Ponoš: Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost sazvana samo „za slikanje“

Ova sednica služi samo za slikanje, konstatovao je Ponoš u emisji „Pravi ugao“ Radiotelevizije Vojvodine, i istakao da je sadašnja vlast u Srbiji, potpisanim sporazumom sa Kosovom, dovela do toga da Srbi mogu da glasaju u Čikagu, Vašingtonu, Milanu ili Banjaluci, a ne mogu na teritoriji svoje zemlje.

Ponoš je poručio da on kao predsednik nikad ne bi stavio svoj potpisa na priznanje nezavisnosti Kosova.

Za sve je kriva vlast u Beogradu, koja je „ispala magarac“, pa je tako ispregovarala.

Što se on (Vučić) nije dogovorio sa svojim pajtosima u Prištini?

Za njih je Kosovo stvar kampanje, a za mene dubokog identiteta. Ceo moj zavičaj i dinarski pojas odrastao je na tom kosovskom mitu.

To je deo našeg identiteta, od Kosova do manastira Krupa i Dragović ( u Dalmaciji).

To je deo odrastanja svakog od nas, objasnio je Ponoš. On je poručio da Kosovo nijedna politička generacija ne može da „alali“, i nekom ga da celo ili pola, jer „nije im to ćaća ostavio“.

O Kosovu nema razgovora o nezavisnosti, ali ima razgovora o onom što život traži, da Albanci putuju preko Srbije u Cirih ili da se leče u Beogradu, jer nemaju para za lečenje u Švajcarskoj, precizirao je on.

Komentarišući razgovore predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima kosovskih Srba, Ponoš je ukazao da su to predstavnici njegove stranke,“filijala SNS“.

On je naglasio da se zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ali je protiv toga da se ispuni nalog „moraš danas, sve i odmah“.

Ponoš je ocenio da je EU podržala Vučićevu vlast, koja je nije vodila prema Uniji, nego ka Centralnoj Aziji, i da su zato građani Srbije digli ruke od evriontegracija.

Ponoš je ocenio kako je priča predstavnika vlasti i režimskih medija da je on zagovornik ulaska u NATO bila očekivana, jer su to počeli još radikali u vreme dok je Vučić bio njihov generalni sekretar.

Ponovio je da je protivnik članstva u Alijansi, ali je za saradnju s NATO. Udvorištvo koje ovaj režim pokazuje prema onima koji su nas bombardovali – dočekuje ih sa hlebom i solju.

Zar mi treba da trčimo za time da šaljemo vojnike da ginu negde – a to znači članstvo u NATO. Ne treba. Dosta smo ratova imali, rekao je Ponoš.

On je ponovio da je, iako je devedesetih godina bio protivnik Slobodana Miloševića i to javno iskazivao, kao i neki drugi oficiri učešćem u uličnim protestima, 1999. godine branio svoju zemlju od NATO agresije i „samo radio svoj posao“.

Za sadašnju vlast koja zaziva militarizaciju društva rekao je da su to ljudi koji su spremni da zemlju uvedu u ratnu dramu i rizik, samo da bi opstali na vlasti, a naglaio da su vojnici poslednji koji su za rat.