Koje su poruke samita “Otvoreni Balkan”: Zamena za EU ili karta za “brzi voz” ka Evropi, ključna sutrašnja poseta Olafa Šolca Srbiji

Ovako Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje poruke poslate sa dvodnevnog samita na Ohridu.

„Zazor u državama regiona prema Otvorenom Balkanu i dalje postoji, i on je u nekoj meri i opravdan. Srbija je ta koja mora da popravi odnose sa susedima da bi saradnja u okviru inicijative Otvoreni Balkan zažvela“, zaključuje on.

Prvi put je na samitu učestvovao i Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, koji je poručio da incijativa regionalnog ekonomskog povezivanja, kakva je Otvoreni Balkan, može doneti više mogućnosti za ubrzanje puta regiona ka EU.

Ipak, Varhelji nije rekao kako ova incijativa korespondira za sličnom u okviru Berlinskog procesa – incijtivom za zajedničko regionalno tržište, primećuje Popov.

„Varhelji je, ne prvi put, pokazao malo veću naklonost prema Srbiji i to je od njega očekivano. Ali je bilo očekivano i da kaže kako ove dve incijative mogu da budu komplementarne, zašto sada imamo ta dva paralelna procesa, jer je to ono što najviše zbunjuje i odbija zemlje za koje se očekuje da uđu u OB“, objasnio je Popov.

Sa druge strane, specijalni izaslanik SAD za Zapdni Balkan Gabrijel Eskobar, koji od početka prati i podržava incijativu, rekao je da je potrebna integracija Zapadnog Balkana u „što širu evropsku strukturu“.

„To je neka vrsta sinhronizacije te dve stvari, da bi se otklonili strahovi od toga što inicijativu nose dve države koje imaju autoritarnu vlast i veliko-državne projekte kao što je „Velika Albanija“ i „Srpski svet“, naglašava Popov.

On dodaje da je zato Eskobar naglasio da nije reč o političkom nego privrednom projektu.

Popov kaže da će moći jasnije da se sagleda kako korespondiraju evrointegracije sa Otvorenim Balkanom, odnosno da li je opravdana bojazan nekih da je OB „zamena“ za EU, za par dana kada u Srbiju dođe nemački kancelar Olaf Šolc.

„Sada je bitno da vidimo da li će Šolc pomenuti oživljavanje Berlinskog procesa i zajedničkog regionalnog tržišta kako bi Otvoreni Balkan bio kompatibilan sa EU“, naveo je Popov.

Što se tiče napretka u „širenju“ OB, odnosno mogućnosti za priključenje drugih država – prvenstveno Crne Gore i Bosne i Hercegovine čiji su predstavnici na samitu po prvi put poslali jasnije poruke spremnosti za saradnju, Popov smatra da je sve to i dalje na „dugom štapu“.

„Abazović je stao na pola puta zato što sa jedne strane trpi pritisak Amerike da Crna Gora uđe u OB, a sa druge strane ima snažan otpor unutaršnjih političkih strukutra od kojih zavisi njegova vlast, kao što su poslanici DPS-a u parlamentu ili ministar spoljnih poslova u njegovoj Vladi Zdravko Krivokapić“, naveo je Popov.

On primećuje da bi zbog toga, Crna Gora mogla da ulaže ulazak u OB, na isti način na koji sada Srbija odlaže uvođenje sankcija Rusiji.

Abazovića je pokušao da „pogura“ albanski premijer Edi Rama, kada je rekao da je Crna Gora spremna da se priključi, što je crnogorski premijer odmah demantovao ističući da je došao samo da razgovara i da nikakva odluka još nije doneta.

Abazović je morao ovako da demantuje „zbog sopstvene javnosti“, smatra Popov, dok je Rama napravio gaf sličan onome koji pre neki dan imao Lavrov dajući podršku Rusije Otvorenom Balkanu, a u „politici nema slučajnih gafova“, primećuje Popov.

Zoran Tegeltija, predsedavajući Saveta ministara BiH, koji je „Dodikov čovek“, kako ukazuje Popov, doneo je očekivane, ali ne i ostvarive poruke da BiH želi da učestvuje u regionalnoj saradnji.

„ U okviru Predsedništva BiH će uvek biti dva glasa protiv – bošnjački i hrvatski, jer kod njih postoji otpor od tih veliko-državnih projekata, posebno ideje „srpskog sveta“, koji je u dobroj meri i opravdan“, naveo je Popov.