Foto: Medija centarKada pričamo o masovnim protestima mladih u Srbiji, koji su nastali kao reakcija na celokupnu atmosferu oko predsedničkih izbora, ne samo na rezultate, mislim da moramo sagledati nekoliko momenata.
Ukratko ću ih izložiti:
Kako se izašlo na izbore?
– Mnogo ranije pre raspisivanja predsedničkih izbora bio sam među onima koji su upozoravali na neregularnosti, koje će se nužno pojaviti. Tada sam rekao predstavnicima opozicionih partija: „Prvo su se morali dogovoriti o bojkotu predstojećih izbora, dok se ne sredi situacija sa elementarnom demokratskom infrastrukturom u Srbiji, kao što su izborni proces, finansiranje stranaka, mediji, rešavanje najkrupnijih afera, i čitav niz pratećih zakona“. Naravno da su uslovi bili neregularni, otvoreno se favorizovao predstavnik vladajuće koalicije, koji je ujedno i predsednik vlade, trošena su ogromna materijalna sredstva u kampanji, kojima se ne zna poreklo, otvoreno je vršena opstrukcija opozicionih kandidata, a bilo je previše problema i nepravilnosti u radu biračkih odbora. Ovi izbori se po stepenu demokratičnosti mogu usporediti samo sa prvim izborima iz 1990. godine. Porušeni su svi demokratski standardi, koji su teškom mukom osvajani nakon 2000. godine.
Sloboda medija
– Slobodnih medija u Srbiji, ako izuzmemo Vreme, NIN i Danas, od pisanih, i N1 od televizijskih kuća, NEMA! Ostalo je nadzirano, kontrolisano, cenzurisano, potplaćeno i u službi vlasti. Zato nema dijaloga, predstavljanja i sučeljavanja kandidata, ali ima navijačkog, neprofesionalnog, neetičkog i prostačkog izveštavanja. U tim uslovima ići na izbore je jako, jako rizično.
Autokratija na delu
– Godine 2012. započela je prva etapa naprednjačke „revolucije“, preuzimanjem vlasti u Republici Srbiji, koja je prošle godine završena preuzimanjem vlasti i u poslednjoj neosvojenoj teritoriji – AP Vojvodini. SNS i Vučić se jako trude da „preoblikuju“ građane Srbije po svome obrascu. Nerazdvojni deo tog procesa je i stvaranje neviđenog kulta ličnosti na ovim prostorima, kulta Aleksandra Vučića, analognog sa takvim procesom u slučaju Slobodana Miloševića, gde nije cilj uspostavljanje institucija, nego davanje Vučiću, nezavisno od pozicije na kojoj se nalazi, prerogativa moći, da on samostalno odlučuje o svemu – od sastava partijskih organa, vlade, pregovora sa predstavnicima Prištine, raspisivanja izbora, kadrovskih rešenja u lokalnim samoupravama, o okončanju radničkih štrajkova, itd. Naravno da se to neće promeniti kada bude predsednik države. Međutim, moramo naglasiti da je današnji Vučić oportunista vlasti. Opstanak na istoj mu je mera koje se drži, i za koju će sve uraditi. „Stari“ Vučić je pravi Vučić, samo sa takvom politikom ne bi bio na vlasti i „miljenik Zapada“. Kako je to Anri IV Navarski govorio: „Pariz vredi jedne mise“, te postao kralj Francuske, pošto se preobratio u katolika, tako je osoba koja je 20 godina bila ratni huškač i mrzitelj EU „preko noći“ postala evrofanatik, sa brojnim zapadnim prijateljima, Merkelovom, Blerom, Šrederom… A kad zatreba, eto njega u Putinovom naručju. Tako to ide!
Politička opcija mladih najjača
Za mnoge neočekivano, ali veoma otrežnjujuće. Demonstranti su mladi ljudi, đaci i studenti, koji žele da poprave Srbiju, kako bi jednog dana mogli u njoj da žive na miru. Iza njih stoje godine bede i nemaštine u kojima se ova država nalazi, osećaj nebrige i besperspektivnosti koji zahvata sve društvene slojeve u Srbiji, nemanje nade u bolje sutra, strah od svakodnevice. Oni sada protestuju i protiv režima koji tako brutalno gazi njihove roditelje, i roditelje njihovih roditelja, sprovodeći „ekonomske eksperimente“ nad najranjivijim slojevima društva.
Činjenica je da od uvođenja višepartijske demokratije u Srbiji nema politike za mlade i okrenute novim generacijama, koje masovno napuštaju zemlje. Zato i jeste njihova rešenost da se ne iseljavaju iz svoje zemlje, da se ovde radi i stvara bolje okruženje i perspektiva. Ne verujem da iza njih stoji bilo koja politička opcija, jer bi takva opcija bila daleko najjača na političkoj Srbije i odavno bi bila na vlasti, kad bi se pojavila. Kao u bajci „Carevo novo odelo“, gde se dete odvažilo da kaže neprijatnu istinu „Car je go!“, tako i nama naša mladost sada kaže – dosta je bilo laži i obmana! Vreme je da istina pobedi u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
