Ponoš: Ideje o razgraničenju kao smokvin list

Razgraničenje je dosta nejasna ideja koju je Vučić lansirao. Bojim se da ona čak ne znači ni podelu, ukazao je Ponoš, u okviru serijala razgovora Kosinus. Prema njegovom mišljenju, rešenje za kosovski problem je sporazum Beograda i Prištine, ali samo onaj do koga se polako stiže.

Da bi rešenje bilo održivo, mora da bude polagano, strpljivo i neopterećeno nasleđem onih koji učestvuju u tome i njihovim ličnim ambicijama, rekao je Ponoš novinaru Davoru Lukaču. Kompromis je jedina stvar koja može da izdrži test vremena, smatra Ponoš, ali je do njega teško stići, „uzeće mnogo napora“.

On je objasnio da je to nešto čemu treba težiti, ali ne i „brzati“. Upitan da li je za međunarodnu konferenciju o Kosovu ili direktan dogovor dve strane, Ponoš je odgovorio da se međunarodna konferencija obično dešava onda kada je dijalog doneo rezultat koji može da se verifikuje. Ili kad je dijalog propao, pa se onda ide na konferenciju. Nama, zapravo, nije jasno šta se događa s dijalogom, jer se dešava u mraku. Onda nije ni jasno kuda bi to vodilo i da li će se ikad stići do međunarodne konferencije ili nečeg takvog, rekao je Ponoš.

On je ukazao da bi, kakvo god rešenje da se postigne, ono moralo biti verifikovano u Savetu bezbednosti UN. Ponoš je apsolutno protiv članstva Kosova u UN i konstatuje da je to pitanje „preparno potegnuto“. Opet je to Vučićeva karta u ovoj igri.

To bi potpuno narušilo ono što mi treba da postignemo u ovom pregovorima, ukazao je Ponoš. Za referendum o Kosovu koji bi trebalo da se održi u Srbiji Ponoš je ocenio da bi bio besmislen „dok Vučić broji glasove“.

Na pitanje o ličnom stavu o Kosovu, Ponoš je odgovorio da je za njega to više od teritorije, jer se radi o pitanju nacionalnog identiteta. Sad je pitanje da li smo mi spremni da uložimo mnogo za nešto što je više od jedne generacije. Postoje nacije koje su spremne da ulože u Gilbratar, Folklande. I mi treba da uložimo u Kosovo, zaključio je Ponoš.