Porfirije zloupotrebio i Isusa Hrista i Uskrs: Sagovornici Danasa o Uskršnjoj poslanici patrijarha u kojoj pominje genocid u Srebrenici

On je u Uskršnjoj poslanici naglasio da predlagači Rezolucije o genocidu u Srebrenci u UN pokušavaju da srpski narod proglase počiniocem genocida, kao i da se ne obaziru na zločine počinjene nad Srbima.

Podsećajući na stradanja Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu, patrijarh Porfirije je naveo da „istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida“.

„Sa žaljenjem podsećamo sve na činjenicu da je svet u kome živimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stoleću, kao i u vekovima koji su mu prethodili. Svako drugo brdo na mestima gde žive Srbi svojevrsna je Golgota“, rekao je Porfirije.

Podsetimo, u toj rezoluciji se nigde ne spominju ni Srbi ni srpski narod ni Srbija ni Republika Srpska.

– Ovogodišnja uskršnja poslanica patrijarha SPC Porfirija ne samo da je izrazito politička, već pokazuje da je proces stapanja politike SNS i crkve praktično dovršen. Od takozvane “simfonije SPC i države” ostala je samo politika SNS. U poslanici se bez znakova navo]enja, navode neke Vučićeve političke rečenice – kaže za Danas psiholog Žarko Korać.

Nekada se govorilo “philosophia ancilla theologiae”, dodaje, odnosno da je filozofija sluškinja teologije, a u Srbiji nasuprot, teologija je postala sluškinja politike SNS.

U poslanici se kritikuje rezolucija o Srebrenici bez ikakvog stvarnog kajanja za taj zločin

– Ni jedne kritičke reči o toj politici nikada. Vladikama koje drugačije misle sugerisano je da se ne oglašavaju a izgleda i da je nekima i zabranjeno da javno govore. U poslanici se kritikuje rezolucija o Srebrenici koja je predložena u UN bez ikakvog stvarnog kajanja za taj zločin i pominjanja ko je za to odgovoran. Pominju se valjda radi moralne ravnoteže i zločini u srpskim selima u okolini Srebrenice, kojih je nesumnjivo bilo ali to se pominje samo kao opravdanje za to što je uradjeno u Srebrenici – podseća Korać.

Kako ističe, u poslanici se navodi da se srpski narod uvek hrišćanski ponašao iako istorijske činjenice pokazuju da to nije uvek bio slučaj u modernoj istoriji (Nedićeva vlada, zločini u Drugom svetskom ratu, zločini u ratu 1991-1995).

– A onda se cinično govori o istorijskom revizionizmu koji, eto, hoće “ceo srpski narod” da optuži za nekakve apstraktne zločine, koji se ne pominju konkretno. Umesto pokajanja zbog greha, koje bi valjda bilo jedno od osnovnih hršćanskih vrednosti, nude se lekcije svetu koji koji “zaboravlja naša stradanja”. Džabe stalno pominjanje hrišćanskih svetaca i njihovih reči, ako je centralni deo poslanice posvećen rezoluciji o Srebrenici. I o njoj se govori na izrazito politički način – smatra sagovornik Danasa.

Za SPC jedina i večita žrtva je sam srpski narod, niko više od njega

Nema ni pomisli o kritici te politike, njenih posledica i njenih žrtava, navodi dalje Korać.

– Za SPC jedina i večita žrtva je sam srpski narod, niko više od njega. Ta indirektna aplogetika državne politike poslednjih četrdest godina, jednoga dana će biti sramota njenih nosilaca u crkvi. Uostalom pokojni mitropolit Amfolohije Radović je javno govorio da su Radovan Karadzić i Ratko Mladić heroji, ništa se do danas nije promenilo u stavovima SPC. I zato se kao reakcija na ovogodišnju poslanicu SPC može postaviti samo jedno pitanje: zašto uopšte poslanica? Osnovne stvari koje se u njoj saopštavaju mogu se pročitati u državnim medijima. Tužno – zaključuje on.

Prema rečima Balše Božovića, predsednika izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, Porfirije je zloupotrebio i Isusa Hrista i Uskrs da bi održao politički govor koji najavljuje borbu SPC-a za mit o srpskom narodu kao večitoj žrtvi iz koje će dalje crpeti snagu za politike koje će tražiti zaštitu Srba u regionu i opravdavati nasilje nad drugima kako bi se navodno ugroženi Srbi zaštitili.

– Ne treba biti lenj pa pročitati da su prve reči koje su opravdavale Slobodana Miloševića, Mladića i Karadžića za zločine u Bosni i Hrvatskoj bile da se zločin u Srebrenici dogodio kako bi se sprečio novi genocid nad Srbima. Te reči srpskih nacionalista okupljenih oko Ćosića su nakon 2000. godina nagoveštavale podmuklu politiku negiranja zločina, umanjenja krivice vrha srpske države i stranaka koje tada bile dao zločinačkog sistema. Zašto se danas crkva na isti način upregla da zajedno sa Vučićem čitav srpski narod stavi u poziciju da deli odgovornost sa počiniocima genocida u Srebrenici? – postavlja pitanje Balša Božović.

U rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici prepoznali su se i Vučić i pojedinci iz SPC

Kako dodaje, razlog je u tome što su se rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici prepoznali i Vučić i pojedinci iz SPC jer su onda podržavali takvu velikosrpsku politiku koja je dovela do Srebrenice i najstrašnijih zločina nakon II svetskog rata.

– Na ovaj način relativizovanje zločina i rezultata politike memoranduma iz 1986. i Vučić i Perić brane sebe i svoje redove od lustracije i odgovornosti za devedesete godine. Aleksandar Vučić je bio deo tog sistema, paradržavnog kartela Slobodana Miloševića nastalog nakon Osme sednice, ali i Šešelj i ostali presuđeni ratni zločinci koji su se u međuvremenu vratili u Srbiju ili im se priprema doček, ali i pojedinci iz SPC. Svi oni danas kriju istinu o svojoj odgovornosti i guraju čitav srpski narod protiv najvećeg dela sveta nudeći mu zauzvrat ulogu žrtve. To je najpoganija radikalska podmuklost koja će odgajati buduće generacije i generacije na uverenju da je osveta jedini način da se zatvori krug stradanja Srba u regionu bez teoretske šanse da se suočimo sa istimom. To je priprema i stvaranje uslova za nove sukobe – smatra naš sagovornik.

Vučić i Perić lažu jer kriju svoju odgovornost za podršku zločinačkoj politici iz devedesetih

Crkva je potpuno posvećena ostvarivanju tog cilja i svaki poziv na istorijske činjenice i međunarodne presude će smatrati antisrpskim delovanjem i izdajom, dodaje.

– Da, u Srebrenicu se dogodio genocid. Da, za njega je odgovoran politički vrh Srbije i bosanskih Srba iz devedesetih. Ne, nije srpski narod taj koji je učestvovao u genocidu niti ga iko optužuje za isti. Da, Vučić i Perić lažu jer kriju svoju odgovornost za podršku zločinačkoj politici iz devedesetih godina koja je dovela do etničkih čišćenja i genocida, zato se kriju iza naroda i lažu da neko optužuje Srbe za te zločine. I za kraj, oni koji negiraju istinu o genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici nikada ne mogu saosećati sa žrtvama genocida nad svojim narodom, a to nije ni hrišćanski – zaključuje Balša Božović.