„Porodica“ neće podići SNS, ali će oboriti popularnost SPS

Politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da, gledano iz ugla onih koji žale za činjenicom da je predsednik jedne države uhapšen na takav način i izručen Haškom tribunalu, za njih pojedini akteri tog događaja, koji se danas vezuju za SNS, nisu nikakavi pozitivci.

„Uloga Branislava Ivkovića, koji je koliko znam danas član Glavnog odbora SNS, više je nego upitna. Upitna je i uloga Čedomira Jovanovića u tim događajima, a bila je jako važna. Ne treba zaboraviti da je on danas omiljena opozicija Aleksandra Vučića, odnosno SNS. A njih dvojica Ivković i Jovanović, odigrali su ključnu priču, faktički, oko kidnapovanja Miloševića, uz obećanje da neće biti izručen Tribunalu. Prema tome kad se spomenu samo ta dva lika jasno je da to ne može da donese bilo kakve političke poene SNS“, smatra Milivojević. Dodaje i da nije manje važna stvar to što se u trenucima hapšenja Miloševića nisu mnogo pretrgli od glasnosti ni Vojislav Šešelj, ali ni njegova leva i desna ruka – Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Sagovornik Danasa kaže da bi Vučić i naprednjaci, iako su tada nosili radikalsko odelo, voleli da budu predstavljeni kako su i tada i danas bili protiv hapšenja bivšeg predsednika i ugrožavanja institucije. Međutim, ima još onih koji se živo sećaju tih događaja i kako se ko ponašao.

„Sudeći po besnoj reakciji Ivice Dačića, lidera SPS, nisam siguran i da na liniji Dačić-Vučić postoji saglasnost oko toga da se na takav način predstavi oni što se dešavalo u trenutku hapšenja Miloševića. Mislim da je Dačić na neki način više uplašen zbog daljeg srozavanje rejtinga sopstvene stranke, jer njegova i uloga tadašnjeg rukovodstva SPS predstavljena je kao indiferentna prema činjenici da im se hapsi tadašnji predsednik stranke. Niko od ovih koji danas vode stranku, a koji su i tada bili aktivni nije baš nešto pozitivno predstavljen, čak ni Slavica Đukić Dejanović, čija uloga u tim događajima je vrlo upitna. Postavlja se pitanje u kakvoj je misiji ona tamo bila – kao političar koji je trebalo da trguje sa Miloševićevim izručenjem u ime SPS, ili kao psihijatar koji je trebalo da smiruje porodicu i samog Miloševića. Prema tome, sve to tako gledano ovo ne može doneti neke pozitivne poene ni Srpskoj naprednoj stranci, pogotivo ne SPS , kao njihovom najvažnijem koalicionom partneru. Štaviše mislim da će ovo oboriti rejting SPS“, zaključuje Milivojević.

A urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da bi serija „Porodica“ trebalo da bude opominjuća za svaku vlast koja vlada na sličan način, pogotovo za aktuelnu, naprednjačku vlast koja se održava na autoritaran način.

„Nažalost u prirodi takve autoritarne vlasti, kakva je sadašnja Vučićeva, jeste upravo to da slične pouke ne prihvataju i ne izvlače. Svaka vlast, pogotovo autoritarnog tipa, misli da je večna i da će trajati do smrti, a možda i duže…“, kaže Vukadinović.

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke i psihijatrica, primećuje da su komentari naprednjaka o seriji izostali, jer su oni zapanjeni i malko uplašeni. Smatra da bi svaki pametni političar, ali ne autoritarni vlastodržac, iz serije „Porodica“ umeo da izvuče pouku.

Bratislav Jugović, član Glavnog odbora SNS, pak smatra da je serija o dramatičnim događajima u vili Mir u martu 2001. poruka onima koji su isporučili Slobodana Miloševića stranim centrima moći, odnosno strankama nekadašnjeg DOS.

„Njihove partije više ne postoje, ili imaju rejting na nivou statističke greške. Partija Slobodana Miloševića je danas neuporedivo jača od svih stranaka čiji su lideri učestvovali u njegovom hapšenju. Sve i da je kriv, on je bio predsednik Srbije i zbog Srbije ga nije trebalo utamničiti. Boris Tadić je bivši predsednik. On je dva puta biran voljom naroda. On je večna institucija i mi ga moramo poštovati. Takav odnos treba da imamo i prema Vučiću, kad ode sa vlasti. I odnosom aktuelnih vlasti prema bivšim državnicima se meri integritet jedne zemlje. Posebno na Balkanu“, izričit je Jugović.