Poruke iz Srbije nisu prijateljske

Šefovi diplomatija NATO razmotriće danas u Briselu razvoj na Kosovu, u trenutku kad se u krugovima Atlantskog saveza izražavaju strahovanja da najave jednostranog proglašenja nezavisnosti Pokrajine mogu posebno da izazovu zategnutost i nužnost delovanja Kfora na severu Kosova.
U NATO-u su, prema obaveštenim diplomatskim izvorima, stigle i informacije da bi Srbi na kosovskom severu, uz podršku Beograda, mogli da pruže „razne vidove otpora“ nameri kosovskih Albanaca da proglase otcepljenje Pokrajine od Srbije. Agenciji Beta su ti izvori preneli da je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, prilikom prošlonedeljne posete Prištini, takve bojazni preneo tamošnjim međunarodnim zvaničnicima. U sedištu NATO-a novinarima je rečeno da će šefovi diplomatija NATO podržati „proces i rezultate“ Martija Ahtisarija, kao i delovanje trojke Kontakt grupe.
NATO diplomatski krugovi tvrde da većina članica Atlantskog saveza i Evropske unije izražava spremnost da „u dogledno vreme“ prizna jednostrano proglašenje Kosova i da SAD traže da se to učini što pre, čim se „uvidi“ da je proces pregovora „trojke“ ostao bez ishoda. Oni su potvrdili informacije nekih medija da poglavito neke evropske zemlje ne žele da se rešenju statusa Kosova pristupi bez usaglašenog stava i da naročito žele da se sve pomeri za period posle predsedničkih izbora u Srbiji, čime bi se dokazalo srpskim demokratskim snagama da „Evropa ne želi da ih ostavi na cedilu“.
Evropski sajt „EUOBSERVER“ javlja, istovremeno, da je Evropska komisija i zvanično zatražila od članica EU da svim diplomatskim pritiscima na kosovske Albance izdejstvuju da oni ne proglašavaju nezavisnost pre srpskih izbora 20. januara i 3. februara. U izveštaju se tvrdi da bi „prema jednom scenariju“ to omogućilo da se EU s tako proglašenom nezavisnošću Kosova suoči sa „usaglašenim postupkom – uprkos zvaničnom izostanku odobrenja Saveta bezbednosti UN“. Funkcioneri EU su agenciji Beta rekli da je još rano da se govori o tačnom scenariju, da treba sačekati raspravu SB UN o izveštaju Kontakt grupe 19. decembra, ali da je jasno da bi mogao da se primeni „prilično dopunjen plan Martija Ahtisarija“, koji bi Srbiji dao i veći upliv nego što je dosad bilo zamišljeno. To bi značilo da će i misija EU odmah početkom godine zameniti UN na Kosovu, u saglasnosti s Rezolucijom 1244 SBUN, imajući u vidu posebno član 19. i druge stavke tog dokumenta. Evropska unija bi, prema „EUOBSERVERU“, „primila na znanje deklaraciju o nezavisnosti Kosova, isto kao u slučaju Crne Gore, i prepustila članicama EU da svaka od njih to prizna ili ne“.
Visoki funkcioner Atlantskog saveza novinarima je rekao da će šefovi diplomatija NATO-a danas razmeniti mišljenje i o „komplikovanoj i napetoj situaciji u Srbiji, odakle stižu poruke koje nisu prijateljske prema NATO“.
Zvaničnik je precizirao da NATO nije zadovoljan saradnjom sa Srbijom u okviru Partnerstva za mir, posebno zato što Beograd još nije prihvatio da s NATO-om potpiše sporazum o bezbednoj razmeni poverljivih informacija, jer je to ključni preduslov za saradnju na vojnim i „nevojnim“ poljima, u okviru projekata Partnerstva za mir. Takođe je upućena zamerka da godinu dana posle ulaska Srbije u Partnerstvo za mir još nije dostignuta očekivana puna saradnja s Haškim tribunalom.
Portparol NATO-a Džejms Apaturaj je, istovremeno, poručio da Atlantski savez „želi produbljivanje saradnje sa Srbijom“, ukazavši na činjenicu da postoje važni oblici kooperacije sa Beogradom. Visoki funkcioner u sedištu Atlantskog saveza agenciji Beta je izjavio i da bi ministri NATO-a danas trebalo da donesu odluku da se Rezolucija 1244 SBUN smatra osnovom za dalji ostanak Kfora na Kosovu i u slučaju da kosovski Albanci proglase jednostranu nezavisnost Pokrajine.
Sinoć su ministri inostranih poslova NATO i Evropske unije na „transatlantskoj večeri“ iza zatvorenih vrata raspravljali o Avganistanu, Kosovu i prilikama na Zapadnom Balkanu. Ministri NATO-a će danas s ruskim kolegom Sergejom Lavrovim, u okviru Saveta NATO-Rusija, razgovarati o Kosovu i drugim ključnim temama.