Američka administracija je od početka jasno stavila do znanja da ostaje čvrsto opredeljene za izgradnju stabilnog i prosperitetnog Balkana, pomažući svim državama u regionu da ostvare svoje evropske i evroatlantske aspiracije. Nastavićemo da podstičemo njihov dalji napredak u jačanju vladavine zakona, borbu protiv kriminala i korupcije kao i razvoj ekonomskih mogućnosti – rekao je zamenik državnog sekretara Džejms Stajnberg, koji je od danas u poseti Zapadnom Balkanu, tokom koje će biti u Ljubljani, Sarajevu, Beogradu i Prištini.
U razgovoru sa dopisnicima iz regiona Balkana, drugi čovek Stejt departmenta, zvučao je veoma optimistično, kako u generalnoj oceni razvoja političke i bezbednosne situacije na balkanskom terenu, tako i u detaljnijoj analizi prilika u regionu. Govoreći o „značajnim ostvarenjima“ u prošloj godini, posebno je izdvojio pristupanje Hrvatske i Albanije NATO paktu, učlanjenje Kosova u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, šengensku viznu liberalizaciju za Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, kao i tekuća „pozitivna kretanja“ Crne Gore prema Severnoatlantskom vojnom savezu i Hrvatske ka Evropskoj uniji.
Najveći deo razgovora s novinarima, Stajnberg je posvetio razlikama koje postoje sa Srbijom oko Kosova, ukazujući pri tom na „zajednički interes za pragmatično rešavanje“ nekih od spornih pitanja.
– Snažno podržavamo EULEKS. Želimo da razgovaramo kako da im se olakša posao i kako graditi mostove između dve zajednice na Kosovu. Za to postoji obostrani interes i veoma je važno da se to obavi na način kojim će se sprečiti povećanje nestabilnosti u regionu – rekao je Stajnberg. On je naglasio potrebu fokusiranja na obezbeđivanje pragmatičnog nivoa saradnje i jačanje dijaloga Beograda i Prištine.
On je tim povodom rekao da pozicija SAD prema nezavisnosti Kosova i prateći američki potezi u protekle dve godine predstavljaju „pozitivan doprinos stabilnosti i napretku Balkana“. On je naglasio da će SAD nastaviti svoje tekuće „snažno angažovanje u širenju baze za međunarodnu podršku i zvanično priznavanje“ Republike Kosovo.
Odgovarajući na jedno od novinarskih pitanja, Stajnberg je preneo očekivanja Obamine administracije da će se u odnosima sa Beogradom vremenom prevazići sadašnje razlike oko ovog „za Srbiju teškog pitanja“.
Govoreći o poruci koju će u sredu preneti predsedniku Srbije Borisu Tadiću i ostalim sagovornicima u Beogradu, Stajnberg je rekao da je ponuda američke strane da se u ovom trenutku akcenat stavi na praktične korake od koristi za obe zajednice na Kosovu. Konkretno, kako je objasnio, to bi značilo ukazivanje na značaj zajedničkog rada na planu decentralizacije i primene ostalih principa iz Ahtisarijevog plana, što je označio kao put kojim će se, vremenom, stići i do rešavanja postojećih „formalnih pitanja“.
Stajnberg je, s tim u vezi, bio pun hvale za nedavne odluke Crne Gore i Makedonije da svoje priznavanje nezavisnosti Kosova kompletiraju uspostavljanjem diplomatskih odnosa i razmenom ambasadora sa Prištinom.
Uloga turske oko Deklaracije o Srebrenici
Tokom posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Vašingtonu, krajem februara, američka administracija bila je upoznata sa konceptom Deklaracije o Srebrenici. Sagovornicima u Vašingtonu je predočena kompromisna formulacija osude zločina, uz objašnjenje da su se „Silajdžić i njegovi u Sarajevu pomirili sa varijantom bez izraza genocid tek posle velikog pritiska i određenih obećanja Turske, zainteresovane da se i time potvrdi kao jedan od ključnih igrača na Balkanu“. Kao finale te februarske priče o turskim i ostalim zakulisnim igrama, Amerikancima je najavljeno da će – posle usvajanja Deklaracije o Srebrenici – Haris Silajdžić, kao znak dobre volje i početka nove ere u međusobnim odnosima doći u posetu Beogradu. U međuvremenu, turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu izjavio je da Balkan (a posebno Bosna) predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta njegove zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
