Popović imun na istragu u slučaju „Minel“

Tužilaštvo već gotovo sedam godina odugovlači sa otvaranjem istrage u ovom predmetu, uprkos insistiranju Agencije za borbe protiv korupcije, piše KRIK.

U kafiću u Beogradu, novinarka KRIK-a sastala se sa Stevanom Stojkovićem koji je predvodio sindikat u fabrici „Minel Transformatori“, kako bi se raspitala o propasti ove firme.

Stojković se kao vođa sindikata borio protiv čoveka koji je privatizovao ovu fabriku, a zatim je doveo u bankrot – usled čega je bez posla ostalo više od 300 ljudi. On danas, iako u penziji, ne želi da o tome razgovara sa novinarima.

Glavni razlog je strah, jer je čovek koji je kupio i uništio firmu, danas još moćniji. U pitanju je Nenad Popović, ministar u Vladi Srbije, zadužen za inovacije.

Iako se Stojković plaši da javno govori, dokumenta koja su sakupili novinari KRIK-a i OCCRP-ja ipak mogu da ispričaju njegovu priču.

Šef sindikata je još 2012. podneo krivičnu prijavu protiv Popovića, optužujući ga za zloupotrebe u privatizaciji. Tužilaštva, međutim, do danas nisu pokrenula istragu i gotovo sedam godina prebacuju odgovornost na policiju, tvrdeći da im nisu obezbedili dovoljno dokaza.

Dokumenta do kojih su došli novinari KRIK-a i OCCRP-ja pokazuju na koje je sve načine Popović prekršio ugovor o privatizaciji glavnog domaćeg proizvođača električnih transformatora – firme „Minel Transformatori“.

Iako se ugovorom obavezao da investira sedam miliona evra u proizvodnju, Popović to nije učinio, već je firmu zadužio. Nije uplaćivao ni doprinose radnicima, niti isplaćivao dividende malim akcionarima.

Dok su „Minel Transformatori“ tonuli ka bankrotu, kompanije koje su vlasnički povezane sa Popovićem sklapale su poslove sa ovom fabrikom, pokazuju dokumenta. Popović je zatim, kada su računi kompanije blokirani usled nagomilanog duga, izašao iz vlasništva.

Stečaj je u toku i nije poznato šta će od dugova biti vraćeno.

Agencija za borbu protiv korupcije godinama je vršila pritisak na tužilaštva da ispitaju ovaj slučaj, ali bez uspeha, otkrivaju dokumenta.

„U predstavci podnetoj (od strane radnika) ukazuje se na mnoge nezakonitosti i zloupotrebe prilikom sprovođenje postupka privatizacije ’Minel Transformatora’ iz Ripnja… Preduzeće je uništeno, a dugovi nastali u periodu od 2009. do 2012, kada je većinski vlasnik bio Nenad Popović“, piše u jednom od dopisa koji je Agencija poslala tužilštvu.

Stručnjaci sa kojima su novinari razgovarali nisu iznenađeni takvom situacijom jer tužilaštvo u Srbiji, kako kažu, nije nezavisno.

„Dok god je neko kod nas na vlasti, ne može da odgovara. Jednostavno, to je tako“, rekao je za KRIK Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije – savetodavnog tela Vlade.

„Rad tužilaštva je skandalozan“, ocenjuje ekspert za privatizacije Ivan Zlatić, nakon što je analizirao dokumenta koja su novinari prikupili. „Ovo je karakteristična situacija zarobljene države. Uticajni ljudi mogu da ostvaruju svoje interese i ne postoji institucionalan način da se oni zaustave.“

Popović nije pristao na intervju sa novinarima KRIK-a i OCCRP-ja. Njegov šef kabineta rekao je da zbog brojnih obaveza Popović nema vremena. On nije želeo da razgovara sa novinarima KRIK-a ni ranije, kada su istraživali njegove ofšor poslove, ali ih je nakon objavljivanja priče tužio čak četiri puta.

Kad je Popović kupovao „Minel Transformatore“, međutim, nije izgledalo da će se privatizacija ovako završiti. Davao je velika obećanja i predstavljao se kao neko ko će da spasi firmu.

Prekršena obećanja

„Mogu značajno da doprinesem budućem razvoju ove kompanije“, napisao je Popović u pismu koje je u januaru 2006. godine poslao Agenciji za privatizaciju urgirajući da što pre proda „Minel Transformatore“.

Ova kompanija uspešno je poslovala i proizvodila transformatore za električnu energiju gotovo 40 godina. Locirani na rubu Beograda u naselju Ripanj, „Minel Transformatori“ bili su glavni u ovom poslu na Balkanu i imali su lojalne kupce u Evropi, Africi i na Bliskom istoku. Uspevali su da održe proizvodnju čak i tokom ratova koji su pratili raspad Jugoslavije.

