može da potraje, neko od novinara se setio i pozvao direktora Medija centra Železnica Srbije Nenada Stanisavljevića, pa je saglasnost stigla u rekordnom roku. Mašinovođa je dao izjavu, novinari se, pošto je temperatura ispod nule, vratili u kompoziciju, poslali izveštaje i čekali polazak za Beograd, koji je bio u 19.40 sati. Putnici koji su hteli u Mitrovicu, prethodno su prebačeni u autobuse i otišli su, a putnika prema Beogradu nije bilo, osim onog koji je i krenuo ujutro, novinarskih ekipa i službenih lica…

Na glavnoj stanici, gde voz stiže u četiri sata posle ponoći, za razliku od pompe pri odlasku, voz nije dočekao niko od zvaničnika… nekoliko železničara i dežurnih policajaca i par ljudi koji su došli da prevezu novinare.