Porfirije (ni)je režimski patrijarh

Vladimir Veljković:
Porfirijev boravak u Zagrebu u Srbiji je prolazio prilično neprimetno. To što je on tamo radio nije imalo odjeka u Srbiji. Pre bih rekao da se radilo o ličnoj promociji. Porfirije se predstavio kao crkveni intelektualac i mitropolit širokih vidika mada takav njegov nastup nije bio teološki i duhovno utemeljen. Zato je i došlo do nagle promene kad je postao patrijarh. Ali Porfirije je i kao zagrebački mitropolit podržavao odluke Sinoda kada je u pitanju Bogoslovski fakultet, dakle učestvovao je u progonu profesora tog fakulteta.

Draško Đenović:
Lako je biti pravoslavac u Srbiji i katolik u Hrvatskoj. S obzirom da je Porfirije bio na čelu pravoslavne mitropolije u Hrvatskoj, u kojoj su Srbi manjina, on je, naravno, morao da bude drugačiji od vladika u Srbiji gde je pravoslavno stanovništvo većinsko. Porfirije je imao ekumenske odnose kako sa kardinalom Bozanićem tako i sa drugim crkvama i verskim zajednicama u Hrvatskoj. I kad je postao patrijarh bio je mnogo otvoreniji prema drugim crkvama i verskim zajednice u Srbiji od njegovih prethodnika. Kad je Ministarstvo pravde tražilo njegovu saglasnost za određene poslove Evanđeoske crkve, on je tu saglasnost odmah dao u cilju razvijanje verskih sloboda u Srbiji. To se nije moglo desiti za vreme njegovog prethodnika. Zato ja ne bih rekao da je on ovde postao drugačiji već je dobio drugi zadatak – da vodi kompletnu Pravoslavnu crkvu.

Karabeg:
Nedavni orden SPC Vojislavu Šešelju, koji je osuđen za ratne zločine, jako je kompromitovao Porfirija u hrvatskoj javnosti do koje je njemu stalo. Doduše, orden Šešelju nije dodelio on nego eparhija SPC u SAD. Da li je on to mogao da spreči?

Veljković:
Ako je rekao da mu je Hrvatska druga domovina, onda ne bi smeo tolerisati da SPC dodeljuje orden Šešelju. Naravno, pitanje da li je on mogao da to spreči jer orden je dodelio episkop Longin iz Amerike. Pre toga Šešelja su odlikovali episkop Filaret i mitropolit Amfilohije, ali čini mi se da je Porfirije mogao da spreči ovaj poslednji. Kao što je mogao da nađe načina da se prošle godine ne uruči orden Miloradu Vučeliću i nedavno najviši crkveni orden mađarskom premijeru Orbanu. Sve to govori u prilog tome da je Porfirije, rekao bih, crkveni realpolitičar.

Đenović:
Ako znamo ustrojstvo SPC gde je patrijarh prvi među jednakim i da svaki episkop na teritoriji svoje eparhije može da radi poprilično nezavisno, pitanje je koliko je patrijarh uopšte bio obavešten o tom ordenu pre nego što je bio dodeljen. Uostalom, Šešelj je dobio orden jedne eparhije, to nije orden svetog Arhijerejskog sabora ili svetog Arhijerejskog sinoda. A drugo, ordenje dodeljuje svaki vladika kako mu dune.

Karabeg:
Veliki odjek imao je Porfirijev govor na molebanu protiv Parade ponosa kad je gej populaciju proglasio za zlo?

Đenović:
Lično mislim da je patrijarh kao prijatelj gospođe Brnabić i njene supruge bio izuzetno nežan u svojim stavovima. Nemojmo da zaboravimo da se nije oglasio tokom prve dve litije. Uvek je nalazio način da bude na nekom drugom mestu. Međutim, moramo da budemo svesni šta uči Sveto pismo – da oni koji ležu s muškarcem kao sa ženom treba da se istrebe. To je učenje Svetog pisma koje je jedinstveno i za pravoslavlje i za katoličanstvo i za protestantizam. Porfirije nije baš imao puno prostora da kaže nešto pozitivno. Posebno ako znamo da je pet episkopa, a verovatno ih je bilo i više, otvoreno ustalo protiv Parade, pa je patrijarh shvatio da je đavo odneo šalu i da više ne sme da ćuti. Kad je uputio tu poruku, niko iz crkve nije mu zamerio na poruci već zato što se tek tada oglasio.