Popović, koji je pre toga kupio pet kompanija nastalih iz „Minel Koncerna“, želeo je da privatizuje i „Minel Transformatore“.

Na tenderu koji je održan sredinom 2008, Popović je ponudio najviše novca i kupio kompaniju za 17 miliona evra. U naziv firme dodao je „ABS“ – simbol njegove biznis grupe – i napravio komplikovanu strukturu vlasništva koja je uključivala nekoliko ofšor kompanija sa Kipra. U trenutku privatizacije, Popović je bio narodni poslanik.

Iako je njegovo pismo upućeno Agenciji za privatizaciju dosta obećavalo, odmah nakon kupovine stvari su krenule u lošem smeru.

Prvi znaci nevolje pojavili su ubrzo pošto je Popović potpisao ugovor sa Agencijom za privatizaciju u oktobru 2008. Novac za kupovinu firme nije uplatio na vreme, ali mu je Agencija dozvolila da to uradi sa dva meseca zakašnjenja.

Ovo je zabrinulo radnike fabrike koji su već sumnjali u Popovićeve namere. Njihov sindikat poslao je nekoliko pisama Agenciji za privatizaciju u kojima je naveo da je jedna od Popovićevih kompanija ranije dugovala novac „Minel Transformatorima“. U pismu je istaknuto da su „Minel Transformatori“ 2008. godinu završili sa profitom, ali da postoji bojazan da sa lošim vlasnikom ova firma može lako da od „uspešne kompanije postane problem za društvo“.

Ispostavilo se da su radnici opravdano bili zabrinuti.

Tokom narednih godina Popović je prekršio ugovor o privatizaciji na više načina, kako pokazuje istraživanje KRIK-a. Nije održao zahtevani nivo proizvodnje transformatora, niti je investirao sedam miliona evra u kompaniju, što je po ugovoru bio obavezan da uradi. Osim toga, nije plaćao penziono i zdravstveno osiguranje radnicima, niti isplaćivao dividende malim akcionarima.

Agencija za privatizaciju morala je da raskine ugovor sa Popovićem čim je otkrila kršenje ugovora, kaže ekspert za privatizacije Ivan Zlatić pošto je analizirao dokumenta koja su iz ove institucije prikupili novinari KRIK-a/OCCRP-ja.

„Agencija je potpuno podbacila u smislu da reaguje blagovremeno kako bi ispunila svoje ciljeve, a to je da unapredi privredu kroz privatizaciju“, rekao je Zlatić.

Finansijski izveštaji „Minel Transformatora“ pokazuju da je to što Popović nije investirao u novu opremu dovelo do rasta troškova proizvodnje i, usled toga, do sve gore finansijske situacije.

Dok je Popović kršio ugovor i obećanja data državi, firma je išla ka stečaju.

Urušavanje sistema

U godini kada je Popović kupio „Minel Transformatore“, firma je ostvarila prihod veći od 10 miliona evra i poslovala je u plusu, piše u finansijskom izveštaju.

Posle četiri godine, na kraju 2012, prihodi kompanije višestruko su se smanjili – opali su na 170.000 evra i poslovala je sa gubitkom od oko osam miliona evra.

Nakon Popovićevog upravljanja dug „Minel Transformatora“ dostigao je gotovo 13 miliona evra. Firma je dugovala bankama, drugim firmama, državnom Fondu za razvoj, ali i za neplaćene poreze i račune za struju.

Popović je kupovinom „Minel Transformatora“ nasledio već ugovorene poslove, ali nije uspeo da ih ispuni, tvrde radnici.

U isto vreme „Minel Transformatori“ imali su poslove sa dve kompanije u vlasništvu ofšor firmi sa Kipra koje su povezane sa Popovićem. Finansijski izveštaj ne otkriva kakvi su to poslovi bili, ali pokazuje da je novac išao iz „Minel Transformatora“ ka tim kompanijama – iako su se finansijski problemi u „Minel Tranformatorima“ gomilali.

Sve je ukazivalo da firma tone u stečaj. Tada je Popović odlučio da je napusti.U junu 2012. svoje vlasništvo u kiparskoj firmi, koja je bila krajnji vlasnik „Minel Transformatora“, prebacio je na drugu kiparsku kompaniju. Nekoliko nedelja kasnije, otišla je u ruke slovačke kompanije „International BEZGroup“. Nije poznato za koju sumu je Popović prodao „Minel Transformatore“.

