Porodica Bitići pozvala Vučića i Tačija da spreče prevremeno oslobađanje Vlastimira Đorđevića

Đorđević je osuđen pred Haškim tribunalom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u premeštanju tela Albanaca ubijenih tokom sukoba na Kosovu i 17. juna stiče pravo na prevremeno puštanje na slobodu. On je i među osumnjičenima u slučaju ubistva braće Bitići.

U pismu Vučiću, članovi porodice Bitići su naveli da on „više od pet godina obećava i njima i SAD da će slučaj braće Bitići biti uskoro rešen“ i dodali da „u narednih nekoliko nedelja i meseci ima jedinstvenu priliku da pokaže svoju odlučnost“.

Uz podsećanje da Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, stiče pravo na prevremeno puštanje na slobodu 17. juna članovi pordice Bitići pozvali su presednika Srbije da se „otvoreno suprotstavi tome“ izrazivši uverenje da „Đorđević ima važne informacije koje mogu pomoći u pronalaženju drugih masovnih grobnica i da on zna mnogo više o ubiustvu braće Bitići“.

„Pozivamo vas i vašu vladu da izvršite oritisak na njega da otkrije te informacije kako bismo mi i stotine drugih porodica i mogli pronaći privid mira“, navodi se u pismu koje su potpisali Ahmet, Bahrije Iljir i Fatos Bitići.

Pismo sa istim apelom članovi porodice Bitići poslali su danas i predsedniku Kosova Hašimu Tačiju.

Sa istim zahtevom porodica Bitići se 20. maja obratila i predsedniku Mehanizma za međunarodne krivične sudove Karmelu Adijusu navodeći da je Đorđević „naredio kidnapovanje“ braće Bitići i da je odgovoran za njihovo ubistvo i „ne treba da bude pušten dok ne pokaže da se promenio“.

Tom apelu se 24. maja pridružilo i više od 30 srpskih i kosovskih nevladinih organizacija koje su izrazile očekivanje da će Adjijus pozvati Đorđevića da iznese informacije o „preostalim masovnim grobnicama u Srbiji u kojima su pokopana tela ubijenih Albanaca“ i podatke o učesnicima „dogovora i izvršiocima streljanja braće Bitići“.

Braća Jili, Mehmet i Agron Bitići bili su američki državljani koji su 1999. ušli u Srbiju da bi se pridružili OVK i borili protiv srpskih snaga bezbednosti.

Po završetku rata, oni su, 26. juna 1999, pokušali u civilnim odelima da pomognu dvema romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u Srbiju. Tada su uhapšeni zbog „ilegalnog ulaska u zemlju“ (Jugoslaviju) i sutradan su prekršajno osuđeni na sudu u Prokuplju na 15 dana zatvora.

Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca.

Njihova tela su otkrivena jula 2001. u masovnoj grobnici u Petrovom Selu. Tela su pronađena sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima.