Popov: Ističe vreme ležernosti

Kao sagovornik FoNeta u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, Popov je saglasan sa procenom Radija Dojče vele da „polako ističe vreme ležernog pozivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na prijateljstvo sa Berlinom i da će njegova vlast morati da pređe sa reči na dela“.

„Mislim da je procena tačna i da se to već vidi na kosovskom pitanju i insistiranju da se ta priča privodi kraju. Ni članice Unije, ni Brisel, neće više tolerisati razvlačenje“, ukazao je Popov.

Prema jegovim rečima, „zato je dat rok od godinu i po, do dve, da se dođe do pravno obavezujućeg sporazuma i da se stavi tačka na ovaj problem“.

Komentarišući dosadašnje poteze vlasti u Beogradu i Prištini, on je primere, poput suzavca u parlamentu Kosova, razvlačenja izbora i „šareni voz“, označio kao pokušaje obe vlade da „odlože rešenja, jer znaju da im posle toga ističe rok trajanja“.

„Trebalo bi naravno sačekati razvoj dogadjaja unutar Nemačke, ali i unutar EU, jer važno je i pitanje konsolidacija same Unije“, ocenio je Popov, uz prognozu da će, kada je reč o odnosima sa vladom u Beogradu, ubuduće biti „više upozorenja da se radi na ispunjavanju evropske agende“.

Na pitanje da li je to dobra ili loša vest za građane Srbije, Popov odgovara da je dobra vest to što u fokusu neće biti samo Kosovo, jer će se u većoj meri insistirati na korpusu ljudskih i građanskih prava i sloboda, delovanja institucija i medijskih sloboda.

„E sad, u kontekstu ovoga, ostaje pitanje u kojem će pravcu ići unutrašnja politika. A to je krajnje neizvesno, jer kada se jednom naša vladajuća garnitura nađe pred zidom, i u situaciji ‘ili-ili’, teško je proceniti dalji tok stvari“, rekao je Popov.

Upitan da objasni tu „ili-ili“ situaciju, on je jasan u odgovoru da će „vlada u Beogradu brzo biti prinuđena da rešava Kosovo i da je jedina nepoznanica koji će modus za rešenje naći, ali da je upravo to i funkcija najavljenog insitucionalizovanog dijaloga“.

Popov smatra da Vučić želi da podeli odgovornost i da određene društvene snage uključi u dijalog, jer ne želi da bude označen kao „drugi Vuk Branković“.

„Sada je prelomna tačka, i taj na kome bude odluka da Kosovo izuzme iz sastava Srbije, može u istorijskom smislu da bude obeležen kao ‘Branković’, što Vučić nikako ne želi“, predočio je Popov.

Najveći otpor će imati u Crkvi, rekao je Popov, ali može da „očekuje podršku onih delova društva koji su se ranije zalagali za rešenje tog pitanja i priključenje EU“.

Na pitanje kako tumači stav Vučića izrečen nedavno u intervjuu Radio televiziji Srbije (RTS) da „Kosovo neće biti član Ujedinjenih nacija (UN), osim ako Srbija bude nečim zadovoljna, ali neće time što joj govore da prizna nezavisnost“, Popov je odgovorio da taj stav vidi u kontekstu „unutrašnjeg dijaloga“.

„Vučić mora naći model oko Kosova, kojim će biti zadovoljna EU, a da istovremeno ne pređe crtu zbog velikog političkog rizika po sebe“, objasnio je Popov.

Tumačeći deo Vučićeve izjave „osim ako ne bude nečim zadovoljna“, Popov misli da se to odnosi na mogućnost da „Srbija izdejstvuje bolji status za Zajednicu srpskih opština (ZSO) ili možda neku direktniju vezu Severa Kosova sa Srbijom, možda i neki model ‘dvojne uprave'“.

„Mora se naći rešenje koje će biti „ni riba, ni devojka“, jer jedino tako vlast ima alibi da je nešto ipak spaseno“, smatra Popov i ukazuje da „izbacivavnje Kosova iz preambule Ustava nalaže referendum, koji, sva je prilika, ne bi bio uspešan“.

Prema njegovoj oceni, još jedan model eventualnog prihvatanja pravno obavezujućeg sporazuma je kroz „parlament Srbije, koji bi mogao dvotrećinskom većinom da usvoji neku vrstu skupštinske deklaracije, čime bi se implicitno, bez promene Ustava, prihvatio taj sporazum“.

Odgovarajući na pitanje o porukama koje stižu iz EU o stvaranju pretpostavki za prijem Srbije i Crne Gore u EU do 2025.godine, Popov napominje da je i iz tih razloga „Kosovo urgentno pitanje, te da se ne može zbog njega više gledati kroz prste našoj zemlji na polju spoljnje politike, vladavine prava i slobode medija“.

On misli da „EU neće primiti Srbiju na način na koji su primljene Rumunija i Bugarska, sa neizgrađenim insitucijama“, što znači da „Srbija mora da se iznutra uljudi i postane kompatibilna sa EU, da bi mogla da uđe u članstvo“.

Osvrćući se na podrške EU i država članica evropskom putu Srbije, Popov ističe da su one upućene građanima, jer u „Briselu postoji svest da podrška EU opada kako vreme odmiče, jer se, uprkos otvaranju poglavlja, situacija na unutrašnjem planu pogoršava“, pa se građani pitaju „čemu težimo, ako EU podržava ovo što nam se dešava iznutra?“

Upitan o uticaju Rusije, Popov je najpre podsetio da je „mala zemlja poput Crne Gore uspela da se odupre ruskom uticaju, iako je Rusija faktički mnogo više bila prisutna tamo, nego u Srbiji“.

„Ovde se igra dvostruka igra i ide sa varijantom alternative. Ako stvari pođu nepovoljno sa EU da imamo rezervnu rusku kartu. Ali i ta priča se bliži kraju, jer nas uskoro čeka opredeljivanje za ovaj ili onaj pravac“, poručio je Popov.

Na pitanje šta misli kako će vlast reagovati na pojačani pritisak da više radi na vladavini prava i slobodama i pravima građana, Popov konstatuje da je ovde ključni problem „što se sa urušavanjem institucija i ljudskih prava otišlo predaleko“.

„Kao što je Hrvatskoj teško da se, posle Karamarka, povrati od nacionalizma, i kod nas je potrebna velika akrobacija da se insitucije konsoliduju, vrate pod kontrolu parlamenta, društva i građana, kao i da se srede medijska situacija, odnos prema opoziciji i kritičarima vlasti“, precizirao je Popov.

On anticipira dva scenarija, „jedan je da Vučić koristi autoritet i kontrolu koju ima da se polako povlači i prihvata zahteve Brisela, što je teže ostvarivo, a drugi je da se nađe izlaz kroz, na primer, referendum o Kosovu, što bi bio njegov odgovor na zahteve Evrope koje ne može da ispuni i traženje nekog drugog puta“.

Na pitanje koji je scenario realniji, Popov je uočio da je „mnogo karata na stolu i da ne zavisi sve od Srbije, već da mnoge stvari zavise i od globalnog razvoja događaja“.

Prema njegovoj oceni, „situacija u svetu u velikoj meri podseća na onu pred Veliki rat 1914.godine i to nikako nije dobro“.

Pre godinu dana, podsetio je Popov, „imajući u vidu brojne krize širom planete, papa Franja je rekao da Treći svetski rat već traje, samo nije koncentrisan na jednom mestu“.

Zato dalji pravac Srbije „ne zavisi samo od unutrašnjih i evropskih okolnosti, već i od kretanja na globalnom planu“, zaključio je Popov.