Poruka iz SAD: Podrška Beogradu uz uslov

Među autorima izveštaja su predsednik Instituta Istok-Zapad i bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter i bivši američki izaslanik u pregovorima o status Kosova Frenk Vizner, prenosi Glas Amerike.

U izveštaju nazvanom “Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu”, koji sadrži niz preporuka američkoj administraciji, navodi se da članstvo u NATO treba da ostane opcija za Srbiju, ali da američka očekivanja moraju da budu skromna, imajući u vidu istorijsko nasleđe NATO vojnih operacija u regionu i mogućnost žestokog protivljnja Rusije.

Saradnja sa NATO treba da se nastavi, a Srbija podstakne da svoje bezbednosne veze sa Rusijom ograniči na trgovinu oružja i obuku, smatraju autori.

Da bi se sprečilo da Kosovo polako klizi ka zamrznutom sukobu, ocenjuje se da bi SAD trebalo da podstaknu EU da revitalizuje dijalog Beograda i Prištine koji mora da vodi ka srpskom priznavanju Kosova kao nezavisne države.

SAD treba da budu spremne da prihvate mere na koje se dve strane dogovore u okviru normalizacije odnosa, navode autori izveštaja.

U izveštaju se, međutim, naglašava da je ideja o razmeni terotorija Srbije i Kosova privlačna kao inovativno bekstvo od zamrznutog konflikta, ali je stav autora da „još nije došlo vreme za to – bilo samostalno ili u okviru paketa rešenja koja sadrže i druge kompromise”.

Oni, takođe, smatraju da bi NATO trebalo da sarađuje sa Kosovom u razvoju malih, lako naoružanih, odbrambenih vojnih kapaciteta, ali da proces formiranja tih snaga mora da uključuje dijalog Kosova i Srbije, s tim da se Srbiji ne sme dozvoliti pravo veta.

Navodi se i da KFOR treba da ostane na Kosovu, ali da bi trajna NATO ili američka vojna baza u regionu “bespotrebno provocirala Srbiju i Rusiju” i “nije neophodna.”

Dodaje se da je Vašingtonu potreban obnovljen i ojačan odnos sa Srbijom, najvećom i najjačom državom regiona koja „balansira na diplomatskoj žici, udvarajući se u isto vreme i Rusiji i EU“.

Oscilacije politike EU prema regionu liderima Srbije daju priliku da nastave da uslišavaju ruske molbe, kao što je osnivanje „kvazi vojnog“ ruskog humanitarnog centra u Nišu. Evropski lideri ne mogu očekivati od Srbije da će se odlučno posvetiti EU ako članstvo i dalje izgleda daleko. Jednom rečju, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice, onda to ne može da ni EU, naveli su autori.

U izveštaju se ocenjuje da SAD i EU treba treba zajednički i koordinirano da se angažuju u rešavanju gorućih pitanja na Zapadnom Balkanu kako bi se sprečio mogući sukob u tom regionu.

Zaključak je da je potrebna „neposredna i odlučujuća akcija“ SAD i EU, jer je „Zapadni Balkan, koji obuhvata BiH, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju, ponovo postao područje koje zabrinjava zbog manjkavosti unutrašnjeg upravljanja, ekonomskih izazova, etničkih trvenja i spoljnih uticaja“.

U izveštaju “Vreme za akciju” takođe se navodi da BiH treba da bude “hitni prioritet” SAD ove godine, a da je najveći trenutni izazov za tu državu odsustvo održivog izbornog zakona, jer se bliže izbori i napetost raste.

Što se tiče Makedonije, ističe se da njen ulazak u evropske institucije i NATO treba da bude prioritet i da SAD moraju da izvrše uticaj na najvišim nivoima u Makedoniji i Grčkoj da bi se rešio problem sa imenom.

Autori izveštaja smatraju da bi i skromno ali aktivnije američko angažovanje na Zapadnom Balkanu moglo ponovo da pokrene političke i ekonomske reforme u regionu i da ujedno smanji obim aktivnosti spoljnih sila, čiji su interesi suprotni američkim i evropskim.

Takođe se navodi da SAD i EU ruskom uticaju treba da se suprotstave podrškom evropskim integracijama regiona i suzbijanjem ruske medijske manipulacije pružanjem objektivnih, alternativnih izvora informacija i podrškom nezavisnim medijima.

Uz to, SAD treba da podstiču i da učestvuju u dijalogu SAD-EU-Rusija u okviru širih napora da se Rusiji pošalje signal da evropske bezbednosne granice uključuju Balkan i da NATO aktivnosti na Balkanu nemaju za cilj da ugroze bezbednosne interese Rusije, stoji u izveštaju.