Politički analitičar Dušan Janjić izjavio je za Danas da će cilj beogradske posete Roberta Kupera, posrednika EU u dijalogu između Beograda i Prištine, da srpskim zvaničnicima ponudi „privremeni prekid razgovora u Briselu“.

– To je formulacija međunarodne zajednice za ponudu koja bi Beogradu omogućila častan izlazak iz krize nastale posle dogovora o kosovskom carinskom pečatu. Za Evropsku komisiju tu nema problema. Ona smatra da je prihvatanjem pečata prihvaćen i carinski režim, koji od 2008. postoji na svim ostalim prelazima na KiM – objašnjava Janjić.

On smatra da za Beograd „dolaze teški dani“, bilo da prihvati ili odbije Kuperovu ponudu, imajući u vidu stanje na terenu. Janjić napominje da srpske barikade na severu KiM nisu tema za posrednika EU – o „njihovom rušenju juče i danas odlučuje NATO na dvodnevnom sastanku u Briselu“.

Robert Kuper treba da doputuje u Beograd danas kasno po podne, za kada je predviđen i njegov susret s Ivicom Dačićem, ministrom unutrašnjih poslova Srbije. Posrednik EU u petak bi trebalo da razgovara s ministrom za KiM Goranom Bogdanovićem i šefom tima Vlade Srbije za dijalog s Prištinom Borislavom Stefanovićem. U ponedeljak ga očekuju u Prištini.

Stefanović kaže da je Kuperov dolazak „zapravo nastavak razgovora s Briselom, čija je svrha pronalaženje rešenja za administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, ali i za nastavak dijaloga s Prištinom“, prenose agencije. On je najavio da će Kuperu predložiti nekoliko načina za rešavanje krize na severu KiM, ali nije govorio o detaljima. Glavni beogradski pregovarač tvrdi da EU „ne žele da iritira Prištinu, koja bi mogla da se jako uznemiri ako Brisel sada javno kaže da s Beogradom razgovara o situaciji na severu“, mada „i Priština vrlo dobro zna da će se i te kako o tome razgovarati“.

Pred Kuperovu posetu Beogradu, oglasio se i Stejt department saopštenjem da su „SAD zabrinute zbog situacije na severu Kosova i smatraju da je u interesu i Beograda i Prištine da nastave dijalog“.

Povodom pisanja prištinskih medija da najviši kosovski zvaničnici podržavaju politički dijalog Beograda i Prištine, posle Kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage, juče se oglasio i kosovski premijer Hašim Tači koji je, prema pisanju Ekspresa, „izmenio raniji iskaz o političkim razgovorima sa Srbijom“, objašnjavajući da je „loše interpretirana njegova izjava o spremnosti Prištine da nastavi tehnički dijalog“.

Dušan Janjić procenjuje da su beogradske priče o međunarodnoj konferenciji o severu KiM „besmislica kojom pojedini srpski zvaničnici omamljuju i sebe i narod“. On podseća da su se „planom Martija Ahtisarija završili pregovori o statusu“, a da bi nova konferencija značila razgovore o priznavanju ili nepriznavanju KiM, što je potrebno samo zvaničnom Beogradu za domaću upotrebu.

Na severu KiM juče je bilo mirno. Skupština opštine severna Kosovka Mitrovca pozvala je Srbe da ostanu na barikadama i da se „izbore da sever KiM ostane deo Srbije“. Odbornici ove opštine osudili su oružani napad američkih pripadnika Kfora na nenaoružane Srbe protekle nedelje na Jarinju i zatražili nezavisnu istragu u okviru SB UN o ovom incidentu.

Crkvena kancelarija za KiM u Pećkoj patrijaršiji

Srpska pravoslavna crkva obnovila je rad Kancelarije odbora za KiM Svetog arhijerejskog sabora. Na čelu Kancelarije, čije će sedište od sada biti u Pećkoj Patrijaršiji, biće vikar patrijarhov episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk), koji je imenovan i za sekretara Odbora, odlučeno je na zajedničkoj sednici Svetog arhijerejskog sinoda i Saborskog odbora za KiM sredinom septembra, saopštila je juče Informativna služba SPC.

Zadatak Kancelarije biće „organizacija i dokumentovanje rada Saborskog odbora za KiM, kao i stvaranje arhiva, biblioteke i dokumentovanje događaja vezanih za KiM“. Kako je Danasu objašnjeno u sedištu SPC, episkop raško-prizrenski Teodosije ostaje na mestu potpredsednika Saborskog odbora za KiM, kome predsedava patrijarh srpski Irinej.

U SPC tvrde da se ovim odlukama Crkva odazvala „glasu vernog naroda, koji je u više navrata, u pisanoj formi i usmeno, molio i predlagao da Pećka patrijaršija preuzme neku od centralnih crkvenih funkcija i pokaže se kao živo središte SPC“.

Poslednje dve decenije bilo je više zahteva Srba sa KiM da se sedište patrijarha srpskog i SPC vrate u Pećku patrijaršiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari