Poseta Angele Merkel odlaže „trenutak istine“?

U krugovima bliskim državnom vrhu Danasu je nezvanično rečeno da se redovna tromesečna rasprava pred SB odlaže ne samo zbog predstojeće posete nemačkog kancelara Angele Merkel Beogradu, nego i zbog celokupne problematike na severu KiM, uključujući i gromoglasne najave srpske diplomatije da će ova sednica biti „trenutak istine“ o poslednjioj krizi na terenu. Diplomatski izvori spekulišu da bi Merkelova, navodno, trebalo da pojasni srpskim zvaničnicima da nema podele KiM i da sever, u najboljem slučaju, može da dobije neku vrstu autonomije po modelima „Ahtisari plus ili „južni Tirol“. Merkelova će, navodno, tražiti da Beograda ugasi institucije države Srbije na KiM.

U diplomatskim izvorima nezvanično se tvrdi i da je aktuelna kriza na severu izazvana prečestim „talasanjem „ visokih srpskih državnih funkcionera oko podele KiM. Zatvaranje severa Pokrajine, koji ne može dugo da izdrži pod potpunom blokadom, kako se objašnjava, zapravo je pritisak na Beograd da u nastavku dijaloga u Briselu prihvati carinski pečat, čime bi se obezbedilo da KiM bude jedinstvrna carinska zona i predupredila eventuala podela.

Džavit Haljiti, potpredsednik Skupštine Kosova, izjavio je juče za dnevnik Koha ditore da se iz izjava međunarodnih zvaničnika, koji „podsećaju da neće biti podele tertitorije Kosova“, može zaključiti da „rešenje za sever neće biti ni otcepljenje, niti autonomija, nego specijalni status“. Haljiti smatra da je neophodno da SAD i EU usaglase stavove, kako bi se pitanje severa rešilo na „najlakši način“.

– Prema našim operativnim saznanjima, Kfor ima nameru da hermetički zatvori administrativne prelaze na severu KiM. Nadamo se da će Kfor svoje delovanje vratiti u okvire Rezolicije 1244 SB UN i da neće spovoditi direktive Hašima Tačija – kaže za Danas Radenko Nedeljković, načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga.

On ukazuje da ponašanje Kfora, uključjući i najavu smeštanja pojačanja – 700 vojnika NATO u novu bazu u Opštini Zubin Potok, liči na „uvod u okupaciju“, o čemu su lokalne vlasti na severu prekjuče obavestile UN i razgovarale sa Beogradom. Nedeljković upozorava da će lokalne uprave „pažljivo pratiti realizaciju privremnog sporazuma o rešenju krize na severu KiM, a i u slučaju da bude narušen, narod će ponovo mirno blokirati sve prolaze“.

Za sada nema najava kada će se održati nova sednica skupštine četiri srpske opštine na severu. Nedeljković naglašava da su za barikade nadležni krizni štabovi, a da skupštine opština nemaju mandat da se izjašnjavaju o valjanosti sporazuma. „Niko nije rekao da je sporazum dobar, svi znamo da nije, ali ako ga neko usaglasi, mi ne možemo da o tome odlučujemo, jer ne možemo bez dogovora sa državom“, napominje Nedeljković.

Na pitanje da li će Srbi sa severa zadržati takav odnos prema Beogradu, čak i ako popusti zahtevima međunarodne zajednice, Nedeljković odgovara da se nada da će državni vrh, „ako bude uslovljavanja pre izabrati svoje sugrađane na KiM, nego EU“. Danasovi izvori na terenu tvrde da Kfor na Jarinju i Brnjaku nedopušta promet robe ni do 3,5 tona, mada su Srbi uklonili sve blokade, osim one Rudarima, gde je takođe omogućen prolaz Kforovim vozilima. U Kforu juče nije bilo moguće proveriti zašto se sporazum ne sprovodi, ni najave o otvaranju nove baze u Zubinom Potoku.

Goran Bogdanović, ministar za KiM, kaže za Danas da je Beograd opomenuo komandanta Kfora i obavestio međunarodne garante o pokušajima da se izbegne primena sporazuma. Bogdanović napominje da je Kfor obećao da će ispoštovati dogovorom predviđen ulaz robe od 3,5 tona. On ističe da „Beograd prati situaciju“, a „ako bude bilo kakvog kršanja sporazuma, Srbi će se vratiti na barikade“.

Prema njegovoim rečima, Srbija čini sve da na terenu vrati stanje kakvo je bilo pre akcije kosovskih specijalaca 25. jula, ali sve zavisi od nastavka dijaloga s Prištinom 5. septembra u Briselu. Srpske vlasti, kaže Bogdanović, razmišljaju da na robu koja ide na KiM uvedu takse, makar PDV, „što se primenjuje svuda u svetu“.

Prištinski dnevnik Koha ditore, pozvajući se na neimenovanog meštanima Čabre, tvrdi da se, posle zatvaranja prelaza Jarinje i Brnjak, šverc benzina na severu odvija preko ovog sela u opštini Zubin Potok. Čabra je albansko selo, u kome je stradanje dvoje dece, za koje su optuženi Srbi, što je istraga kasnije demantovala, bilo formalni povod za početak martovskog pogroma nad Srbima 2004. Pojedni kosovski mediji prenose „poverljiv NATO dokument sa podacima o više od 400 osoba na Kosovu“, u kojem je predsednik SNV severnog KiM Milan Ivanović „opisan kao ksenofob i glavni organizator šverca benzina, lekova i građevinskog materijala na severu“. Prema pisanju prištniskog Ekspresa na sever Kosova stigli su „ruski plaćenici, kao pojačanje srpskim paralelnim strukturama i pomoć slovenskoj pravoslavnoj braći“.

Pomen goraždevačkoj deci

Pomenom u goraždevačkoj crkvi Presvete Bogodice, koji će služiti episkop raško-prizrenski Teodosije u subotu će biti obeležena osma godišnjica od ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece u ovom metohijskom mestu. U napadu na reci Bistrici 13. avgusta 2003. poginuli su: Ivan Jovović i Pantelija Dakić, dok su Đorde Ugrenović, Bogdan Bukumirić, Marko Bogićević i Dragana Srbljak teško ranjeni. Euleks je krajem prošle godine, usled nedostataka dokaza, zatvorio istragu o zločinu u Goraždevcu, koju je preuzeo od Unimka. Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je juče da ova Misija može ponovo da otvoriti istragu, ukolio tužilac dobije informacije relevantne za rasvetljavanje tog zločina.

Jadranka Kosor uskoro u Prištini

Premijer Hrvatske Jadranka Kosor posetiće Kosovo 24. avgusta, dva dana pošto u Zagrab dođe Angela Merkel, najavljuje zagrebački Večernji list. Kosor bi u Prištini trebalo da ragovara sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem, predsenikom Skupštine Jakupom Krasnićijem, komandantom Kfora i pripadnicima hrvatskih snaga u međunarodnoj vojnoj misiji, a u planu je i da poseti Hrvate u Janjevu.