Veljković:
Ne bih rekao da je patrijarh bio blag. Akcent je stavio na nekakvu ideologiju homoseksualizma. To je rečnik desnice – Trampovih pristalica u Americi, ruske propagande i desnice u Evropi. Kod nas je problem što su prava seksualnih manjina došla u paketu ljudskih prava u sklopu evropskih integracija. To nije došlo iznutra, pa je stvoreno uverenje da se ovde nešto nameće. Međutim, te stvari spadaju u korpus osnovnih ljudskih i građanskih prava. A kako su ljudska prava nastala? Nastala su upravo iz verskog pluralizma. Jedno od osnovih prava je bilo pravo na sopstveno versko uverenje, pa se onda to pravo širilo i danas smo došli do prava LGBT građana.

Karabeg:
Kakav je odnos patrijarha Porfirija prema predsedniku Vučiću?

Đenović:
Neosporno je da je Porfirije Vučićev patrijarh. Ali kad to kažem, moramo da budemo svesni da je u našem društvu vlast uvek morala da odobri patrijarha. I Vučić je mislio da će lako s Porfirijem, ali izgleda da je Porfiriju draža crkva nego Vučić, mada mu on u mnogim stvarima ide niz dlaku. Kad su u pitanju temeljne vrednosti Pravoslavne crkve, on stane, podvuče crtu i kaže – sad idemo onako kako uče crkveni kanoni. To nije drago vlasti jer ona želi da crkva uvek bude uz nju. Nijedna vlast ne želi da se sukobi sa crkvom jer je svima jasno da političar, koji uđe u sukob sa SPC, može da zaboravi da će proći na sledećim izborima. Prema tome, koliko god Porfirije bio Vučićev patrijarh, on nije bespogovorni poslušnik ove vlasti. Ali oni imaju dobre odnose.

Veljković:
Ne bih mogao da govorim kakav je njihov lični odnos mada su se u delu javnosti pojavile informacije da je Vučić ranijih godina odlazio u manastir Kovilj kad je Porfirije bio iguman tog manastura. Tako da je sasvim moguće da lično poznanstvo datira od ranije. Inače, ova vlast je definitivno uticala na izbor patrijarha i rekao bih da je patrijarh to dobrim delom i pokazao jer ne postoji nijedna stvar gde se on suprotstavio vlasti. Porfirije jeste režimski patrijarh.

Karabeg:
Da li je došlo do transformacije Porfirija od liberalnog vladike, kakav je bio u Zagrebu, do konzervativnog patrijarha?

Đenović:
Naravno da je došlo do transformacije jer je u Zagrebu bio na čelu manjinske crkve u Hrvatskoj a sada stoji na čelu većinske crkve. Tada je odgovarao za onu šačicu pravoslavnih Srba koji su ostali u Hrvatskoj, a sada je odgovoran za sve eparhije. Nemoguće je očekivati da Porfirije nastavi da se ponaša onako kako se ponašao u Zagrebu. Ali on ni ovde nije tipičan patrijarh. On je patrijarh novog doba – znamo da je išao na Exit i da se otvorio za internet, Fejsbuk, Instagram i ostalo što je ranije smatrano maltene đavoljom stvari, a kamoli da patrijarh ima svoje kanale i naloge. Dakle, došlo je do transformacije, on deluje u duhu vremena.

Veljković:
Ako je došlo do promene, to je promena na gore. Ako ste u Hrvatskoj predstavljali i branili jednu manjinu, a u Srbiju i nemate nikakvog sluha za potrebe drugih manjina, u ovom slučaju LGBT populacije, onda tu postoji neki problem. Da je pokušao da to manjinsko iskustvo iz Zagreba prebaci na ovaj teren, možda bio mogao da ponudi drugačije odgovore kad je u pitanju Parada ponosa. Ne bih rekao ni da je savremen. To što sluša muziku, što je na internetu, Instagramu, Fejsbuku – to je samo tehnička strana. On će postati savremen ako iskorači iz tradicionalističkih ideja SPC i počne da razmišlja kao episkop, a ne toliko kao Srbin.