Kompanija „BEZ“, međutim, nije dugo bila vlasnik. Samo nekoliko meseci kasnije, Agencija je raskinula privatizacioni ugovor i firmu vratila u državno vlasništvo.

Predstavnici „BEZ“-a nisu želeli da sa novinarima KRIK/OCCRP-ja govore o ovom poslu i vezama sa Popovićem.

Godine prolaze, istrage nema

Dok je Popović bio vlasnik, sindikat radnika „Minel Transformatori“ poslao je desetine pisama različitim institucijama upozoravajući ih da on uništava firmu.

Tokom 2012. radnici su podneli i krivičnu prijavu Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu koje je nadležno za deo grada u kom se nalaze „Transformatori“.

Jedina institucija koja je pokazala interesovanje da se bavi ovim slučajem bila je Agencija za borbu protiv korupcije kojoj su radnici 2014. poslali dopis – u kome su optužili Popovića za zloupotrebe u privatizaciji.

Agencija, koju je tada vodila direktorka Tatjana Babić, ubrzo se obratila tužilaštvu. Navela je da radnici u dopisu ukazuju na „mnoge nezakonitosti i zloupotrebe prilikom sprovođenja postupka privatizacije ’Minel Transformatora’ i da je preduzeće uništeno tako što je iz njega izvlačen novac… Preduzeće je uništeno, a dugovi su nastali u periodu od 5.5.2009. do 1.6.2012. godine, kada je većinski vlasnik bio Nenad Popović“.

Uprkos tome, tužilaštvo nije otvorilo istragu.

Ni višegodišnje insistiranje Agencije za borbu protiv korupcije koja je tužilaštvu poslala više od deset dopisa nije uticalo da istraga bude pokrenuta. Agenciji je iz tužilaštva uvek stizao isti odgovor – kriva je policija.

„Proveravamo da li su opravdani navodi iz krivične prijave i čekamo od policije sve potrebne informacije“, jedan je od odgovora tužioca.

Sumnjajući u rad Drugog osnovnog tužilaštva, Tatjana Babić se 2015. obratila Višem tužilaštvu u Beogradu tražeći pomoć.

Iz Višeg tužilaštva odgovora nije bilo gotovo godinu dana. Kada je u novembru 2016. napokon stigao, bio je isti kao i oni koje je Agenciji dostavljalo Drugo osnovno tužilaštvo – policija nije obezbedila dovoljno dokaza.

Babić je kasnije napustila mesto direktorke Agencije, a naredna tri direktora nastavila su pritisak na tužilaštvo, takođe bezuspešno. Aktuelni direktor Dragan Sikimić poslednji put je od tužilaštva tražio informacije o slučaju u junu prošle godine, međutim, odgovor još nije dobio.

Slučaj je, zatim, „prešao u druge ruke“.

Nakon što je u martu prošle godine osnovan specijalan tim tužilaca za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu, predmet je dodeljen njima.

Ni rad ovih stručnjaka za korupciju, međutim, još nije dao rezultate.

Novinarima KRIK/OCCRP-ja rečeno je samo da je predmet i dalje u predistražnoj fazi. Sa druge strane, policija tvrdi da su tužilaštvu poslali sve što su imali.

To je ostavilo oko 300 radnika bez posla.

Privatna firma „Comel“ je zatim zaposlila više od 100 bivših radnika „Minel Transformatora“ i sada u fabrici ove firme proizvodi transformatore.

U međuvremenu, Popovićeva moć i uticaj u Srbiji su porasli.

Krajem juna 2017. postavljen je na mesto ministra bez portfelja u Vladi iako slučaj „Minel Transformatora“ nije rešen.

Popovićev dolazak na mesto ministra nije potpuno jasan budući da su njegovi politički stavovi u supotnosti sa zvaničnim stavovima Vlade Srbije. Iako je Vlada zvanično proevopska, Popović je proruski evroskeptik koji javno iznosi homofobične stavove. Kada su KRIK i OCCRP ranije u sklopu međunarodnog projekta „Rajski papiri“ objavili priču o njegovim poslovima u ofšor zonama, otkrili da plaća poreze u Švajcarskoj i da je njegovo bogatstvo procenjeno na 100 miliona dolara, Popović je tužio KRIK četiri puta.

Njegova reputacija i moć čak i danas utiču na bivše radnike „Minel Transformatora“. U to su se uverili novinari KRIK/OCCRP-ja.

Tako i bivši predsednik sindikata Stevan Stojković nije želeo da razgovara o privatizaciji „Minel Transformatora“.

„Previše je opasno pričati o ovoj temi“, rekao je Stojković. „Ostavio sam taj deo života iza sebe.“