Popović: Odlučnost naroda može pobediti i najjaču silu, ideja je da se ovo više nikada ne ponavlja

Kad se uključite u ovakve inicijative, podrazumevate i negativne reakcije. Ali, moj optimizam je bio toliki da sam mislio da ćemo, kao ProGlas, imati podršku najviše pedesetak, šezdesetak hiljada potpisnika. Ali, sada vidim da sam se najmanje četiri puta ogrešio – tri puta što se tiče potpisa, a četiri što se tiče podrške na prethodnih 18 tribina širom Srbije koje smo imali – kaže za naš sajt Petar Peca Popović novinar, publicista i jedan od 14 inicijatora ProGlasa, koji će završnu tribinu održati večeras u 20 časova na beogradskom Trgu Nikole Pašića.

Popović je bio među nekoliko uglednih ličnosti koje su tokom proteklih mesec i po dana širom Srbije, na otvorenom i zatvorenom – svejedno, ukazivao građanima na važnost izlaska na izbore i značaj borbe za drugačiju Srbiju. I iz čitavog ovog iskustva nosi, kako priznaje za naš sajt, jedan sasvim neočekivan utisak.

– Osetili smo da ljudi nisu zaboravili da nijedna vlada, partija, nijedan vođa i nikava sila nije jača od naroda. Odlučnost naroda može pobediti i najjaču silu. E, takva je moć naroda. Ljudi koji se smatraju „običnim“ imaju svoj glas – podseća Popović.

Primećuje i jedan paradoks u našoj zemlji – da ljudi sumnjaju da se išta jednim glasom može promeniti.

– Ali, svaki pojedinačni glas jeste bitan. Na tribini ProGlasa u Kruševcu sam rekao da se „kiša koja natapa isušenu zemlju sastoji od pojedinačnih kapi“. Demokratija se ne svodi samo na pravo glasa, već i pravo da se živi dostojanstveno. Mi smo izabrali, kao ProGlas, da promovišemo glasanje. Ono je važno ne samo zato što je to pravo glasa zagarantovano ustavom, već zato što se glasanjem čuvaju sva ostala ustavna prava. I mislim da je to glavna poruka – da je moć naroda jača od ljudi na vlasti.

Upitan očekuje li promene na izborima 17. decembra, Popović objašnjava da kad se zauzmete za nešto što je ispravno, onda uvidite da kad proces promene krene, ne može se preokrenuti.

– Ne možete ne obrazovati osobu koja je naučila da čita, ne možete joj oduzeti pravo na pismenost. Ne možete poniziti osobu koja prepoznaje ponos. Ne možete i dalje tlačiti i svađati ljude koji se ne boje. To je osećanje koje imam. Uvek se u životu zauzimate za ono što je ispravno, bez obzira ko čini pogrešne i neispravne stvari.

S obzirom da ProGlas nastavlja da živi i nakon nedeljnih izbora, Peca Popović, poput svojih saboraca, naglašava da će ova inicijativa nastaviti da bude korektiv svake buduće vlasti.

– Ideja je da se ovo više nikada ne ponavlja u budućnosti. Bilo koja vlast da dođe, ako čini nepočinstva, ako nastavlja tradiciju korupcije, ako smatra da Ustav nije najvažniji državni akt, onda moramo da kažemo – ne! I da dignemo glas protiv takve vlasti. Mislim da ću, dok budem živ, uvek biti na toj strani. Nas ne zanima učešće u vlasti, ali nas zanima da čuvamo ono što smo dobili sa ovih 180 ili 200 hiljada potpisa i podrške ProGlasu.

U jednom davnašnjem intervjuu za Nova.rs Peca Popović istakao je da ne želi da umre u ovakvoj Srbiji.

– Kad sam vam to rekao, a neki pročitali, onda sam doživeo svašta po Srbiji – zabranjivane su mi promocije knjiga i proglašavan sam za nekoga ko ima previše dugačak jezik da bi dolazio u neke institucije kulture u Srbiji. Ali, imamo danas još jednu apsurdnu situaciju u Srbiji. Nas neko pozove na izbore, pa onda kaže – Ko god je protiv nas, ili ko uopšte ukazuje na naše slabosti ili nepočinstva, on je protiv Srbije. A onda još kaže – Pristojna Srbija hoće da gleda u budućnost, a ne da se vraća u vreme trvenja i mržnje. A ko to kaže? Pa, neko ko je učestvovao proteklih trideset godina u raspolućivanju bivše nam zemlje i raspolućivanju današnje Srbije – smatra Peca Popović.

A da je Srbija, zaista, raspolućena svedoči i to što s jedne strane imamo ProGlas, koji je okupio tolike ličnosti od renomea, a s druge predsednik Vučić se proteklih dana hvalio s 2.000 potpisa uglednih imena koja su podržala njegovu listu na izborima. I ne samo što se zbog tog spiska digla velika prašina u javnosti, jer su neki i protiv svoje volje završili na listi podrške Vučiću, već smo došli i do toga da se jedan bend, Kolja i Grobovlasnici raspao zbog politike.

– Znate, ja imam razumevanja za sve ljude koji su potpisali tu listu. Ako oni smatraju da je poslednjih 11 godina zlatno doba Srbije, ja ih razumem. Oni su, verovatno, našli svoje mesto i svoj položaj u tom zlatnom dobu. I participiraju u blagodetima tog zlatnog doba. Ali, moraju razumeti da postoji Srbija koja je ponižena, opljačkana, Srbija koja je došla dotle da je reč godine ovde duhoklonuće, ili depresija. E, pa izvinite… Na ivici straha uvek postoji nada – zaključuje on.